недеља, 16 јануар 2022
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Апелациони суд до 14. новембра има рок да одлучи о пресуди за паљење куће новинара Милана Јовановића

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Судско веће има шансу да стави тачку на агонију Милана Јовановића, чије је здравље после паљења куће тешко нарушено и који дане проводи на кисеонику, и његове супруге Јеле Дељанин, која и даље због претрпљене трауме ноћу не може да спава, те да спречи правосудну бламажу виђену у процесу за убиство Ћурувије.

 Апелациони суд би до краја ове недеље требало да донесе одлуку о жалбама на првостепену пресуду, којом су бивши председник Општине Гроцка и истакнути функционер владајуће странке Драгољуб Симоновић, бивши полицајац Владимир Михаиловић и Александар Маринковић осуђени укупно на више од 12 година затвора због паљења куће новинара Милана Јовановића и његове супруге Јеле Дељанин.

Према изјави портпаролке Апелационог суда Мирјане Пиљић за Цензоловку, „одлука још није донета, али није истекао ни рок за доношење, јер је седница Већа била 14. октобра, а рок је 30 дана”.

Кад буде донета, суд ће је отправити странкама у поступку, а јавност ће бити обавештена саопштењем.

На пресуду из фебруара ове године, за тешко дело против опште сигурности подстрекавањем, жалили су се и тужилац, који тражи максималну казну затвора од осам година за Драгољуба Симоновића, и одбрана, која тражи ослобађајућу пресуду или враћање поступка на поновљено суђење.

Чекање правде на кисеонику и уз ноћне море

Трочлано судско веће Апелационог суда, којим председава Бојана Пауновић, а чине га и Александар Вујичић и Душанка Ђорђевић, има пред собом три опције: да потврди првостепену пресуду у неизмењеном облику или са променом висине законске казне, да је поништи и врати на поновљено суђење првостепеном суду, где ће нов поступак покренути млада, тек примљена судија Сања Вујачић, али Апелациони суд може да одлучи и да сам покрене процес и изведе доказе ако сматра да постоји нека правна или процесна нејасноћа или недоследност.

Ова трећа солуција се у домаћем правосуђу ретко користи, иако управо она процедурално и временски веома скраћује предугачке судске поступке, по којима су домаћи судови неславно познати.

Милан Јовановић, који има 71 годину и чије је здравље после паљења куће у ноћи 12. децембра 2018. године тешко нарушено, дане проводи на кисеонику, док његова супруга Јела Дељанин због претрпљене трауме ноћу не може да спава. Свако даље одлагање правоснажне пресуде њима представља додатно мучење и мрцварење.

Суд не мора, али може да уважи ове чињенице о тешком стању у коме се налази новинар који је страдао радећи свој посао у јавном интересу. На порталу Жиг инфо објављени су текстови о корупцији у Општини Гроцка која се, према Милановим истраживањима, броји у десетинама милиона евра.

Суд не мора, али може да има на уму да је дуготрајно повлачење Милана Јовановића по судовима управо тактика неправоснажно осуђеног Драгољуба Симоновића и да је свако отезање са правоснажношћу пресуде навођење воде на његову воденицу. Првостепено суђење било је обележено бројним опструкцијама одбране у покушају да се рочишта што више одлажу и суђење отегне.

ЖИГ ИНФО ЧЕТИРИ ГОДИНЕ БЕЗ СТРУЈЕ – НА АГРЕГАТУ


О силини притисака којима су изложени новинари портала Жиг инфо сведочи чињеница да је овој редакцији искључена, односно буквално маказама исечена струја у септембру 2017. године и да до дана данашњег, упркос и обећањима из кабинета премијерке Ане Брнабић, ништа није урађено да се реши ово неодрживо стање.

Кућа у којој је редакција портала Жиг инфо имала је прикључак за струју од тренутка кад је седамдесетих година прошлог века струја уведена, све док није пресечен струјни кабл у склопу бројних притисака на редакцију која је писала о корупцији у Општини Гроцка. Пре сечења струје није било дугова за утрошену струју.

Више од четири године Жиг инфо ради на агрегат.

Жељко Маторчевић, уредник тог портала, каже за Цензоловку да је сечи струје претходио долазак два радника ЕДБ-а који су му усмено рекли да „не ради МТК уређај који пребацује са скупље на јефтинију струју”, да је затим након неколико дана уследио долазак петнаесторице радника ЕДБ-а који су струју исекли, а да су сва објашњења која је накнадно добио од ЕДБ-а нејасна и очигледно смишљена да би се он и редакција малтретирали.

Притисци тужбама

Напоре одбране да се ни после три године не дође до правоснажне пресуде прате и бројни други притисци на новинара и бројни примери исцрпљивања, попут тужби за „душевну бол”.

„Тренутно се против мене, односно портала Жиг инфо, води 16 поступака које је Драгољуб Симоновић покренуо након паљења моје куће”, каже за Цензоловку Милан Јовановић који је приморан, како каже, да се „вуче по судовима, од суднице до суднице, од лекарске ординације до лекарске ординације”.

Од тужби које је Драгољуб Симоновић покренуо против новинара портала Жиг инфо, 15 их се води пред Другим основним судом, а једна пред Вишим судом.

У једном од ранијих интервјуа Милан је објаснио о каквим је тужбама реч:

„За све о чему смо писали имамо материјалне доказе. Њихови адвокати подносе тужбе да бисмо ми губили време и новац. Јер онда и ми морамо да ангажујемо заступнике како бисмо одговорили на те тужбе. Покушавају финансијски да нас исцрпе како бисмо престали да пишемо.”

Првостепена пресуда за паљење куће новинара, коју је судија Другог основног суда Славко Жугић написао и образложио на 126 страна пре него што је отишао у пензију, не оставља недоумице да је доказима и сведочењима, захваљујући брзом раду полиције и тужилаштва, потпуно расветљено како се догодио и ко је наручио напад на новинара.

До детаља је описан ланац подстрекавања који је кренуо од Драгољуба Симоновића, преко Владимира Михаиловића и Игора Новаковића, до Александра Маринковића, који је бацио „Молотовљев коктел” у гаражу наслоњену на кућу Милана Јовановића, као и учешће Бојане Шијацки која је те ноћи возила Маринковића и прва признала дело, нагодивши се са тужилаштвом око блаже казне.

Евентуални пропусти у пресуди, на којима одбрана заснива своје захтеве, у постојећим околностима тешко да ће моћи да оправдају враћање предмета на поновно суђење.

Симбол стања медијских слобода у Србији

Суд не мора, али може да има у виду да је паљење куће новинара Милана Јовановића, као и убиство новинара и издавача Славка Ћурувије, граничан случај на основу кога се процењује стање демократије у Србији, те слобода изражавања и безбедност новинара, не само у Србији већ и у свету.

Међународне организације које се баве питањима демократије, људских права и безбедности новинара помно прате овај случај и са пуно разлога ургирају да он што пре добије судски епилог.

Кристијан Мир, извршни директор Репортера без граница у Немачкој, упозорио је пре неколико дана да „Случај Милана Јовановића представља симбол стања медијских слобода у Србији и упозорава нас”.

„То што данас људи који стоје иза злочина над Миланом Јовановићем нису кажњени за Репортере без граница је неприхватљиво и представља озбиљан напад на слободу медија”, рекао је Кристијан Мир.

Приликом обележавања Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима један од негативних примера на које се указује управо је случај паљења куће новинара Милана Јовановића, јер ни готово три године од тог напада нема правоснажне пресуде.

Напротив, Милан и Жиг инфо изложени су новим притисцима локалне власти после недавних текстова о ангажовању саветника, а посебно саветнице за медије председника општине.

Такође, опомиње и чињеница да нападач на уредника портала Жиг инфо Жељка Маторчевића ни после три године није откривен, а сва је прилика да ни полиција ни тужилаштво ништа не раде да расветле један од најтежих напада на новинаре, који је Маторчевића коштао сломљене јагодичне кости.

У случају суђења за убиство Славка Ћурувије, које је почело 2015. године, имали смо прилике да видимо како је изгледало поновљено суђење окривљенима. У губљење времена и мрцварење претворило се 386 дана поновљеног суђења, током кога није изнет ниједан нови доказ или сведок, а у судници се није радило ни пуна два дана. Овај процес опомиње.

У том случају судије Апелационог суда су, приликом доношења одлуке о укидању првостепене пресуде и обнављању суђења на првостепеном суду, одлучиле да пренебрегну апеле новинарске заједнице да се предмет не враћа на поновно суђење.

Судско веће Апелационог суда у случају паљења куће Милана Јовановића и Јеле Дељанин има шансу да избегне овакву правосудну бламажу која се догодила у процесу за убиство Славка Ћурувије, потврди пресуду или, ако је потребно, отвори претрес.

 

Тамара Спаић, Цензоловка

Saveti rs ubusen full

Bg