ВИНЧА – ЗАШТИТИНИ ЗНАК НЕОЛИТА ЕВРОПЕ | Жиг Инфо

ВИНЧА – ЗАШТИТИНИ ЗНАК НЕОЛИТА ЕВРОПЕ

У оквиру манифестације „Дани европске баштине“ у просторијама ГО Гроцка, предавање је одржао Драган Јанковић, археолог и кустос Музеја града Београда на Археолошком налазишту „Бело брдо“ у Винчи, на овогодишњу тему „Културно наслеђе и природа“, и упознао је све заинтересоване са богатом историјом неолитског налазишта у Гроцкој, које обухвата и много шире подручје, а има и непроцењив значај за европску и светску историју – свима нама најпознатијем као Винча.

– Винча се налази на територији општине Гроцка и заправо та благородна природа овог поднебља један је од разлога зашто се у Винчи хиљадама година одвијао живот на једном месту, зашто су у Винчи цветале цивилизације, заправо зашто је Винча светски позната. – рекао је у уводу предавања Драган Јанковић, археолог и кустос на овом археолошком налазишту већ 34 године.

Али прича о Винчи не почиње тек сада. Прича о Винчи почиње пре два века, 1893. године, када је Јован Жујовић скренуо пажњу Српском геолошком друштву на налазиште на обали Дунава. Дунав је учинио велику помоћ истраживачима овог пута и спирајући делове обале пред очима Жујовића приказали су се слојеви прошлости, а 1897. године приказани су и пронађени многобројни предмети са локалитета, који су указали да ту вреди даље истраживати.

Озбиљни радови почели су тек 1908. године, када је професор Милоје Васић, први српски школовани археолог, започео ископавања на локалитету „Бело брдо“ у Винчи методолошки утемељено и инсистирајући на систематичном раду.

– Почетак ископавања у Винчи је негде пре 110 година, следеће године ће бити јубилеј 110 година како се Винча истражује. Милоје Васић је човек који је заправо главни кривац што је Винча ушла у све светске енциклопедије још ’30-тих година прошлог века. Васић не само што је истраживао Винчу, него он је заправо све што је ископао у Винчи објављивао у водећим светским археолошким часописима и зато је Винча позната у целом свету, јер је тај материјал био доступан свима. Васић је истражио заправо само један мањи део локалитета. Од неких 30 хетара Васић је истражио 30 ари и ми копамо још на неких 10 ари, тако да смо ми уствари тек започели  и начели налазиште у Винчи. – објашњава Јанковић, и додаје да се налазиште налази на ушћу реке Болечице у Дунав, што је ондашњем становништву било изузетно значајно због комуникација са другим крајевима.

Више пута је истраживање прекидано, најчешће због материјалних разлога и ратова, а професор Васић је радио на локалитету предано све до 1934. године, паралелно објављујући радове од 1932. до 1936. године у монографији „Праисторијска Винча I – IV“.

Након 44 године чекања, 1978. године, у организацији Музеја града Београда, започета су систематска археолошка ископавања. Процес истраживања водило је Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду, а у пројекат су били укључени и Археолошки и Балканолошки инстит САНУ, са руководиоцем Горданом Марјановић-Вујовић, која је испитивала средњовековне некрополе, и Николом Тасићем, истраживачем енеолитских и бронзанодопских слојева Винче, по којима је она и најпознатија у свету. Тек 1982. године започети су радови на неолитским слојевима, којима су руководили прво академик Милутин Гарашанин, а касније академик Драгослав Срејовић, када се дошло до насеља датираних од 5500. до 4500. године пре нове ере.

– Много тога смо ми успели да сазнамо. Као прво, ми овде у Винчи имамо 10,5 метара археолошких наслага, а тих 10,5 метара тих наслага настало је тако што се на једном месту живело 7.500 хиљада година без прекида. У Винчи се живело у неолиту (млађе камено доба), па се живело у бакарно доба, па у бронзано доба, па у гвоздено доба, у Винчи се живело и у римско доба, и у средњем веку, а и данас се живи. И заправо, сви ових 10,5 метара је настало значи не тако што се Дунав изливао, већ тако што се на једном месту живело, рушило, градило и све тако наизменично 7.500 година. – наставља причу археолог Јанковић, и објашњава да је 80 одсто тих наслага настало у првих 1.000 година, значи 8 метара слојева, док је осталих 2,5 метра настајало током 6.500 година живота људи на простору Винче.

– Што говори да се у Винчи најинтезивније живело управо у неолиту, у млађем каменом добу, и Винча је у свету позната по том слоју и када се каже данас у свету Винча одмах се помисли на неолит. Када се каже Троја нормално помисли се на бронзано доба и као што је Троја заштитни знак бронзаног доба Европе, Винча је заштитни знак неолита Европе. – додаје Јанковић.

 

Наставиће се…

 

Снежана Недић

https://www.facebook.com/priceizpredgradja/?modal=media_composer&ref=aymt_homepage_panel#

Коментари

Коментари


Препоручујемо