ВОЗВИЖДЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА – КРСТОВДАН | Жиг Инфо

ВОЗВИЖДЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА – КРСТОВДАН

Празник Возвиждења Часног Крста Српска православна црква и њени верници прослављају сваког 14. септембра по јулијанском, односно 27. септембра по грегоријанском календару, као сећање на дан када је Света царица Јелена, мајка Светог цара Константина, пронашла Часни Крст на којем је разапет Господ Исус Христос.

Возвиждење Часног Крста или Крстовдан, као велики хришћански празник установљен је 326. године, годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји, који је сазвао цар Константин Велики, након проглашења едикта (Edictum Mediolanense) 313. године у Медиолану (данашњем Милану), названог Милански едикт, са савладаром Лицинијем, којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћања у Римском царству. Овим законским актом хришћанство није постало државна религија, већ је изједначено са свим осталим веровањима, која су постојала у тако великом царству, и хришћани су били слободни да исповедају своју веру, као и сви остали, без страха од прогона, убиства и одузимања иметка.

Након што се цару Константину Великом указао на небу Часни Крст, уочи важне битке, у коју је пошао како би казнио цара Максенција за учињена недела и злочине, и док се молио тражећи победу против овог насилника, као одговор на небу се појавио Крст Господњи, изображен од звезда, сијајући јаче од Сунца, на коме је писало: „Овим побеђуј!“ У битки код Милвијског моста цар Константин Велики је потукао војску цара Максенција и као победник је ушао у Рим, где га је народ дочекао са великом радошћи и почастима. У част Животворног Крста, који му је даровао победу, и благодарећи Богу на томе, цар Константин је поставио велики Крст на високом стубу усред Рима, на којем је писало: „Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма.“

Цар Константин и његова мајка царица Јелена имали су велику жељу да пронађу Крст Господњи и царица Јелена је отпутовала за Јерусалим како би га пронашла. У Јерусалиму је царица Јелена обишла сва света места са којих је уклањала паганске идоле и износила часне мошти светитеља.

Од Јевреја је царица сазнала за једног старца Јуду, који јој је после много наговарања, показао место испод храма богињи Венери, где је сакривен Часни Крст и царица је наредила да се храм сруши, а земља и камење раскопају и уклоне, и позвала је патријарха Макарија да се на том месту помоли Богу. Убрзо након молитве патријарха Макарија разли се диван мирис и указаше им се према истоку Гроб Христов и Голгота у чијој близини нађоше закопана три крста и клинце, којима је Господ био прикован за крст, а само један је био Часни Крст и нису знали који, јер су уз разапетог Исуса Христа на Голготи са његове леве и десне стране били разапети и двојица разбојника. Патријарх Макарије је видео да у близини пролази поворка са покојником и нареди да се редом крстови полажу на покојника. Крст Христов када беше положен на покојника он тога часа васкрсну и силом Божанскога Крста Господњег устаде жив.

Царица са радошћи прими Часни Крст и поклонивши му се целива га, као и сва њена пратња. Јерусалимски патријарх Макарије тада узе Крст и подиже га да га сав народ може видети, док је народ викао: „Господе помилуј!“ и тако је почело прослављање празника Возвиждења или Подизања Часног Крста Господњег – Крстовдана.

Јерусалим је касније освојио цар Хозрој, који је одвео много народа у ропство и однео Крст Господњи у Персију, где је био 14 година. Грчки цар Ираклије је 628. године победио цара Хозроја и са славом повратио Часни Крст у Јерусалим, који је унео на својим леђима, бедно обучен и босоног, као што га је носио и Исус Христос, и изнео га је на Голготу, где га је положио у храм Васкрсења.

По народном обичају у Срба за Крстовдан се предсказује време за наредну годину, па се каже да ако грми на Крстовдан биће плодна година, а ако је суво време и година ће бити сушна, ако је облачно биће доста снега током године, а киша која ромиња најављује благу зиму.

Крстовдан спада у велике хришћанске празнике, и као непокретан празник, који се увек прославља 14./27. септембра, некада се прославља у посне дане, среду или петак, као и ове године, када се хришћани суздржавају од мрсне хране (меса, млека, јаја), као и од алкохола.

 

Тропар, глас 1: Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном (нашим) на сопротивнија даруја; и тоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.

(Спаси Господе народ Свој и благослови наслеђе Своје, даруј победу свим православним хришћанима над њиховим противницима, и сачувај Крстом Твојим народ Твој.)

Кондак, глас 4: Вознесијсја на Крест вољеју тезоименитому Твојему новому житељству шчедроти Твоја даруј, Христе Боже. Возвесели силоју Твојеју православни род наш, побједи даја јему на сопостати; пособије имушчему Твоје оружије мира, непобједимују побједу.

(Узнео си се на Крст Својом вољом, истоименоме Твоме новом народу милости даруј, Христе Боже. Развесели силом Твојом благоверни и христољубиви род наш, даруј му победу над непријатељима, јер имамо Твоје оружје у свету, непобедиву победу Крста.)

 

Снежана Недић

https://www.facebook.com/priceizpredgradja/?modal=media_composer&ref=aymt_homepage_panel#

Коментари

Коментари


Препоручујемо