Београд на вођи | Жиг Инфо

Београд на вођи

Премијер Србије Александар Вучић има проблем да за мегломански пројекат нађе једног реномираног архитекту или урбанисту који ће му рећи: ‘Браво, мајсторе!’

Београд је једини град на свету који има парк посвећен италијанским специјалитетима. Пиззин парк. Налази се прекопута железничке станице, испред зграде Економског факултета и назван је тако јер се у њему одвајкада окупљају пријатељице ноћи.

Ускоро ће Пиззин парк, не својом вољом, бити лоциран прекопута градилишта „Београд на води“. И баш колико Пиззин парк има везе са италијанском кујном, а пријатељице ноћи са студијама економије, толико „Београд на води“ има везе са Београдом.

Премијер Србије Александар Вучић спада у оне људе који мењају експертска звања из дана у дан.

ао што се Кевин Спејси у улози америчког председника Френка Андервуда током актуелног трећег серијала Хоусе оф Цардс к’о пијан плота ухватио програма „Америка ради“, иако има проблем да нађе макар једног економисту који ће ту работу, смишљену за експресно упошљавање незапослених Американаца и експресно дизање сопственог рејтинга, прогласити рационалном, тако и Александар Вучић у улози премијера Србије Александра Вучића има проблем да за тај мегломански пројекат, смишљен из истих разлога к’о и Спејсијев, нађе једног реномираног архитекту или урбанисту који ће му рећи: „Браво, мајсторе!“

Премијер Вучић спада у оне људе који мењају експертска звања из дана у дан. Понедељком је наш познати форензичар, уторком признати стручњак за црну металургију, средом је доктор економије, четвртком авиоинжењер, а петком се ради о чувеном архитекти. Такав какав је, мултипрактичан, свако мишљење које није његово, макар се радило о вапају 40 најбољих српских архитеката под насловом „Хитно обуставите пројекат ‘Београд на води'“, или игнорише, или потписнике апела сматра за хејтере, или логично пита: „Само ми онда ви нађите неког ко ће да уложи у Србију три милијарде долара…“

Височке пирамиде и чачанска Сфинга

Да је којим случајем баш он открио она три брда у Високом која сличе на плато у Гизи и да му је 40 најбољих археолога објаснило да то можда одокативно подсећа на пирамиде (али није), Вучић би уважио њихово мишљење само под условом да ти археолози што пре пронађу нешто друго, равномерно епохално, рецимо Сфингу крај Чачка, што би подједнако привлачило туристе. Човек, једноставно, сматра да је за Србију важно све оно што може зацементирати ионако високе рејтинге његове власти, макар испред „разгледничког“ видика старог језгра Београда саградио центар Абу Дабија, са све кулом од 240 метара, коју је неки пројектант, на првом појекту, „наместио“ дубоко унутар реке Саве. Касније се испоставило да пројектант никада није био у Београду.

Други пројектант-макетар је, ваљда, сврнуо на кафу, па у просторијама зграде Геозавода, коју је арапски инвеститор „Београда на води“ гратис реновирао, изложио макету, један шљаштећи минијатурни мегаполис идеалан за оне манијачне фанове малецних возова на батерије и ескурзије распамећених гласача из унутрашњости. На основу те макете се мењају урбанистички планови, закони, а да, заправо, нико нема појма, сем можда премијера, шта ће од свега испасти.

У питању је вековна тежња грађана српске престонице да сиђу на реке.

Ко се не сећа, Вучић уопште није био планиран за премијера, још мање за харизматичног лидера. Он је маја месеца 2012. године, када је Томислав Николић победио Бориса Тадића и означио крај „петооктобарске“ епохе новије српске историје, имао „задатак“ да победи демократу Драгана Ђиласа и постане градоначелник Београда, а главни адут био му је управо „Београд на води“. У питању је вековна тежња грађана српске престонице да сиђу на реке, како је то званично објашњено, јер су то до сада углавном чинили кад им од свега падне мрак на очи и одлуче да скоче с моста.

Опет, Вучић је, осим што је рођен као риба у хороскопу, оптерећен водом у свим агрегатним стањима: кад вода зими замрзне – спасава децу из сметова, кад вода прелије бедеме – спасава људе из поплављених градова и села. Једно време је у његовој званичној биографији на сајту Српске напредне странке стајало, као јако битна референца, да је као директор хале „Пинки“ у Земуну, током владавине Шешељевих радикала у тој београдској општини, „оживео идеју о ноћном купању“.

Вода и вођа – јесте слично, али…

Те је некако и логично да „Београд на води“ представља његов лични пројекат који прераста у фикс идеју: сам налази инвеститоре, сам прескаче тендере, јавне расправе, сам одлучује одакле ће и докле то чудо да се простире, једино он тврди да тај град у граду неће тотално саобраћајно блокирати ионако већ загушен Београд, а да ће недостатак места за паркинг бити надомештен подземним гаражама у речном андерграунду, за који се зна да обилује подземним водама. А претпоставља се да имућни купци станова и локала неће возити амфибије.

Уз помоћ Форест Гамп типова, који су се случајно задесили ту где су, попут Синише Малог, градоначелника Београда, почео је недавно да тражи купце станова у прве две стамбене куле из оне макете, што је подсетило на подухват бизнис генијалаца који су су се досетили да нуде плацеве на Марсу, веома повољно.

 

Претпоставља се да имућни купци станова и локала неће возити амфибије.

На страну и што пројекат подразумева измештање железничке и аутобуске станице, па нас „за-то-овлашћени-медији“ редовно извештавају колико је километара пруге, углавном оне која деценијама није у функцији, бачено у старо гвожђе. Уз будући „Београд на води“ пролази и бициклистичка стаза те, ако сте бициклиста, морате приметити да се на том простору, где људи живе у којекаквим живописним уџерицама, попут бетоном надограђених расходованих вагона, нешто ради. Једни су исељени, држава им је нашла други смештај. Неки и даље пркосе, попут ликова из продавнице царинске робе уз реку, где бициклисти седе, пију пиво и оговарају фудбалере, владу, понајвише судбину…

Тај део града – сложићете се коначно са Вучићем – јесте једна полудивља ледина са чопорима изгладнелих паса и ромским енклавицама с брдашцима отпада, олупинама зарђалих баржи, језивим стовариштима неких пропалих предузећа, које је установио још друг Тито, а упропастили их наследници. И ту би – сложићете се такође с премијером – требало да се направи неки „Београд на води“. Али да не подсећа много на актуелни пројекат, који највише личи на „Београд на вођи“. Вода и вођа јесу сличне речи, али нису исто.

 

Драгољуб – Дража Петровић, Al Jazeera

Коментари

Коментари


Препоручујемо