БИЛА ЈЕ У ПРАВУ ТА РАДОЗНАЛА ПРГАВИЦА | Жиг Инфо

БИЛА ЈЕ У ПРАВУ ТА РАДОЗНАЛА ПРГАВИЦА

Човек је живео на брду. Сам, као вук, брада до жиле куцавице. Руке, помодреле од ветрова и тешког брдског живота. Увек исти дроњци, панталоне од штофа, поклон од покојне таште за венчање. Помало лоше скројене, најдуже су опстале.

Пет година је требало да га умоли да оду код кројача да их коначно и сашије. И ето, најдуже су опсташе. Била је у праву та радознала пргавица. Штоф не умире, ташта зна најбоље.

Сад када погледа уназад, заклео бих се да је одувек сам. Као да нису имали четворо деце, огромну кућу, башту пуну цвећа.

Након трагичне смрти најстаријег сина у саобраћајци, све се разнело у комаде. Остало троје деце су отишли својим путем, јер путеви наше деце никада нису наши путеви, а жена је врло брзо умрла од рака дојке.

Након растрошене идиле, преписао је имовину брату и отисао у брдо. Од тада, живи од сопствене саднице и једне козе.

Док је ветар најављивао још једну оштру зиму, сетио се неког блуза с граница Аризоне и како је само једном отишао на медени месец, након десет година брака. Оставили су тада двоје деце код ујне удовице, и ухватили први лет. Држали су се као дечица за руке, поскакивали од смеха док слушају блуз, и док је његова Софија узвикивала: види, и Јевреји знају свирати блуз! Као да се све то дешавало пре хиљаду светлосних година…

То је био почетак периода болести његове вољене, мада нико није тада слутио да у тим грудима расте још нешто сем љубави за њега. Вероватно је овај дан био утолико тежи зато што му је данас био рођендан. И њој, ташти. Истог дана је рођен кад и ташта, и то је увек био повод за роштиљање у дворишту уз традиционални годишњи поклон за ташту: кактус.

Примопредаја поклона била је увек праћена свечаним говором: драга ташта, ове године сам хтео да ти купим кревет од кактуса, али нису имали кревет твојих велицина, па ће биљка надам се бити адекватна замена…

Као да је још увек могао да чује смех званица у даљини.

Данас, на рубу брда, седео је сам и гледао у једину саксију с кактусом која их је све надживела и постала његов компањон. Чудно је то… Чудно је када сви мртви , а више живи од оних који су заиста преживели.

АЈША

Коментари

Коментари


Препоручујемо