БИО ЈЕ ГИГАНТ А ШТА ЈЕ ДАНАС? Како су уништаване Воћарске плантаже у Болечу (ФОТО) | Жиг Инфо

БИО ЈЕ ГИГАНТ А ШТА ЈЕ ДАНАС? Како су уништаване Воћарске плантаже у Болечу (ФОТО)

Део Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) у Гроцкој је посебно предузеће у оквиру овог некада великог система, који је осим Београда хранио и друге делове некадашње Југославије.

„ПКБ-Воћарске плантаже Болеч“ су настале 60.тих година прошлог века на ледини, а 80.тих постале референтан привредни гигант који је у свом зениту упошљавао преко 1700 стално запослених и око 2000 повремених сезонских радника.

Руководство предузећа које је постављено после 5.октобра 2000. затекло је више од 1500 запослених, да би само након 7 дана у једном пакету отпустило њих 800, а врло брзо и остале.

Пре доласка „демократске“ власти, односно 31. децембра 2000. године предузеће је са стотинак трактора и више других машина обрађивало 5.496 хектара под воћкама. Данас се не обрађује ни један једини квадратни метар. Погон „Витасок“ у Вилиним Водама је производио 6.860.000 јединица различитих сокова годишње, данас се ништа не производи.

У погону „Гроцка“ се некада само џемова и мармелада производило годишње 1.200.000 килограма, односно укупно 4.241.000 јединица различитих производа, данас се ништа више не производи. У хладњачи „Болеч“ некада се лагеровало 2.000 вагона различите робе, данас је у њој још једино паучина. Погон „Технотранс“ је у Болечу, Сопоту и Барајеву имао укупно 38 возила за превоз робе и путника, данас нема ни једно возило. Стално запослених је почетком века било 990, док се годишње за сезонске послове запошљавало још три хиљаде људи.

Већ целу деценију овај воћарски колос тавори, дајући знаке живота још само у воћњацима јабука. Два пута је стављан на аукцију за продају 58 одсто капитала и то за 808 милиона динара, па за 542 милиона, али му се нови газда не нађе. Иначе процењена вредност комбината је 3,4 милијарде динара.

Два пута су „Воћарске плантаже” биле у предстечајном поступку, али је на крају стопирано. Многи домаћи привредници, али и неке стране фирме су протеклих година помињане као могући купци. Ипак, „Плантаже” осташе запуштене, а сада је поново у игри приватизација и тражење стратешког партнера.

Основало се удружење Малих акционара ПКБ-а Болеч

Октобра 2014. г.   „Мали акционари“ ПКБ-а Болеч протестовали су испред ове корпорације. Њих стотинак изразило је незадовољство према тадашњем руководству.Тачније, ти „Мали акционари“ ПКБ- Болеч су уствари регистровано удружење бивших радника ове корпорације. Они су на том протесту тврдили да они само желе да укажу на тадашње руководство и на то како се „арчи“  новац.Како је тада наведено, главни проблем је настао оног тренутка када су“мали акционари“ кренули у свој радни поход, односно да пописују шта је све остало у овом комбинату и на који начин су дељени разни „сумњиви“ уговори о разним закупима, тадашњи директор „ПКБ-а Болеч“ ВЛадан Зарић их је истерао из својих просторија. Како је речено на овом протесту, они су се обраћали и председнику општине Гроцка, али он је са толико незнања им се обратио као да није знао да ПКБ Болеч уопште и постоји.Такође је наведено да је  јако интересантан податак да је директор Зарић отишао на пут у Лондон, а непосредно пре његовог доласка запошљава Вуку (Милана Јанковића Жирета супругу) да „сређује“ папире.

Рукводство тврдило да је овај протест монтиран

Руководство ПКБ-а Болеч је тврдило да је овај протест монтиран. Тачније, Дејан Радосављевић је изјавио да  Мали акционари више не постоје од оног тренутка када је држава дозволила трансформацију из акционарских друштава у деоничарска друштва и од тада акције више не постоје, а они имају неке захтеве. То је урадила Агенција за приватизацију и држава, није проблем у нама, истакао је тада Радосављевић. Он је додао и да међу „протестантима“ чак и двоје-троје са криминогеном прошлошћу, а да у ПКБ-у Болеч има има двадесетак људи који раде и плата им је само 25 000 динара.

Према званичној документацији, одлуком број 325 од 5. марта 2009. статус предузећа је из акционарског пребачен у друштво ограничене одговорности, али је до данас остало нејасно ко је то тражио и зашто. Власници су Република Србија са 17,67 одсто и ПКБ а.д. из Падинске Скеле са 24,7 одсто, док друштвени капитал учествује са 57,63 одсто. Мали акционари су на тај начин потпуно одстрањени.

Да се „крчмило“ у Плантажама писали и поједини београдски медији

Да ситуација у ПКБ-у Болеч није баш најсјајнија, односно да постоје разлози да се ово предузеће намерно распродавало, поједини београдски медији су писали у више наврата.

Према писању тих медија, ПКБ „Воћарске плантаже“, протеклих година продавало је парцеле покрај пута и то по цени и до 20 пута мањој од њихове тржишне вредности. Купци су за само 3.000 евра добијали хектар простора крај магистрале. „Воћарске плантаже“ располажу са око 2.000 хектара земљишта, али је десетине хектара руководство овог предузећа већ распродало. Пољопривредне парцеле које су прешле у руке приватника налазиле су се пре свега уз Смедеревски пут и, према неким развојним плановима, могло се очекивати да ће постати грађевинске.

Све се ово дешавало у временукада је директор „Воћарских плантажа“ био Жарко Раденовић а председник Управног одбора фирме Владан Зарић. Тачније они су током 2005, 2006. и 2007. године расписали су 15 тендера на којима су продавали испарцелисане њиве, ливаде, вртове и воћњаке. Квадрат тог земљишта купци су плаћали најчешће од 25 до 40 динара, што је према свим параметрима и 20 пута мање од тржишне цене. Продавани су плацеви у Винчи, Болечу, Лештанама, Ритопеку, а најчешће су били издељени на површине од 20 до 80 ари. Касније би их неки, исти власници објединили. Тако је раскрмчено неколико стотина парцела. Једна од највећих и најбољих парцела продата је у Болечу са обе стране Смедеревског пута. Око 19,34 хектара, пре три године, купио је извесни Звонимир Соколовић из Новог Кнежевца и то за 5,1 милион динара, што је тада вредело око 63.000 евра.

Тада је у Ритопеку 64 ара поред пута купила и супруга Миладина Сапунджића, тадашњег заменика председника Општине Гроцка. Сапунджић је објашњавао да је том куповином заокружио своје имање.

„Воћарске плантаже“ продале су 2005. године и 15 хектара пољопривредног земљишта у Винчи на којем је изграђена асфалтна база. Купац је био фирма „Бами путеви“, а ову локацију добили су за 4,2 милиона динара. Касније је на њој асфалтну базу саградило предузеће „Алпина“. Исте године у Винчи је продата још једна парцела крај пута од 6,14 хектара за 3.300 евра по хектару.

РАСТУРЕНА НАЈВЕЋА ХЛАДЊАЧА

Некада највећа хладњача на Балкану у коју је могло да стане 20.000 тона воћа, потпуно је руинирана. Још 2006. је запаљена и озбиљно оштећена. У преживелим халама сада се чувају јабуке, а део се издаје једном узгајивачу гљива из Лештана, који сад ту производи шампињоне.

У свим објектима Воћарских плантажа под јако сумњивим околностима су нестале вредне материјалне ствари. Погон Гроцка већ месецима уназад, како ништа више није остало, лопови опседају и скидају део по део бакарног крова.

СВЕ У ЗАКУП

„Плантаже” имају приходе и од издавања воћњака и ораница. У закуп на годину дана иде све што се може издати. Око 55 хектара солидних воћњака издали су у Гроцкој и Сопоту. У закуп дају и 150 хектара ораница. Цена земљишта је отприлике као и када град издаје – 100 евра за хектар. Воћњаке нико више не користи.

Дилојт изабран за приватизационог саветника ПКБ-а

Пре пар дана одлучено је да ће Саветник за приватизацију ПКБ Корпорације бити компанија Дилојт (Deloitte), а Министарство привреде ће у наредном периоду Влади Србије предложити најоптималнији начин за приватизацију тог предузећа, речено је агенцији Бета у том министарству.

Како наводе, та консултантска кућа је једина конкурисала на јавном позиву за избор приватизационог саветника.

Онај ко купи Плантаже ући ће у посед 1500 хектара који су у власништву фирме, а на располагању ће имати још 1500 хектара државног земљишта које предузеће обрађује“. Ових 1500 хектара у „власништву“, јесте земљиште које је отето локалним сељацима по основу Закона о арондацији у време када је настало ово предузеће. Ова земља је хранила генерацијама становништво Болеча, Ритопека и околних села још од Милоша Обреновића и ослобођења од Турака, до доласка ПКБ. Људи су поднели захтев за реституцију. Да ли неко о томе размишља, и да ли ће се држава по искуству још једном оглушити?

 

За Жиг Инфо:
Жељко Маторчевић

 

Коментари

Коментари


Препоручујемо