Црвено слово тек сваки трећи дан | Жиг Инфо

Црвено слово тек сваки трећи дан

Српски народни календар открива аутентичне и по много чему јединствене обичаје из дана у дан. Празнујемо 118 дана

БОРБА за празничне дане и предах од рада код Срба траје више од три века. Око 1700. године су имали чак 170 нерадних дана. С временом, смањиван је број црвених слова у календару, па се данас празнује “само” – 118 дана. Занимљиво је да је током борбе око празника уведено и то да нова година почиње 1. јануара по грађанском, а не 1. септембра по црквеном календару, како је до тада било.

О овоме и другим занимљивостима пише наш познати етнолог Драгомир Антонић, у свом “Српском народном календару за годину 2017/7525”.

– ОВА година почела је са празником Оци и тим празником се завршава – објашњава Антонић. – Од 1921, када је код нас уведен грегоријански календар, а Српска православна црква је задржала свој јулијански, повремено се догоди да дође до разлика у слављењу празника. До сада се, међутим, није десило да у једној календарској години два пута буду Оци. Кад је нешто неуобичајено, у народу има правило да то може да буде добро или лоше. И народна песма каже: “Гром загрме на Светога Саву, усред зиме кад му време није” – и најави Први српски устанак. И најави 1995. протеривање пола милиона Срба из Крајине. Ипак, верујем да је добро за Србе то што се Оци, као мушки празник, ове године славе два пута. Да ли сам био у праву, показаће време.

“Српски народни календар” по много чему је јединствена књига. У њему су зналачки, повремено и духовито, забележена и описана народна веровања, знања и обичаји које су Срби чували кроз историју. Описана су веровања о Месецу, Сунцу, многим природним појавама… Забележена је свака крсна слава, велики празници Васкрс, Божић, Тројице, Преображење, празници Пресвете Богородице, а објашњени су и народни празници којих нема у црквеним календарима, а сачувани су у народном веровању и обичајној ритуалној пракси: Некрштени дани, Пасји дани, Горешњаци, Девети уторак, Међудневице…

– НАЈСТАРИЈИ календар рачуна време од постанка света, 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса Христа. Према том календару, сада је 7525. година. Овај календар су поред Византијаца, Руса, користили и Срби са извесним особеностима – истиче Антонић. – Према овом календару, година има два годишња доба – лето и зиму. Као по народном веровању, Ђурђевдан и Митровдан. Најстарији сачувани писани документи датирани по српском календару јесу “Студенички типик” из 6703. (1195) и Карејски типик Светог Саве из 6707. (1199).

– СПЦ сваки дан у години обележава неког светитеља, али има 118 празника који се посебно поштују и имају своје обреде – каже Антонић. – Црква посебно издваја и забрањује да се ради на празнике обележене црвеним словом. Народ има и своја црвена слова, па за Огњену Марију неће ништа да ради. Она је, по веровању, сестра светог Илије Громовника, па неће да је наљуте да њен брат не би послао град или помор на село.

АНТОНИЋ је у свој “Календар” уградио све оно чега треба да се сећамо. Није то само обичајна пракса, већ много оног што постоји као наслеђе српског народа. И наша народна пословица каже: Боље да пропадне село него обичај. Мушка деца рођена 11. марта, на Светог Геласуја, имаће глумачког дара у себи.

ЗНАЧАЈНИ ДАТУМИ

АНТОНИЋ је у издање “Српског народног календара”, који су објавили “Службени гласник” и “Информатика”, за ову годину први пут увео и датуме кад се Србима нешто лоше десило. Да не забораве, каже. Унео је и пословице.

– Хтео сам да сваки дан обогатим неком мудром мисли, али сам схватио да би то било оптерећујуће и одабрао сам само њих тридесетак – објаснио је аутор.

Драгана Матовић   Новости

Коментари

Коментари


Препоручујемо

ОПСАДА У ЖАРКОВУ Наоружани разбојници сакривени у стамбеној згради, полиција претражује СПРАТ ПО СПРАТ, станари у паници

Два мушкарца су уз претњу пиштољем, опљачкала су јутрос мењачницу на општини Чукарица у Београду, а том приликом повређена је радница, речено је Тањугу у ...