До бебе лакше и јефтиније | Жиг Инфо

До бебе лакше и јефтиније

Прва банка репродуктивних ћелија и ембриона биће на Клиници за гинекологију и акушерство КЦС. Нада за 500.000 парова који не могу до потомства. Закон забрањује трговину ћелијама и ембрионима

ОКО пола милиона парова у Србији, према незваничним подацима, има проблем да се природним путем оствари у улози родитеља. А само 4.000 парова моћи ће ове године о трошку државе да обави поступак вантелесне оплодње у некој од пет државних и десет приватних установа.

Засада је непознаница колико ће нови закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи утицати на то да се ситуација у вези са овим питањем побољша. Али, назначајнија новина овог закона, да ће се и код нас формирати банка репродуктивних ћелија и ембриона, у јавности је изазвала опречна мишљења и покренула лавину питања – коме је закон намењен, да ли је реч о трговини мушким и женским полним ћелијама…

– Новоусвојени закон стриктно забрањује трговину репродуктивним ћелијама и ембрионима – тврди проф. др Иван Тулић, члан Републичке стручне комисије за вантелесну оплодњу и члан тима који је радио на изради текста закона. – Ова врста биолошког материјала прикупљаће се од супружника или ванбрачних партнера који су одустали од својих репродуктивних ћелија или ембриона уз писaну сагласност. Банке ће се формирати при здравственим установама, а прва ће највероватније бити на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије.

За разлику од земаља које већ имају институт банке ембриона, и где се паровима омогућава да их генетски испитају пре него што се пласирају у материцу друге жене, у Србији то засад није могуће. Зато су, кажу стручњаци, генетске аномалије у порасту.

– Ова врста банке најзначајнија је за оне парове који су имали више неуспешних покушаја вантелесне оплодње, као и онима са тешким генетским оптерећењем – објашњава професор Тулић.

Струка је сагласна да оснивање банке ембриона представља значајан помак, јер су наши парови да би добили дете одлазили по помоћ у иностранство. Да је реч значајном искораку нашег здравства слаже се др Зорица Црногорац Илић, наш водећи стручњак за лечење брачног стерилитета, гинеколог са највише успешно изведених поступака вантелесне оплодње у Европи.

– Пацијенти који су суочени са овим проблемом морали су да одлазе у иностранство, пре свега у Чешку, Македонију и Грчку – каже она. – Огромна материјална средства одливала су се из наше земље. Према неким проценама, реч је о суми од више од десет милиона евра годишње.

Када се оснује банка репродуктивних ћелија, брачни парови у Србији моћи ће о трошку државе да замрзавају своје полне ћелије и ембрионе, донирају их другим људима у земљи и иностранству. Право на ВТО поступак имаће и жене без партнера.

Већина европских и светских клиника које поседују банку ради са свежим ћелијама, јер се на тај начин обезбеђује виши степен успеха. Докторка Црногорац Илић сматра да у Србији треба направити исту ствар:

– Ако би се то овде увело, наша земља би се сврстала у сам врх светске листе по успеху вантелесне оплодње. У противном, бележићемо и даље одлив великог броја парова који иде на лечење стерилитета у иностранство.

На питање да ли је тачно да жене које су заинтересоване за ембрионе могу да бирају боју очију, висину, пол, боју коже будућег детета, наша саговорница одговара:

– То је асполутно илузорно и немогуће. Ове фенотипске карактеристике односе се на доноре и донаторке, али никако не на ембрионе. У Европи је забрањено обележавати ембрионе по полу, само се врши селекција генетски здравих ембриона.

ЗНАЧАЈНА СРЕДСТВА ДРЖАВЕ

ИСТАКНУТИ српски гинеколог и акушер проф. др Александар Љубић подсећа на то да је држава издвојила значајна средства за промовисање оваквог начина лечења.

– Надамо се да ће РФЗО пратити тај тренд – каже професор Љубић. – Овај начин лечења је излаз за један, на срећу веома мали број парова којима не можемо помоћи на други начин. Развијене су бројне методе које користе нове биотехнологије са циљем помоћи паровима који имају проблем стварања јајне ћелије или сперматозоида. У свету и код нас су објављена зачећа и порођаји код жена које годинама нису имале менструације због попуштања функције јајника, или код мушкараца са потпуно исцрпљеном функцијом тестиса. Напредак медицине у овој области и могућност побољшања функције полних жлезда оба пола свакако представљају будућност.

ЖЕНЕ ДО 35 ГОДИНА, МУШКАРЦИ ДО 40

У СВЕТУ је пракса да се установе које се баве донирањем полних ћелија строго контролишу и да донори морају да буду психофизички здраве особе које су прошле детаљне здравствене тестове, као и сваки други донор органа и ткива.
– Само жена до 35 година старости може да да јајне ћелије, јер у каснијим годинама генетске промене на репродуктивним ћелијама су заступљеније. Код мушкараца граница је 40 година. Пре донације, жене и мушкарци морају да буду тестирани на ХИВ, хепатитис Б и Ц. Мора да постоји и историја наследних обољења у породици.

САЊАО МОРЕ

НАЈВЕЋА банка сперме данас у свету, и уједно прва у Европи, отворена је крајем осамдесетих година прошлог века у Данској – каже докторка Црногорац Илић.
– Покренуо ју је Оле Скоу, студент из Орхуса, тако што је сањао море на чијим таласима је плутала замрзнута сперма. Позајмио је новац од мајке и отворио банку сперме, коју је назвао „Криос“ (мраз). Данас иза себе ова банка има 23.000 рођених беба.

И. КОВАЧИЋ – Д. МАТОВИЋ     Новости

Коментари

Коментари


Препоручујемо