ДРАМАТИЧАН ПОРАСТ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА Жене због страха не пријављују насилнике | Жиг Инфо

ДРАМАТИЧАН ПОРАСТ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА Жене због страха не пријављују насилнике

Само у овом периоду убијено је чак 15 жена. Бојимо се да је злостављања више него што показују бројке – каже полицијски саветник Ранђел Милошевић

У Србији се дневно поднесе десет кривичних пријава због насиља у породици, показују подаци МУП – Србије, али је, како се претпоставља, број жена које трпе психичко и физичко злостављање доста већи. Талас породичног насиља порастао је нарочито од почетка ове године – само у овом периоду убијено је чак 15 жена!

Како сматра полицијски саветник Ранђел Милошевић, једно од најефикаснијих решења како би се зауставио овако негативан тренд била би специјалнизација и додатно усавршавање и обука свих служби које се баве овим проблемима – од социјалних, правосудних и полицијских.

– Организације цивилног друштва које изучавају овај проблем, сматрају да је стално повећање броја кривичних пријава, велики број кампања којима се подстичу жртве да пријаве насиље, али и то што имају поверење у државне органе да могу да их заштите – каже Милошевић.

Сумња се, међутим, да је црна бројка много већа јер жртве из разноразних разлога одбијају да пријаве насилника. У готово 90 одсто случајева жртве су жене. Насилници су у око 80 процената мушкарци, а у ситуацијама када је насилник жена њена мета најчешће је опет – жена!

Према речима нашег саговорника, ова врста насиља се разликује од осталих због чињенице да су насилник и жртва у емоционално блиском односу. Ту је и проблем моћи и контроле коју насилник осећа и тај и такав однос са жртвом не жели да прекине.

– Насилници контролишу жртвино кретање, њене контакте, новац, настоје да је изолују од остатка породице и пријатеља – објашњава механизме насиља полицијски стручњак за ову проблематику. – Непрестано стављају жртви до знања да је сама, да је њено понашање разлог за насиље, прети одузимањем деце кад покуша да напусти насилника… Прети чак и убиством и самоубиством, уколико жртва одлучи да га напусти.

Реч је о перфидним механизмима насилника да и даље има контролу над жртвом. У таквим сиутацијама најбоље решење је да надлежни државни органи разумеју ситуацију и препознају покушај манипулације. Јер, насилници често умањују насиље које су починили, покушавају да се оправдају и пребацују кривицу на жртву.

– За полицијске службенике је важно разумевање позиције жртве насиља као и њено трауматско искуство – наводи Милошевић. – Јер, у сусрету са полицијом ове жене могу бити напете и нервозне и да тешко опишу редослед догађаја. Некад и оклевају да затраже помоћ или желе да остану анонимне кад пријављују насиље. Плаше се реакције насилника, али и остатка породице кад сазнају за пријаву. Осећају стид или кривицу због оног што су преживеле, посебно када је реч о силовању или сексуалном злостављању.

Према истраживању организација цивилног друштва које се баве овом проблематиком, само 10 до 15 процената силовања у браку пријаве жртве.

МУП Србије формирао је Радну групу, која се бави проблемом насиља у породици и која има подршку министра полиције Небоше Стефановића. У последњих неколико месеци је од министра иницирано више активности којима је подстакнуто ефикасније поступање полиције. Један од задатака је наставак едукације полицијских службеника како би боље разумели проблематику и ефикасно интервенисали и документовали насиље ради вођења поступка пред судом.

– Такође, задатак полиције је да заштити жртву, без предрасуда и дискриминације – истиче Милошевић. – Неопходно је и адекватно обављање разговора са жртвом насиља, када је до њега дошло, односно да се осигура њена безбедност после указане лекарске помоћи. Полицајци морају да буду обучени за овакве послове, али и друге државне службе.

ДЕЦА

ДЕЦА су жртва насиља чак и када му нису директно изложена, већ гледају, на пример, како отац туче мајку. И у таквим ситуацијама најбитнији су Центри за социјални рад, који би требало да прате дешавања у таквим породицама. Још горе је када се дете, које гледа насиље, одузме родитељима па се смешта у хранитељску породицу. То су, упозоравају стручњаци трауме за цео живот.

ЖЕЛЕ ДА ДОМИНИРАЈУ

НАСИЛНИК жели да цео живот доминира над жртвом и то је његов модус деловања. Из тог разлога не дозвољава да га она напусти, јер му је потребно да неког малтретира. Зато и долази до убиства, јер насилник не може да функционише без жртве. Кад му се жртва супротстави, долази до насиља.

З. Ускоковић    Новости

Коментари

Коментари


Препоручујемо