петак, 15 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Зелена странка: Хербицид који се масовно користи у Србији доказано изазива рак

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

У нашој јавности слабо је испраћена вест о судском процесу против Монсанта. Американац Двејн Џонсон (46) тужио је компанију Монсанто – то је она компанија која „миксује“ гене и производи ГМО културе – због производа који му је изазвао рак.

 

Овај тотални хербицид (уништава све биљке) у себи садржи супстанцу Глифосат, која је главни кривац за болест. Оболели Џонсон је добио судски процес и доказао да је кривац за његову ужасну болест Монсантов хербицид који садржи Глифосат због чега компанија Монсанто мора да му исплати одштету од 289 милиона долара. Несретни Џонсон, нажалост, вероватно неће успети да ужива у позамашној одштети јер је болест језива, неизлечива и рапидно напредује.

Ако викендом пре подне гледате телевизијски програм, у емисијама о пољопривреди (у некој паузи између Фарме и Парова) можете видети раскошне рекламе производа које садрже управо Глифосат, супстанцу која је правоснажном пресудом проглашена за изазивача тешког и неизлечивог обољења! Међутим, то изгледа уопште није битно. Па да, ко још о томе размишља и о томе води рачуна… Неки се чак и хвале тиме како употребљавају ову супстанцу у борби против разних корова и штетних биљака, не знајући да при томе чине „медвеђу услугу“ свима и свакоме, па и себи.

Људи на одговорним функцијама морају бити обавештени, морају преузети иницијативу и делати у корист општег добра без обзира на којекакве рекламне и плаћене кампање. Све ово говорим зато што је управо озлоглашени Глифосат главно средство које користе све наше државне службе зеленила, а против корова и непожељне вегетације. На територији града Београда ово је проверена информација и уколико нека служба „зеленила“ тражи средства и предлог за куповину препарата за сузбијање корова и непожељне вегетације, препоручује се управо Глифосат за који се одобравају средства.

Американци су пак лепо опрали руке и по систему „бриго моја пређи на другога“, продали (на време) компанију Монсанто немачком Бајеру који сада муку мучи јер је број тужби, после поменуте пресуде, скочио на невероватних 8.000 и непрестано расте. Наравно одмах је дошло и до преко 10% смањене цене акција чија вредност и даље пада, а економска исплативост вртоглаве суме од 63 милијарде долара постаје веома упитна. Искрено се питам да ли је немачки Бајер купио амерички Монсанто на сопствену иницијативу, или је то био неки „пакет“ откупа државног дуга који сеже даље у прошлост…

Занимљиво је да америчка Агенција за заштиту околине (ЕПА) не сматра Глифосат, познати састојак Монсантових производа, канцерогеним. Међутим, још давне 1985. управо је ЕПА овај састојак прогласила канцерогеним, да би ту одлуку (из „неког“ разлога) повукла 1991. године. Светска здравствена организација (WХО) је Глифосат 2015. године класификовала као „вероватно канцероген за људе“, а сама држава Калифорнија га сврстава на листу канцерогених супстанци.

Европска комисија је у децембру прошле године обновила дозволу за коришћење Глифосата упркос интензивној дебати о његовој безбедности, иако су Немачка и Француска предузеле кораке да блокирају коришћење тог хербицида. Шта их је могло навести на то могу само да претпоставим, али вас нећу оптерећивати, неко би рекао, теоријама завера, јер се никада нисам бавио теоријама већ само заверама.

Многе студије су, као и поменути судски процес, показале да активна супстанца Глифосат негативно утиче на човека, као и на сав остали живи свет. Глифосат је неселективан изразито системски, транслокациони препарат, што у преводу значи да убија све живо. Лично сам посматрао како делује тако што сам обележио мали део површине дворишта (20x20цм) и попрскао га Глифосатом. У први мах сам помислио да су ме преварили при куповини јер се неких 4-5 дана ништа није десило, међутим, онда је тај део почео да жути, пар травки сам ископао са све кореном и видео да је њихов корен у фази распадања, тада сам се уверио да је у питању опасан отров који темељно убија, што се каже сасеца у корену.

Још једно веома битно питање, којим се скоро нико не бави, гласи, шта се дешава са вишком Глифосата при прскању који таргетирана биљка не усвоји, а који уђе у земљиште? И на крају, како и где код нас завршава амбалажа од свих тих силних агротехничких средстава?

На недавно одржаним изборима за ЕУ парламент једна од главних тема ЕУ Зелених, од Словеније до Норвешке, била је забрана употребе овог хербицида. Сигуран сам да то није без разлога, а о томе сведоче и резултати који ЕУ зелене сврставају као једне од победника ових избора.

Што се мене тиче битно је да ми будемо свесни, савесни и одговорни и ваљано одреагујемо на већ доказане чињенице. Најлакше је парцелу испрскати тоталним хербицидом и не размишљати о корову и трави, али да ли је то најбоље решење? Знам људе које мрзи да косе траву на парцели преко пролећа и лета већ је испрскају хербицидом или тако припремају запарложену парцелу за засејавање неком културом. Да ли ће мало више рада некога убити? Наравно да неће. А да ли ће употреба Глифосата некога убити? Питајте судије и Двејна Џонсона.

Уредници емисија о пољопривреди, увозници и трговци препаратима, запитајте се шта рекламирате, увозите и продајете јер то долази и до вас на овај или онај начин и знајте да ни 289 милиона долара ништа не значи.

Аутор , Тони Гоља, председник Општинског одбора Зелене странке Обреновац

Данас Онлине

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније