понедељак, 18 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Патријарх одбио захтев 14 владика за ванредни Сабор

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Поглавар СПЦ патријарх српски Иринеј одбио је званичан захтев 14 архијереја за сазивање ванредног Сабора, незванично сазнаје Данас у високим црквеним изворима.

 

У манастиру Жича, где је у недељу почела вишедневна прослава осам векова самосталности СПЦ, окупило се 45 од 53 епископа у СПЦ, укључујући и оне који су у пензији и на саборским заседањма учествују само по позиву.

У појединим црквеним круговима се и пре окупљања у Жичи спекулисало да би прослава јубилеја могла да се претвори у ванредно заседање Сабора због стања у Цркви, које се додатно заоштрило због прошлонедељне одлуке Светог архијерејског синода да председника Србије Александра Вучића одликује највишим црквеним одликовањем – Орденом Светог Саве Првог реда. Иако су у време покојног патријарха Павла за сазивање ванредног сабора била довољна три захтева, његовом наследнику, како се спекулише у врху СПЦ, није довољна такорећи ни трећина активног састава саборског тела.

У изворима блиским Синоду незванично се коментарише да је „црквена влада“ прославу јубилеја искористила за одлагање јесењег Сабора који је требало да буде посвећен црквеној просвети. Ова тема је додатно оптерећена последњих месеци синодском одлуком о смени двојице предавача Богословског факултета Београдског универзитета – епископа западноамеричког Максима (Васиљевића) са места редовног професора и доцента Марка Вилотића.

Иако је патријарх Иринеј у преписци са епископом бившим захумско-херцеговачким Атанасијем (Јевтићем) негирао да иза смене стоји његов имењак у „црквеној влади“ и портпарол СПЦ владика бачки Иринеј (Буловић), овог владику део епископа сматра главним „синодским куваром“, чији су прсти наводно уплетени и у доделу одликовања Вучићу.

Поједини црквени кругови процењују да обојици синодских Иринеја, као и председнику Републике тренутно одговара да се Сабор не састане до маја 2020, јер је пред Вучићем задатак Запада да до идућег пролећа потпише правно обавезујући споразум са властима самопроглашене косовске државе. На КиМ, које је у програму централне прославе јубилеја СПЦ, јуче се није појавио ниједан од Иринеја.

Патријарх званично „због година“, незванично зато што се наводно назимио у Жичи, па се вратио у Београд да се припреми за вечерашњу свечану академију у Центру „Сава“, на коме би осим Вучића црквена одликовања требало да приме и његов генерални секретар Никола Селаковић, српски министар финансија Синиша Мали и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик. Такође се спекулише и да владика бачки током прославе избегава сваку прилику, осим литургије у Жичи, да се нађе у друштву са осталом браћом архијерејима.

– Не може патријарх да одлучује о Сабору, него то ради Синод, иако патријарх њиме председава. Синод сазива Сабор у редовно и ванредно заседање, али нема дискреционо право на основу ког би одлучио да Сабор не може да се сазове два пута годишње, јер читав низ канона, који чине основ сваког црквеног права, обавезују да се годишње одрже најмање два сабора архијереја. У историји Цркве постоје канони који превиђају, али само као изузетак и то у ванредним околностима и ратним приликама, да се сабор састане само једном током године. То се у СПЦ претворило у праксу, јер Синод узурпира власт и даје себи за право да одлучује да ли ће се сабор заседати – каже за Данас Зоран Чворовић, професор историје права на Правном факултету у Крагујевцу.

Он напомиње да се историчари у погледу тумачења канона о сазивању сабора деле у две групе – оне који сматрају да сабор мора најмање два пута годишње да заседа и оне који тврде да је довољно једанпут.

– По правилу, они који су за два саборска заседања у пракси су били бранитељи аутономије Цркве у односу на државу, док је ова друга група Цркву подређивала држави, као што сада ради и Синод СПЦ. Упорно оглушивање Синода на захтеве за сазивање Сабора нема упориште у канонима него у власти. Ако ствари буду стајале тако да се Синод оглушава о захтеве браће архијереја, онда то отвора питање да ли његови чланови раде у интересу световних власти, којима не одговара бојкот, народ на улици, а ни саборовање епископа – наглашава професор Чворовић.

Митрополит Амфилохије: Вучић је привремен као и сви председници и није председник свих Срба у свету

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) изјавио је јуче у Пећкој Патријаршији да он лично, а и добар део српских архијереја, није задовољан одуком Синода да се Вучићу додели Орден Светог Саве и да сматрају да централна прослава јубилеја СПЦ није била прилика за тако нешто.

„На овој прослави присутно је све оно што сједињује и обједињује, а Вучић, који је моментално председник Србије, привремен је као и сви председници, није председник свих Срба у свету. Црква није ограничена само на Србију у данашњим границама, она је жижа српског народа у читавом свету. Сабор као такав не може да се партијски оријентише“, рекао је митрополит Амфилохије.

На питање да ли ће бити ванредног Сабора, он је одговорио да је „добар део епископа још на мајском Сабору предложио да се уз јубиларно саборовање одржи и јесење саборско заседање које би било посвећено просвети“.

Према митрополитовим речима, да се од маја до данас накупило још „животних тема које су за Сабор“, због чега је један број епископа предложио да се централна прослава јубилеја претвори у ванредни Сабор, али да се још не зна шта ће бити.

Ко додељује Орден Светог Саве

– Кандидате за црквена одликовања предлажу епископи и патријарх. То важи и јавне личности. Додељивање Ордена Светог Саве Првог Реда дефинисано је посебном Уредбом СПЦ, која није доступна јавности. То је у патријарховој надлежности, али он није слободан у одлучивању, одлука мора да буде заснована на Уредби и критеријумима – каже Зоран Чворовић.

На КиМ само један „синодалац“

На КиМ јуче је стигло нешто више од половине архијереја СПЦ који су се окупили на недељној свечаној литургији у Жичи. Међу њима је само један члан Синода – митрополит дабро-босански Хризостом (Јевић). Према програму прославе јубилеја, они би требало да обиђу манастире Пећка Патријаршија и Високи Дечани. У Пећкој Патријаршији јуче су их дочекали егзарх Пећког трона митрополит Амфилохије и епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић). Синоћ је требало да присуствују вечерњој служби у Дечанима, а сутра ујутру литургији коју ће служити митрополит Амфилохије у Пећкој Патријаршији. Прослава се наставља сутра увече свечаном академијом у Центру Сава.

Јелена Тасић     Данас

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније