петак, 06 децембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Суд наложио адвокату директора да „поправи“ тужбу

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

У Основном суду у Ивањици одржан је главни претрес по приватној тужби Радоша Миловановића, дугогодишњег генералног директора предузећа „Милан Благојевић – Наменска“ из Лучана који је за увреду тужио Мирјану Миливојевић, сестру Миломира Миливојевића једног од двојице радника који су 14. јула 2017. године настрадали у експлозији барута у тој државној фабрици.

 

Миливојевић је осуђена и поред тога што је Миловановић тврдио да му углед није нарушен, а суд је његовом адвокату наложио да „поправи“ тужбу.

Повод за тужбу било је отворено писмо, објављено на порталу Озонпрес, којим се Мирјана Миливојевић, у мају ове године, обратила Александру Вучићу, председнику Србије, тражећи од њега да се заложи да се утврди истина и одговорност Радоша Миловановића за ту трагедију.

„Мој Председник је занемео пред једним старцем, локалним бахатником који преко фабрике пуни сопствене џепове, који из пензије већ 15 година руководи и који на један исти начин опстаје и одолева свим променама власти. Мој Председник је затворио очи да не види смрт мог брата који је преминуо због туђих интереса, а не интереса државе“, неке су од реченице због којих је Миловановић поднео тужбу против Мирјане Миливојевић.

„Радош Миловановић би нас исплатио и купио наше ћутање о томе како је кроз објекат Е-03-А, који је дивље градио у сред војне фабрике… Радош Миловановић 40 година убеђује све, и нас и Вас, да је на челу фабрике зато што је највећи познавалац барута, највећи стручњак у земљи. Не, он је највећи стручњак за „прање“ пара и зато је у осмој деценији живота још увек на челу фабрике… Радошу Миловановићу је само важан новац и фудбалски клуб „ФК Младост“ и „ЛФК Младост“, два клуба, мењајући по потреби рачуне и меморандуме ова два клуба, једнако лако као што покојног радника замени новим и настави даље. Мени остаје још само нада да ће мој Председник, чије сам име са поносом проносила, пронаћи храбрости да човека који је за 40 година сахранио 21 радника и верује се, приграбио за себе приближно толико милиона, послати тамо где му је место“… Ако је тако, бојим се, мој Председниче, да ће у овој држави остати да раде и живе само такве седе главе попут Радоша Миловановића, а ми млади ћемо вредност, којима су нас учили наши родитељи, морати да потражимо на другом месту, далеко од Србије“, гласе реченице којима је Мирјана Миливојевић покушала да укаже шефу државе на стање у тој фабрици, као и на чињеницу да државни органи одуговлаче са расветљавањем те трагедије, а због којих ју је, почетком августа прошле године, тужио директор Миловановић.

По тој тужби, Основни суд у Ивањици је 20. фебруара је, а по одлуци судије Петра Благојевића, Мирјану Миливојевић огласио кривом и изрекао јој судску опомену без обзира на то што је Радош Миловановић, током главног претреса изјавио да „не верује да му је текст који је написан и објављен на порталу Озонпрес умањио углед“. Суд је обавезао Миливојевић да плати Миловановићу 75.000 динара и 5.000 динара да уплати у буџет Србије на име паушала поступка.

На ту пресуду жалбе Вишем суду у Чачку су уложили Владимир Тодорић, адвокат Миливојевићке, уз истицање да је незаконита и да је Радош Миловановић изјавио да му инкриминисано писмо није умањило углед, као и Миловановићев адвокат Милољуб Б. Јовичић који је тражио строжу казну.

Ипак, Виши суд у Чачку, је 30. маја ове године, укинуо пресуду ивањичког суда и предмет вратио том суду на поновно суђење. Међутим, у самом образложењу те одлуке, који је потписао председник судског већа Бранко Миловановић, суду у Ивањици је наложено да, између осталог, наложи Миловановићевом адвокату да преуреди тужбу против Миливојевићке.

„Најпре ће наложити пуномоћнику приватног тужиоца да уреди приватну кривичну тужбу, након чега ће првостепени суд моћи да се изјасни о томе да ли је окривљена извршила кривично дело и ако јесте са којим обликом виности је кривично дело учињено, с обзиром на то да се кривица може степеновати, што је од значаја за приликом одмеравања казне“, пише у образложењу Бранка Миловановића, председника Већа судија Вишег суда у Чачку.

На спорни налог чачанског суда је указао адвокат Владимир Тодорић, током поновљеног суђења 4. октобра ове године у Основном суду у Ивањици, у коме је поступао судија Петар Бјелогрлић, чију пресуду је чачански суд укинуо.

– Такав налог је незаконит, јер не постоји могућност по Законику о кривичном поступку да суд наложи преуређење оптужног акта. Једини налог који суд може да упути странци је налог за извођење допунских доказа, казао је Тодорић.

С друге стране, Милољуб Јовичић, адвокат Радоша Миловановића, тврдио је да и поред налога Вишег суда, у тужби „није мењао ништа“, да има „право да остане при њеном садржају и да није дужан да је преуређује чак и да му то суд наложи“. Међутим, адвокат Тодорић је то оценио нетачним и навео да је у тужбу уврштен субјективни осећај о извршењу кривичног дела, односно да је то дело извршено са умишљајем.

Како је на самом претресу добила примерак преуређене тужбе, Мирјана Миливојевић је затражила одлагање суђења, ради упознавања са њеним садржајем, што је суд одобрио и одложио суђење за 21. октобар.

На Данасову молбу Вишем суду у Чачку да објасни по ком законском основу је тај суд наложио суду у Ивањици да адвокату Радоша Миловановића наложи да преуреди тужбу, из тог суда је одговорено да је поступајући судија поштовао Законик о кривичном поступку.

„Одредбом члана 3 став 2 Закона о судијама је прописано да је судија дужан да непристрасно води поступак по својој савести у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, уз обезбеђење правног суђења и поштовање процесних права странака. Одредбом чл. 22 истог Закона је приписано да је судија слободан у заступању својих схватања, утврђивању чињеница и примени права у свему о чему одлучује и да није дужан никоме, па ни другим судијама и председнику суда, да објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање, изузев у образложењу одлуке или када то закон посебно налаже“, наведено је у одговору који је Данасу доставио Владан Филиповић, судија и портпарол Вишег суда у Чачку.

Одговор на Данасово питање Основном суду у Ивањци да ли је судија Петар Бјелогрлић, поступио по налогу Вишег суда у Чачку и наложио пуномоћнику Радоша Миловановића да преуреди тужбу и ако јесте – по ком законском основу је то учинио, из тог суда није стигао одговор.

Председница ивањичког суда Снежана Бјелогрлић, која је недавно изабрана за председницу Друштва судија Србије, затражила је питања у писаној форми и обећала да ће одговоре брзо послати. Међутим, сутрадан је женска особа која се јавила на њен број телефон у суду, рекла да се председница неће оглашавати о том предмету, јер у њему поступа њен супруг Петар Бјелогрлић и да ће одговоре послати њен заменик судија Милан Лукић.

„Судија Лукић каже да позовете неки други дан“, пренео је речи судије Лукића службеник на централи ивањичког суда.

– Не постоји законски основ да било који суд налаже некоме да исправља садржај тужбе. Не само да то није законски могуће, већ се тиме признаје да та тужба није била добра и да се тиме поправљају грешке у њој, казао је за Данас Владимир Тодорић, адвокат Мирјане Миливојевић.

Отказ и притисци на породицу

Наводећи да је Радош Миловановић, директор лучанске фабрике, подносио неколико тужби против ње и њеног оца Милована, Мирјана Миливојевић каже за Данас да је то његов покушај да финансијски исцрпи и ућутка породицу настрадалог радника, која дуже од две године тражи од државних органа да утврде одговорност за трагедију у фабрици. „У децембру прошле године добила сам отказ у једној приватној фирми у Лучанима, зато што је Радош Миловановић вршио притисак на власнике тог предузећа са којима је у блиским односима. Речено ми је да их је звао и тражио да ми дају отказ што су они, иако невољно, морали да ураде. Кад сам добила отказ, затворио ми је сва врата и нигде у Лучанима нисам могла да се запослим. Очекивао је да дођем код њега и да га молим за посао у фабрици, а то ми је нудио три месеца након смрти мог брата, током разговора у његовој канцеларији о чему постоји тонски снимак. То је страшан притисак на нашу породицу само зато што покушавамо да се изборимо за истину о трагедији у фабрици, сведочи за Данас Мирјана Миливојевић.

Подршка директору и увреде породици

Суђење Радошу Миловановићу и још двојици фабричких руководилаца – Владимиру Лончаревићу и Тому Стојићу, који се сумњиче да су одговорни за трагедију од 14. јуна 2017. године, почело је у ивањичком суду 3. октобра, али је одложено за 15. новембар, јер је Стојић понудио тужиоцу признање о кривици. Тада се испред суда окупило неколико стотина радника лучанске фабрике како би „спонтано“ подржали директора Миловановића, а неки од њих су вређали породицу Миливојевић.

Овај пројекат финансира Европска унија у сарадњи са листом Данас. Садржај овог пројекта је искључиво одговорност листа Данас и ни на који начин не одражава ставове и мишљења Европске уније.

Ненад Ковачевић   Данас

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније