среда, 11 децембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Више за Партизан и Звезду него за болесну децу

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Омиљена тема чаршије, фудбалски и кошаркашки клубови Партизан и Црвена звезда и то још ако се прича о томе ко је државни пројекат и коме је држава више пара дала опет је бацила у запећак све друге актуелне теме и афере.

 

Јуче је министар финансија Синиша Мали објавио колико је држава преко разних предузећа, министарстава, Владе и локалних самоуправа дала пара у ова четири спортска клуба.

Свеукупно у претходних пет година (од 2014. до 2019.) каси фудбалских и кошаркашких „близанаца“ држава је према тврдњама Малог поклонила око 4,4 милијарде динара или око 36,5 милиона евра. Пре неколико дана председник Републике Србије Александар Вучић најавио је да ће бити објављено колико је коме дато, а то је била и основна идеја овог објављивања – да се покаже како сви добијају једнако и да нема разлога за свађу између присталица два клуба.

Уосталом то је директно и рекао министар Мали приликом изношења података: „Разлог што излазимо са бројевима, није да се клубови свађају, већ да грађани знају колико се ми трудимо, да буде то уравнотежено и да они функционишу на најбољи начин. Да добро представљају нашу земљу. Како што се може видети, новац је равномерно распоређен“. Они трећи, који сматрају да држава не треба (толико) да финансира професионалне спортске екипе и то у изразито комерцијалним спортовима очигледно нису били предмет разматрања врха државе.

Елем, фудбалски клуб Црвена звезда је у овом периоду од пет година од државе добила 727 милиона динара без ПДВ-а. То је годишње око 145,4 милиона динара. Порука са овог извештавања је да је фудбалски клуб Партизан добио више новца, али то није сасвим тачно. Наиме, према речима Малог ФК Партизан добио је 899,4 милиона динара, али за период од 2014. до 2022. године до када је већ уплаћен новац.

То значи да фудбалски клуб из Хумске добија од државе 112,5 милиона динара годишње.

Занимљиво је да кошаркашки клубови који по правилу имају мање буџете од фудбалских добијају знатно издашнију помоћ од државе. Тако је кошаркашки клуб Црвена звезда инкасирао за пет година 1,6 милијарди динара или 325,2 милиона динара годишње. Кошаркашки клуб Партизан је добио нешто мањи износ у овом периоду, 1,2 милијарде динара односно 243,4 милиона динара годишње.

Финансирање спорта у Србији није тако једноставно па ни ово не морају бити коначне цифре. Рецимо питање је шта је спонзорство Гаспрома у случају фудбалског клуба Црвена звезда. Александар Вучић тада председник Владе Србије 2015. године изјавио је „сви кажу да су Руси дали паре, па се онда чланови управе хвале како су довели велике спонзоре, али је то омогућила држава. НИС у Партизан и Гаспром у Црвену звезду, а једина је истина да су они то урадили зато што је држава то тражила“, а више пута је изјављивао и да Партизан можда више добија од државе, али Звезда има Гаспром.

Такође, није јасно да ли су овом евиденцијом обухваћени репрограми кредита државних банака којима су отписане камате, као рецимо што је случај са кредитима пропале Агробанке које администрира Агенција за осигурање депозита, а које износи 10 милиона евра.

Али да ставимо ову помоћ државе Звезди и Партизану од 4,4 милијарде динара у перспективу и да видимо колико је то заиста новца. Рецимо скоро толико кошта двогодишње финансирање рада Народне скупштине или буџет Канцеларије за ИТ и електронску управу у 2019. години или финансирање рада виших судова у Србији у овој години.

Рецимо за регионални развој у овогодишњем буџету издвојено је пет милијарди динара, а 4,4 милијарде кошта годишње управљање границом Србије. У овогодишњем буџету Србије издвојено је 3,25 милијарди динара за ауто-пут Прељина-Пожега, а најављено је да ће држава да помогне нишки аеродром са дупло мање, 20 милиона евра. Рецимо државни дата центар који би требало да буде направљен у Крагујевцу наредне године коштаће 40 милиона евра.

На крају, у периоду од четири године, закључно са 30. јуном 2018. године, држава је за лечење деце у иностранству издвојила 23 милиона евра.

Економиста Данило Шуковић оцењује да професионални спорт држава не би требало да финансира, а посебно не овако „коме хоћемо, колико хоћемо“.

„Ово је непотизам и подилажење навијачима због подизања политичког рејтинга давањем новца грађана. Разумем подстицаје и награде за аматерски спорт, али када онима који зарађују милионе, држава даје још милиона, док народ нема пара… Мислим да се тако нигде не ради. И све то изван система и све зависи од нечије воље“, сматра Шуковић.

За Немању Ненадића, програмског директора Транспарентност Србија главна тема је да ли се тај новац даје по закону.

„Држава има законску могућност да финансира спорт преко министарства спорта. Али свако финансирање клубова преко јавних и државних предузећа требало би да буде због економске логике. Ако се то ради да би држава помогла, онда та предузећа поступају мимо закона“, поручује Ненадић.

М. Обрадовић   Данас

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније