субота, 15 август 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Европа у минусу, само Србија у плусу

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Епидемија ковида 19 и мере изолације почеле су да узимају данак и у нашој економији, али најтежи ударац тек се очекује.

Према подацима Завода за статистику индустријска производња у марту је била за 0,1 одсто мања него у истом месецу прошле године. У односу на фебруар када се искључе сезонски фактори индустријска производња је у марту смањена за 3,7 одсто, док је прерађивачка индустрија мања за чак 5,3 одсто. Укупно у прва три месеца индустријска производња забележила је раст од 4,4 одсто у односу на прво тромесечје 2019. године.

Овако добри резултати индустријске производње с обзиром да је 15. марта уведено ванредно стање охрабрили су и државне званичнике да изађу са изузетно оптимистичким сценаријима не само за БДП у првом тромесечју, већ и за целу годину. Да подсетимо, прошле године у августу Завод за статистику је саопштио да неће више објављивати флеш процене кварталног БДП-а, а директор Завода Миладин Ковачевић је почетком марта ове године у интервјуу Данасу објаснио да флеш процена није статистички већ аналитички индикатор.

„Већина земаља у Европи не рачуна нити објављује такву процену, јер та процена на бази ограниченог сета података није поуздана у мери која би задовољила како јавност тако и кориснике у сфери одлучивања. Стога је РЗС престао да објављује такозвану флеш процену“, одговорио је Ковачевић.

Ипак, директор државне статистичке агенције је у петак на јавном сервису изјавио да је БДП порастао у првом тромесечју пет одсто међугодишње, а чак је прогнозирао и да ће у другом тромесечју економска активност такође бити повећана и то за око један одсто. На ово се дан касније надовезао и председник Србије Александар Вучић са још прецизнијим подацима те најавом да ћемо ову годину, уместо у минусу као остатак Европе, завршити у плусу.

„Наша процена је да ћемо први квартал завршити са плус 5,1, а други са плус 1,1 до 1,3, док ће трећи, због високе базе од прошле године, бити у минусу од 0,3 до 0,2 одсто. За четврти квартал предвиђамо минус од 0,9 одсто. То значи да ћемо годину завршити са плус један, а не са минус три. Тиме ћемо бити убедљиво најбољи у Европи“, рекао је Вучић.

Ово је изазвало чуђење па и скепсу код економиста као прво зато што се подаци за први квартал изузетно разликују од резултата ЕУ од које наша земља у великој мери зависи, а затим и због самоуверено датих прогноза у ситуацији када сви светски стручњаци указују на неизвесност у дужини трајања пандемије, па самим тим и економске кризе.

Пре неколико дана је Евростат, статистичка агенција ЕУ, изашла са флеш проценом БДП-а за ЕУ и еврозону према којој је ЕУ забележила пад БДП-а у односу на прво тромесечје 2019. од 2,7 одсто, а еврозона чак 3,3 одсто.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, подсећа да је економски пад почео тек од половине марта и увођења ванредног стања, али да је тиме мало погођена индустрија за разлику од услужног сектора.

„Резултат је у сваком случају бољи него што је очекивано, а последица је релативно касно уведених мера у односу на друге европске земље, као и чињенице да су мање утицале на индустрију. Највише су погођени саобраћај, трговина непрехрамбеним производима, туризам, угоститељство и друге услуге. За њих још немамо податке. Ипак у већини других земаља имамо знатно већи пад зато су ови подаци необични. Питање је за кога ради индустрија ако БДП наших највећих трговинских партнера пада. Чудно је тако велико одступање од других земаља“, напомиње Арсић и пита се откуд сада флеш оцена БДП-а. Он подсећа да се са објављивањем флеш оцене престало када су били лошији резултати прошле године, али се онда у јавност излази када су добри резултати.

Он истиче и да је прогноза раста од један одсто у другом тромесечју још чуднија.

„Такву самоувереност у будуће резултате не показују представници ниједне државе. Више делује као да прогнозе не показују стварно стање, већ политички став да тако треба да буде. То је вероватно последица тога да нас чекају избори“, оцењује Арсић, додајући да ће се прави ефекти кризе видети тек у подацима за април, мај и јун, а да чак нису потпуни подаци ни за март, пошто није обухваћен велики део услуга. Он сматра да ће у априлу економска активност бити у минусу, можда чак и двоцифреном.

Саша Ђоговић из Института за истраживање тржишта истиче да је прво тромесечје завршило позитивно на крилима прва два месеца и чињенице да су фирме већи део марта радиле, али да нас у априлу чека индустријски пад.

„Прво тромесечје је са растом индустрије од 4,4 одсто, растом трговине на мало за 9,3 одсто и чак и растом извоза у плусу. Тешко је рећи колико. Међутим, април, мај и јун ће ићи низбрдо, а сам март најављује ту низбрдицу. Рецимо извоз је у јануару и фебруару порастао 12,5 одсто, а рачунајући март свега 3,1 одсто. То је индикатор успоравања БДП-а у наредном периоду. Колико тачно, то је више питање за гатару, јер се не зна ни колико ће трајати пандемија, нити како ће ићи отварање других земаља и трговина. Не видим никакве параметре за процену другог квартала“, напомиње Ђоговић.

У марту је у односу на март 2019. до стагнације дошло захваљујући расту рударства од 0,5 одсто и прерађивачке индустрије од 2,7 одсто, док је снабдевање електричном енергијом, гасом и паром доживело пад од чак 9,8 одсто.

Гледано по намени највећи пад је као што је и очекивано у производњи трајних производа за широку потрошњу -14,7 одсто и капиталних производа 12,5 одсто, док је забележено повећање производње енергије за 14,5 одсто. Гледано по производима чини се да је криза највише погодила производњу струје, металних производа, основних метала, аутомобила и одеће.

Занимљиво је да је највећи раст у марту од чак 1029 одсто забележила производња деривата нафте. Ово није грешка већ последица ремонта рафинерије Панчево у марту прошле године када је производња малтене потпуно стала. Отуд у марту и поред пада производње струје ипак значајан раст производње енергије.

Индустрију у марту и целом тромесечју је повукла и производња дуванских производа која је забележила раст од 25,6 одсто у односу на март прошле године и 20 одсто у односу на прво тромесечје 2019. Саша Ђоговић ово објашњава растом нервозе код људи, као и вероватно прављењем залиха у страху од несташице. Такође, као што је и очекивано фармацеутска индустрија је повукла нагоре са међугодишњим растом од 14,6 одсто у марту.

И Иван Николић, уредник МАТ-а, истиче да су резултати индустрије бољи од очекиваног, јер се очекивало да март донесе делимичне ефекте кризе. Он пад производње електричне енергије објашњава тиме да део индустрије није радио па је смањена потрошња као и топлијим временом него лане.

„Пад извоза у марту од 10,8 одсто је очекиван јер се последњих десетак дана у марту заоштрила ситуација. Ни раст спољнотрговинског дефицита за 300 милиона евра у првом тромесечју није забрињавајући јер је у највећој мери последица већег увоза металних производа осим машина који је био 120 одсто већи него прошле године и који се користи у производњи. Ово још није алармантно, а за очекивати је застрашујуће податке у априлу. Наш извоз у априлу би могао бити на нивоу половине или чак трећине прошлогодишњег. Важно је како ћемо се после тога опорављати и ми и европске земље“, оцењује Николић.

 

Милош Обрадовић, Данас

Најчитаније