среда, 21 октобар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ИНОВАТОР СТЕФАН УНИЋ ПРОГОВОРИО О БОЛЕСТИ: Једва сам остао жив али никада нисам посустао и предао се

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

УПРКОС БОЛЕСТИ МЛАДИ ИНОВАТОР СТЕФАН УНИЋ ПОБЕЂУЈЕ НА СВИМ ТАКМИЧЕЊИМА У СВЕТУ

 

Око приватног живота младог иноватора и студента Стефана Унића много пута се водила фама, јер Стефан никада много није откривао о свом приватном животу. Увек је насмејан и расположен испред малих екрана, чак су га медији прозвали за леденог краља јавног живота због бритког језика и директним питањима које поставља својим саговорницима у емисијама.

Стефан се већ пет година бави иновацијама и посећује разна такмичења и ван граница Србије. Рођен је 21. јануара 1998. године у Крушевцу. Од малих ногу је желео да постане новинар, писац, глумац, а пре неколико година закорачио је и у воде науке, где је и остао ево већ пуних шест година. Када кажете „да, можда, не“, то може да личи на неодлучност, али не у случају младог иноватора Стефана Унића, јер он, на конкретним одговорима и истини, изграђује своју каријеру и свој живот.

Млади иноватор са кредибилитетом, мушкарац са ставом, заробљен  у клопци иновација, из којих не може и не жели да се ослободи. За Стефана се може рећи да је и медијски провокатор, који је увек спреман да усталаса јавну сцену. Укратко, Стефан је неко ко покреће ствари-углавном у друштву. Стефан Унић се већ неколико година бори са подмуклом и страшном болести, хипертензија, испробава све могуће терапије које би му донели оздрављење, мучи се са повишеним крвним притиском, али не посустаје и не жели да се преда. Његов ослонац и подршка је породица, а сада је једну од важних улога преузела и његова сестра, која несебично помаже свом брату. О свом животу никада није јавно причао, или је вешто избегавао да сакрије оно што студијске камере нису могле да забележе.

На почетку разговора смо га питали шта му је било најтеже до сада?

-“Па најтеже до сада је имати неку оригиналну идеју. Требате имати и креативности, то је нешто што не може да се научи или купи, већ се родиш са тиме или не.

Осмислити неку емисију која ће бити интересантна млађој публици је врло тешко, ја сам успео да привучем велики број младих људи да гледају моја гостовања и да крену путем науке и иновација, и то ми је најважније до сада у мојој каријери“.

Поштовани Стефане, за све ове године до сада колико сте у медијима, шта вам је био највећи изазов?

-“Бити у прилици да посетите велики број земаља, да присуствујете многим званичним манифестацијама је велика привилегија и велики изазов, обзиром да сам тада приликом тих посета имао свега 16-17 година. Бити у прилици да урадите велики број емисија, као што су гостовања широм земаља. Све су то комплексни пројекти у оквиру вашег рада. Уз помоћ ментора и великог броја људи успео сам да остварим неке веома значајне резултате, који су за мене сасвим довољни“. 

А одакле вам инспирација?

-“Већ дуго година сам у комуникацији са великим бројем људи и младим људима који се баве овим послом, па одатле и црпим инспирације“.

Са каквим ставом и емоцијом, као млади иноватор, читалац и сведок времена, гледате на портале у Србији?

-“Моји родитељи већ дуго читају портале. Данас има пуно портала коју пружају различите вести И свако има своју уређивачку политику портала, а ваш портал је нешто посебно. Свака част!”.

Прочитали смо да сте желели да постанете писац. Како то да до сада нисте написали ни једну књигу?

-“Искрено да вам кажем, то се и ја питам. Ја мислим да сам био баш лењ у одређеним ситуацијама и одређеном периоду. Мада, има времена још ја кажем да имам тек двадесет две године и живот је пред моном, тако да се не оптерећујем превише са тиме. Није исто када се сећам сада одрастања и периода средње школе. Много, много се живота згужвало и људи прошло у међу времену. Много пута су ми пришли људи на улици и рекли да су гостовали самном у емисији, а ја се искрено у тим тренуцима и нисам сећао, али касније их препознам“.

Многи су вас прозвали као челичног краља јавног живота. Јел вам досадан овај епитет који вас прати?

-“Не знам шта бих рекао”.…смех

Шта сте у вашем животу изгубили због чега вам је тешко?

-“До сада нисам имао велике ломове и губитке у мом животу. Многи људи се у свом животу сучељавају са драстичним губицима, ту пре свега мислим на чланове породице. Ја сам животу захвалан што нисам имао велике трагедије. Уживам у животу и водим се само право”.

Јесте ли некада плакали у четри зида, а да сутрадан дођете насмејани на посао?

-“Да наравно, јесам хиљаду пута до сада”.

Били сте у комуникацији са пуно људи из јавног живота, и да ли сте од њих имали некада неке информације које су вам помогле у животу?

-“Па био сам у комуникацији са великим бројем људи који су на јавној сцени. А то се тиче информација нисам никада тражио нити сам желео било шта да знам што се не тиче мог посла и каријере. Искрено да вам кажем када мање знам, мање ме боли глава. Довољно ми је мојих проблема и посла, тако да се не оптерећујем пуно“.

Обзиром да сте желели да постанете и новинар, шта мислите о новинарима данас?

-„То је прелеп посао. Новинарство је професија са омчом око врата. Ја сам желео када сам био мали и новинар да постанем, али сам ипак отишао у воде науке. Сада сам аутор многих чланак и дела које обрађујем, тако да се у слободно време бавим по мало и новинарством, чисто из љубави према тој професији“.

Уважени Стефане, какви сте приватно?

-“Насмејан, увек расположен и вечито насмејан лик и да не заборавим велики оптимиста“.

Волите ли да попијете?

-“Да, попијем неку чашицу понекад, што да не. Мада иноватори нису неки алкохоличари“.

Шта уме да вас изнервира?

-“Углавном су то глупости и то умем да игноришем. Иначе друго ништа колико ја
знам“.

Какав је ваш стил живота у једној речи?

-“Енергичан!”.

Шта је по вама најважније у животу?

-“Бити и остати здрав и у физичком и у психичком смислу”.

Да ли сте задовољи позицијом младог иноватора и шта очекујете у будућности?

-“Да, наравно да сам задовољан. То је велика привилегија И част бити на тој позицији и радити тај посао. Ја желим у животу да се бавим науком и иновацијама тако да ћу наставити да унапређујем своје знање. Много пута су желели да ме склоне са те позиције, али знање се исплати и бити добар у том послу”.

 Да ли имате пороке и које?

-“Да и то веома страшан и погубан за мој изглед! 1. слаткиши 2. слаткиши 3. слаткиши... А међу њима главне улоге имају крем бруле, чоколадни мусеви и суфлеи и најразличитији воћни тартови. Још ако се придодају и оне споредне „слатке“ улоге”...

Којим спортом се бавите, а којим бисте волели?

-“У контексту релаксације тела, одржавања кондиције и доброг изгледа, идем на вежбе редовно. Иначе највише волим пливање, које је уједно и моја једина спортска љубав. Правим и скијашке излете, али по мору!”.

Да ли верујете у љубав на први поглед?

-“Све зависи ко је актер с друге стране. Време непогрешиво, увек покаже да ли је то стварно била љубав или тренутни трип или хир”. 

Када смо се договарали за интервју, рекли сте да уводите нови режим исхране и да почињете да вежбате. Звучало је као најава великих промена. 

-“Рекао бих да је реч о снази воље којом можеш победити себе, своју потребу за хедонизмом и за опуштеним стилом живота какав сам водио у периоду короне, када сам студирао од куће и, попут већине младих људи, бавио се сурфовањем на интернету И провођењу слободног времена са породицом”.

У ком периоду живота сте се осећали најмоћније?

-“Што боље познајете свет, све се мање осећате моћним. Свесни сте које границе ви померате, али увиђате колико је још много простора изван њега”.

У које клопке сте, током свих ових година, упали и колико то, можда, замерате себи?

-“Можда је највећа од свих, управо, наука, из које нема изласка. Што се интроспекције тиче, немојте да ја себе разоткривам, зато што сам, вероватно, строг према себи од свих стручњака и телевизијских аналитичара, који могу нешто да ми замере”.

На почетку сте поменули “глад”. Имате ли утисак да смо се “прејели” информација?

-„Превише их је, па наш мозак има много више посла него раније. Није му лако, зато треба пити Б12. Друштво се данас на окупу држи медијима и друштвеним мрежама, а некада давно је то био трач. Поједини антрополози су проценили да је трач на окупу држао заједницу од двеста људи. За толико њих си могао да испратиш “ко, коме, шта”, а данас је та заједница много шира, па и мозак мора да процесуира знатно више информација. Тако бих ја то коментарисао”.

И за крај питање који вам сви постављау. Шта би сте поручили младим људима?

-“Верујте у себе и будите упорни”.

 

ЕЖИ

Фотографије Стефан Унић, приватна архива

Најчитаније