понедељак, 28 септембар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ЗЛАТНА ДЕЦА СРБИЈЕ Можда бисмо били занимљивији кад бисмо снимили ријалити

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Од шесторо талентованих тинејџера из Србјие, који су се 16. априла упутили на Међународну конференцију младих научника у Румунији, сво шесторо су се вратили са медаљама – четири златне и две сребрне.

Захваљујући иновативним идејама на пољу биологије, математике, информатике и заштите животне средине, ови средњошколци су у жестокој конкуренцији успели да остваре до сада незапаћен успех.

Матија Чупић (18) направио је свој програмски језик, који је јединствен по томе што може да се користи директно на мобилном телефону и за то је освојио злато. Његов вршњак Јован Митић представио је идеју за вештачко стварање нових нервних ћелија, која би могла да спасе милионе људи који болују од неуролошких болести, и такође је кући донео златну медаљу. Ђорђе Огризовић је, с друге стране, решио да пронађе начин за пречишћавање вода загађених фенолом помоћу хидродинамичке кавитације и постигао је тако добре резултате да се кући такође вратио са златом око врата.

- Сваком од наших пројеката претходили су месеци и месеци свакодневног рада, прављења презентација, вежбања, консултација и учења. Али, данас смо сви јако поносни што смо део ове екипе – каже Ђорђе за „24 сата“.

Сребрну медаљу доноси нам Урош Филиповић (16) који је непаравио одело које симулира штету начињену приликом играња игрица – ако вас погоди метак, ви то осетите на себи, али у блажој форми. Исти успех постигла је млада Николина Марковић, ученица трећег разреда гмназије у Лазаревцу, која је математичким прорачунима унапредила модел планетаријума Кристијана Хајгенса. Четврту златну медаљу Србији је донела Тамара Јанковић, која је истраживањем открила да одређена врста морског сунђера има и до 55 пута јаче антитуморско дејство неко лекови који се користе за карцином.

Укратко, шесторо српских тинејџера је протекле недеље у конкуренцији од 28 земаља и 168 пројеката постигло резултат о којем много старији и искуснији могу само да сањају. И, док се њихови вршњаци после школе проводе и избегавају писање домаћег задатка, ови млади момци и девојке слободно време проводе у просторијама Регионалног центра за таленте Београд ИИ, у ком су временом постали као права мала, екстремно паметна породица.

[caption id="" align="alignnone" width="899"] Млади таленти Србије Екипа са директором центра Николом Срзентићем, Фото: Љ. Крстић[/caption]

- Ово је заиста јединствено искуство, и док то не доживите, не можете да знате какав је осећај. Пред жиријем, који чине истакнути стручњаци и доктори наука, представљати свој пројекат и одговарати на питања, то је заиста нешто што се једном у животу постиже – каже за „24 сата“ Николина.

Њени другари поносно истичу да је ово највећи успег Србије за сада, али да ће у будућности бити још већи – јер не планирају да стану. За овакав успех највише су захвални својим менторима, који су увек били ту да одговоре на свако питање, каткад и у пола ноћи.

Ипак, овим младим људима ово нису прве медаље, нити су им ово први научни подухвати. Можда би неко помислио да такви успеси завређују више пажње, али они су свесни тога да њихова тема једноставно није "доволљно занимљива".

- Људи не схватају колика је озбиљност овога што се овде дешава, сви мисле да смо ми нека децам-генијалци, да немамо шта да тражимо овде и да треба да бежимо из земље. Мада, кад бисмо увели неку фору, на пример да снимамо и преносимо уживо такмичење, па да направимо ријалити шоу о томе како се месец дана спремамо, па још и наместимо како се свађамо, чини ми се да би то, нажалост, било популарно. Али, у реалности то не изгледа тако, па никоме није занимљиво - прича Јован Митић.

Док их слуша, директор центра Никола Срзентћ се поносно смешка.

- Ово су невероватно талентовани млади људи са прогресивним идејама, који желе да уче и да раде, и постижу фантастичне резултате. Нажалост, и држава и људи генерално показују малу заинтересованост за њих. Али, ми настављамо да се боримо - истиче он.

Менторима захвални за све

Млади научници за свој успех најзахвалнији су менторима, људима који су били спремни да издвоје време и посвете се њиховим идејама - др Боривој Аднађевић, др Борис Пејин, др Весна Којић, др Наташа Ћировић, др Бранко Малешевић, Метаја Опачић, др Андреј Коренић.

 

Љ. Крстић, 24 сата

Најчитаније