петак, 29 мај 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

НОСТАЛГИЈА ПИОНИРА Феномен туге за Југославијом

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
ПИОНИРИ који су расли у Југославији учили су да ће их социјалистички развој одвести у бољу будућност. У тој будућности, међутим, чекао их је крвави распад земље, а на живот у СФРЈ, многи од њих, од Макединије до Словеније, данас гледају као на бољу прошлост. Због чега је и двадесет и више година откако су на руинама државе која је била Исток на Западу и Запад на Истоку, успостављени нови ентитети са националним предзнаком, присутна носталгија за нечим што се тако здушно рушило, покушао је да одговори научни скуп одржан јуче и прекјуче у Музеју историје Југославије. Међународна конференција "Носталгија у покрету" која је за тему имала посткомунистичку носталгију, окупила је стручњаке из Србије и земаља бивше Југославије, али и Чешке и Бугарске. Координатори овог пројекта биле су Марија Ђорговић и Мирјана Славковић, кустоскиње МИЈ. - На носталгију се обично гледа као на интимну, сентименталну, ескапистичку, невину причу о бољој прошлости, која своје слушаоце чини неактивним - сматра Митја Великоња, руководилац Центра за културне и религиозне студије на Универзитету у Љубљани. - Такви погледи запостављају другу страну: као "ретроспектива утопија", носталгија је еманципаторска, активна, прича која укључује и активира, јер величајући прошлост, заправо критикује садашњост.
За лингвисту и антрополога Тању Петровић југоносталгија је феномен повезан са дубљим сазнањима о друштвеном животу и премашује ламентирање радника над изгубљеном социјалном сигурношћу: - Носталгија има капацитет да утиче на садашњост охрабривањем тензија и стварањем непријатности, спречавајући тако да руине социјалистичке индустрије, руине те модернистичке утопије, буду послате у историју, или да буду игнорисане и постепено заборављене као остаци неодговарајуће социјалистичке прошлости. Појмови носталгије и социјализма се, према мишљењу Бранислава Димитријевића, професора историје и теорије уметности на Школи за уметност и дизајн у Београду, готово искључују. - Пре тридесет година тешко да би се ова два појма могла спојити. Носталгија је првенствено схватана као буржоаска културна пракса чежње за прошлошћу, нека врста хипохондрије буржоаског срца, илузија о неком хармоничном бел епоку који је претходио модерним антагонизмима. Како онда ставити ова два појма у исти кош, када се зна да је југословески социјализам произашао из модерних друштвених антагонизама и револуционарне класне борбе? Како приступити овој теми у садашњим друштвеним условима у којима је сваки наговештај класне борбе потиснут, у којима је успомена на Југославију сведена на друштвену занимљивост, а не уздигнута на политичку лекцију - пита се Димитријевић.
Као што се на месту где је Тито сахрањен, у Кући цвећа, која је у склопу МИЈ, сваке године окупљају удружења и појединци да обележе његов рођендан, такви скупови одржавају се сваког 25. маја и у његовом родном Кумровцу. Тај феномен проучавала је Невена Шкрбић Алемпијевић са одељења за етнологију и културну антропологију Факултета друштвених наука Загребачког униврзитета. - Људи се и даље тог дана окупљају у Кумровцу без обзира на то да ли политичке елите одобравају или не - тврди научница. - Ту долазе из различитих разлога: да искажу своју носталгију, успоставе континуитет између прошлости и садашњости, да критикују садашње околности и односе снага, или само да виде своје некадашње другове. У Кумровцу, како кажу, могу да учествују у причи која се ретко чује на јавној сцени Хрватске. Испољавање носталгије јавно, на месту где је Тито рођен, зато не треба третирати као превасходно конзерватини и некритички однос према прошлости. У контексту претходиних истраживања југоносталгије и титоносталгије на њу се може гледати и као на феномен који доноси иновације, самоидентификацију и нову културну рецепцију. Конференција "Носталгиja у покрету" стоји на самом крају вишегодишњег истраживачког процеса и промишљања који се односи на тему сећања и носталгије у оквиру Музеја историје Југославије, каже, за "Новости", један од координатора Мирјана Славковић:
- Смисао овог едукативног програма је да направи пресек досадашњих истраживања у овој области и трасира смернице за будуће истраживачке пројекте. РЕФЕРАТИ НА ЕНГЛЕСКОМ ОВАЈ научни скуп део је пројекта "Хероји које волимо. Идеологија, идентитет и социјалистичка уметност у новој Европи", који финансирају Европска комисија и Allianz Kulturstifung. Због тога су сви учесници своје радове представили на енглеском језику.   Миљана Краљ, Новости

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније