субота, 06 јун 2020

Друштво

×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Стање у болницама у време коронавируса: Тврдње да је све под контролом, без основних података

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Све је више непотврђених информација о томе да ситуација није под контролом у свим болницама, бар не како то тврде званичници. Каква је тачно ситуација, да ли здравствени радници имају довољно опреме, то је у овом тренутку немогуће утврдити јер питања је могуће поставити само на званичним конференцијама за новинаре кризног штаба и државног врха, без гаранције да ће јавност добити одговор. По свему судећи, суочена са пандемијом, Србија сада ипак плаћа цену и иначе лошег и хаотичног стања у здравственим установама.

 

Заштита здравствених радника у целом систему у време пандемије коронавирусом, као и број оних који су већ заражени, оних који су у изолацији због одређених симптома – подаци су које надлежни нису саопштили, иако је питање постављено.

Након што је  на порталу Нова.рс објављен текст на основу анонимних извора из Клиничког центра Војводине о томе да здравствени радници у тој највећој покрајинској установи немају основну опрему, и након хапшења новинарке због текста, поједини таблоиди објавили су да је Нова.рс изнела нетачан податак. Као “доказ” су изнели податке да су залихе на данашњи дан задовољавајуће. Какве су  биле залихе и да ли су подаци у талоидима тачни, како су до њих дошли - ништа од свега тога није познато.

Ситуација у Клиничком центру Војводине, није позната, као ни у другим здравственим центрима.

Епидемиолози Кризног штаба нису имали прецизне податке у вези са ситуацијом око оболевања здравствених радника у Ћуприји и на ВМА.

Докторка Дарија Кисић Тепавчевић није ни на данашњој конференцији за медије одговорила на директно питање о броју здравствених радника у болници у Ћуприји.

„Оболевање здравствених радника је део професионалног ризика и није неуобичајно. На почетку се већина заразила ван здравственог система, што је у тој конкретној ситуацији коју помињете. Суштина је препознати да се изолује и да не може да пренесе на пацијенте. Суштина је не број заражених, јесте и то битно, али је суштина да не дозволимо да пренесе на пацијенте, а то се није десило“ , рекла је Дарија Кисић Тепавчевић.

Додала је да је кључно да се сви здравствени радници за које је потврђено или се сумња да су оболели изолују и да се због тога ради прерасподела радника.

Према изјави једног лекара из Ћуприје коју преноси локални портал Инфоцентрала, ситуација у Општој болници је забрињавајућа.

О проблемима у Ћуприји јавно

Док ни званичници ни запослени здравствени радници нису спремни да говоре јавно о стању у болницама, једини који се за сада јавно огласио био је председник Стручног савета Опште болнице у Ћуприји, неуролог др Александар Марковић. Он је у изјави коју преноси локални портал Инфоцентрала јуче рекао да је ситуација у болници у овом граду лоша, да су медицински радници у овој установи незадовољни и забринути због великог броја колега који су позитивни на коронавирус, међу којима је и директор болнице.

“Већина лекара сматра да је направљено више пропуста у самом почетку епидемије, да они који су сумњиви, који су дошли у контакт, нису довољно брзо склоњени, већ су наставили да раде. Болест се проширила међу медицинским кадром. Сада се на зна које здрав, а ко је болестан и свако на сваког сумња. Имамо више угрожених одељења, пре свега анестезија у којој је шест од девет лекара болесно, затим нефрологија где не зна се ко је све болестан, урологија где су сви болесни сем једног лекара, велики број техничара”, навео је доктор Александар Митровић.

Ову изјаву нико од званичника није негирао.

Енигма ГАК Народни фронт

Директор Гинеколошко-акушерке клинике Народни фронт, једне од две највеће у Србији, професор доктор Жељко Миковић потврдио је прекјуче да је код седам здравствених радника те установе потврђено присуство коронавируса. Уверавајући да је ситуација под контролом и да се болница редовно и детаљно чисти, није желео да открије колико је здравствених радника у изолацији.

То је открио епидемиолог Предраг Кон, у име Кризног штаба Владе Србије.

"Близу 30 запослених је имало неке симптоме и сви су тестирани, али још нису стигли резултати. Има још контаката и сви су изоловани", рекао је јуче Кон.

У међувремену би требало да су стигли резултати ових тестова, али је данас било немогуће добити информацију шта су показали. На ово питање нису одговорили ни доктор Кон нити докторка Дарија Кисић Тепавчевић, али је известан одговор дао председник Србије Александар Вучић који је на данашњој конференцији за медије навео да је урађена анализа здравственог стања здравствених радника и изнео неке податке.

“У Батуту од 41 тестираних нула позитивно, у Драгиша Мишовић - 47 позитивно и налази се на лечењу, у Земунској болници од 14 - пет позитивно, на ВМА нема позитивних, деветоро је негативно, у Ваљеву од петоро једна особа позитивна, на Бежанијској коси од три тестирана нула позитивних, у Градском заводу - нула. Највећи проблем је Народни фронт где је од 23 - 12 позитивно”, истакао је председник.

Нешто другачију слику о стању у ГАК Народни фронт изнела је начелница породилишта у тој клиници Снежана Ракић која је за портал Нова.рс рекла да је ситуација у тој клиници "на ивици функционисања".

“Има нас мало, некако се још увек организујемо да радимо, али не знам колико је то више одрживо под овим условима”, преноси портал њену изјаву.

Она је изнела податак да је на овој клиници “сигурно око 30 заражених”.

“Данас су неки билии на тестирању и повећава се тај број. Укупан број не знамо, али сигурно је да прелази једно тридесетак у овом моменту”, рекла је Ракић упитана о броју заражених.

Она додаје да инфицираних нема међу пацијентима, већ само међу запосленима.

“И данас су неки ишли на тестирање”, каже докторка Ракић и наводи да нема информацију о прецизном броју инфицираних и како је инфекција стигла у породилиште, не зна се ни ко је нулти заражени.

Проблема има, али је све под контролом

На питање новинара о броју здравствених радника којима је потврђен коронавирус, епидемиолози јуче нису могли да дају прецизне податке. Како су објаснили, последњи пут, када је било 180 оболелих, око седам одсто су били здравствени радници.

"Проблема имамо, није да немамо", рекао је Кон.

Епидемиолози тврде да до сада није било преношења вируса са здравствених радника на пацијенте.

„Тачан број заражених медицинских радника не могу да вам кажем у овом моменту, али, као што знате, известан број здравствених радника јесте оболео. Али оно што нам је приоритет је да се одмах препознају здравствени радници који су били изложени и потенцијални преносиоци. До сада није било преношења вируса са здравствених радника на пацијенте, и то нам је приоритет“, рекла је јуче заменица директора Батута Дарија Кисић Тепавчевић.

У редовном стању ситуација лоша, у ванредном непозната

На самом почетку пандемије, 10. марта ове године, премијерка Ана Брнабић је изјавила да је данас по спремности домаће здравство испред девет земаља Европске уније, тврдећи да се Србија боље бори са новим коронавирусом од неких чланица ЕУ.

И заиста, слике потпуног краха система из Италије, Шпаније, Њујорка могле би да потврде изјаву премијерке. Проблем је, међутим, што слика из српских болница заправо немамо.

Председник Србије је пре шест дана је рекао да је Србија због обнове Земунске болнице и КБЦ Драгиша Мишовић “купила неколико дана” у борби против коронавируса.

Могла је да “купи” много више да су болнице реконструисане у складу са раније потписаним уговорима, а нису, нити је било ко одговарао због тога.

Наиме, за реконструкцију и модернизацију четири клиничка центра у Србији, чија је изградња почела још седамдесетих година прошлог века, кредит Европске инвестиционе банке у износу од 150 милиона евра одобрен је још 2006.

Рокови за завршетак сва четири клиничка центра пробијени су пре осам година. Започета је реконструкција Клиничког центра Србије у октобру 2018. и према уговору ће трајати још најмање годину дана, у новембру 2019. почела је реконструкција Клиничког центра Војводине, док реконструкција КЦ у Крагујевцу није почела због проблема са пројектом.

До сада је реконструисан само КЦ Ниш, а отворен је у децембру 2017.

Како је текла реализација, најбоље говори то што је овај посао праћен пробијањем рокова, увећањем цене, као и јавним оптужбама за корупцију које су износили највиши представници власти.

Наиме, председник државе и министар здравља Златибор Лончар, износили су оптужбе за намештање тендера, увећање цена кроз анексе, крађу новца грађана, “комбинације” извођача подизвођача и надзорног органа.

Није познато да ли се води истрага и докле је стигла, а упркос важности посла, ни после више од две године од завршетка посла нема судских епилога.

Имајући све ово у виду, уверавање јавности да се здравствени систем Србије бори са коронавирусом боље од европских, тешко да је довољно без доказа и потпуно транспарентности. А привођење новинарке само буди сумњу да се нешто крије.

инсајдер.нет

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније