понедељак, 26 октобар 2020

Друштво

×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Пакао за приватнике: Порез на онлајн приходе и до 46 одсто

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Популарни јутјубери, фриленсери, па и професори, ИТ и други стручњаци који новац зарађују у иностранству, у обавези су да се сами пријаве Пореској управи Србије. Део њих и не зна да има ову обавезу, док они који то знају, најчешће немају информацију колики износ би требало да плате, а како је Нова.рс раније писала, пореско оптерећење би могло да износи чак 46 одсто прихода.

 

Након што је Пореска управа данас позвала јутјубере и све који приход остварују у иностранству да сами обрачунају и пријаве порез, редакцији Нова.рс јавио се предузетник из Београда који је објаснио да није лако испунити те захтеве.

Наш читалац у жељи да провери колики порез треба да плати, с обзиром да има приход од гугл огласа који се воде на физичко лице, звао је кол центар Пореске управе.

“Морате сами то да сазнате, то је ваша дужност”, речено му је у кол центру без објашњења како и где би то требало да сазна.

На питање Нова.рс који је опсег у ком се креће стопа пораза који морају да плаћају фрилеснсери на зараде из иностранства, и од чега она зависи, из Пореске управе до објављивања текста нисмо добили одговоре.

 

Порески саветник и потпредседник Управног одбора Удружења пореских саветника Србије Ђерђ Пап, објаснио је за Нова.рс да се порез обично обрачунава на суму која легне на рачун.

“Стопа најчешће јесте 46 одсто, али је за неку врсту уговора основица мања, па је и износ пореза мањи. Није исто да ли ауторски уговор има вајар или естрадни уметник”, каже Пап и додаје да је, због компликованог обрачуна, најбоље да то у сваком појединачном случају ураде рачуновође.

Напомиње да је о највећим порским стопама најчешће реч код оних који нису већ запослени, због чега им се од зараде одбија и за здравствено осигурање.

Уколико обвезник свој приход не пријави, а порезници то у контроли открију, обвезнику следује и прекршајна пријава, уколико је реч о приходу до пола милиона динара, односно кривична пријава, ако је реч о износу преко тога.

Члан управног одбора Удружења пореских саветника Србије Александар Васић раније је за Нова.рс објаснио је да најчешће оптерећење које им следује 46 одсто – 20 одсто пореза и 26 одсто доприноса.

“С обзиром на то да је реч о приходима оствареним у иностранству, најважније је да се приликом анализа, пореског планирања или утврђивања пореске обавезе консултују уговори о избегавању двоструког опорезивања које Србија има закључене са многим земљама, и чији је циљ управо да се избегне двоструко опорезивање оствареног прихода”, указао је Васић.

Милена Илић Мирковић   Нова

 

Најчитаније