ЏОН СЕВИЏ: Сви путеви воде у Србију, а не у Рим | Жиг Инфо

ЏОН СЕВИЏ: Сви путеви воде у Србију, а не у Рим

Велики амерички глумац, оскаровац Џон Севиџ, постао је 30. лауреат наше највеће филмске награде, „Златног печата“ који Југословенска кинотека додељује најзначајнијим домаћим и светским ствараоцима за допринос филмској уметности.

И док му је наша биоскопска публика ових дана аплаудирала на премијерним пројекцијама филма „Бићемо прваци света“ редитеља Дарка Бајића, у коме игра Вилијама Џонса, првог генералног секретара Фибе, Севиџ се уписао у златну књигу Кинотеке и ушао у друштво великана као што су Ђузепе де Сантис, Лив Улман, Тео Ангелопулос, Никита Михалков, Харви Кајтел, Волкер Шлендорф, Андреј Кончаловски, Виторио Стораро, Кен Расел, Вим Вендерс, Ралф Фајнс, Јиржи Сколомовски, Питер Богданович, Жерар Депардје…, који су од 1995. до данас примили ово признање.

У разговору за „Новости“ који је уприличен пре свечаног уручења „Златног печата“, глумац који је у светске филмске антологије ушао незаборавним ликовима Стивена Пушкова и Клода Буковаског у култним остварењима „Ловац на јелене“ и „Коса“, истакао је да је врло узбуђен гестом Југословенске кинотеке и гостопримством које је доживео у Србији:

– Изузетно сам почаствован наградом коју примам, а посебно тиме што сам имао прилику да опет дођем у Србију, где сам снимао филм. Волим да учим, да путујем, да сазнајем нове ствари и упознајем нове људе, и невероватно је колико сам пуно тога научио боравећи у вашој земљи и овом делу света. Занимала ме је и ваша историја која је заиста невероватна – људи по свету говоре како сви путеви воде у Рим, а ја, после овога што сам успео овде да доживим могу да кажем да сви путеви воде кроз Србију, кроз Балкан, кроз бившу Југославију. Толико је посебно шта се све овде догађало, и шта све западна цивилизација од те историје, културе, менталитета, обичаја и породичне традиције тих људи може овде да научи.

Имате Оскара, највећу и најпопуларнију награду. Какав је ваш однос према признањима, да ли она заиста дефинишу рад и каријеру једног уметника?

– Награде радују, свакако, и Оскар има своју тежину. Али, наградама се ништа не дефинише заувек. Мени је много важније да ли ће ме памтити публика, да ли ће и неке генерације гледалаца кроз десет – двадесет година имати интересовања за оно што сам радио. Време је једини репер за сваког уметника, без обзира чиме се бави. Награда „Златни печат“ Кинотеке за мене има посебан значај, чини ме веома срећним и увек ће ме подсећати на све што сам доживео у Србији. И док сам снимао филм „Бићемо прваци света“ испуњавало ме је то гостопримство и пријатељство које сам осетио. Носим јако емотивне утиске из Србије, и „Златни печат“ ће ми заувек бити подсетник на те изузетне тренутке.

Како сада живи Холувуд – на Фесту смо видели сјајан филм „Мапе до звезда“, који је оштра критика „фабрике снова“?

– Холивуд је огроман, много је нарастао, ту се мешају најразличитије енергије, и живи као што живе друге савремене светске метрополе. Пут којим ужурбано иде тај савремени свет није добар, људи треба искрено да се запитају куда их води та сурова утакмица за престижом, развој технологије који брише блиске људске односе. Људи данас глобално комуницирају, а чини ми се да никада нису били усамљенији него данас.

Шта мислите о оценама да више нема тако великих бунтовних филмова, као што је био „Ловац на јелене“, и што се данас праве „политички коректни филмови“?

– „Политичка коректност“ је, заправо, последица бизниса – људи који праве филмове и улажу велики новац, хоће да те приче које снимају буду прихваћене свуда у свету, што значи да буду „политички коректне“. С друге стране, имамо независну продукцију и велики број независних фестивала и у Америци и у Европи, не само када је реч о филму него и свим другим уметностима. Појављују се нове генерације сјајних жена редитеља, храбрих и даровитих редитеља из других култура, и та независна сцена је врло активна и изузетно расте. Али, када нешто постане тако успешно, иако је изван важећег мејнстрима, одмах се појави и велики бизнис који покушава то да „откупи“. Али, ипак се стално појављује нешто ново и нешто живо. Оно што сам овде видео код младих људи врло је занимљиво – та њихова жеља и интересовање за стварањем јесте оно што даје велику наду.

Уз инсерте из његових најважнијих филмова, награду „Златни печат“ Џону Севиџу уручио је директор Југословенске кинотеке Радослав Рале Зеленовић:

– Са великим личним и професионалним задовољством и узбуђењем уручујем ову награду господину Џону Севиџу, у знак захвалности за све оно што је учинио за светски филм. Сведоци смо колико су ликови које је одиграо бољи од сваке приче коју би сада могли да кажемо, и колики је његов допринос светској уметности „покретних слика“ истакао је Зеленовић.

Пре свечане церемоније, Џон Севиџ је обишао нову зграду Кинотеке у Узун Мирковој улици, која је за њега, како је изјавио, била велико изненађење и истински достојна дивљења.

Вечерње Новости, Фото И. Данилов

Коментари

Коментари


Препоручујемо