ЕКСКЛУЗИВНО Новости у граду где живе Машини отмичари: Никоме неће недостајати | Жиг Инфо

ЕКСКЛУЗИВНО Новости у граду где живе Машини отмичари: Никоме неће недостајати

„Новости“ у француском граду Верс Пон ди Гар, где живе отмичари Маше Пренковић. Тешки су то људи. Себастијан је преке нарави, у свађи са свима – жале се у комшилуку

ХАПШЕЊЕМ Себастијана Мишела Браншија (50), његове друге супруге Алексије Сандрин Годен (48) и њене кћерке из првог брака Емелин Кристел Еје (26), који су у Србији ухапшени због покушаја отмице мале Маше Пренковић, њихове комшије су, може се слободно рећи – одахнуле. Нико од саговорника „Новости“, у среду у питорескном месташцету Верс Пон ди Гар, на самом југу Француске, није имао лепу реч за ову чудну фамилију!

– Неће нам недостајати – сажео је у краткој реченици један од њихових суседа, Ромен, мишљење целе околине за Браншијеве.

Пут до куће породице која се дрзнула да усред бела дана у Београду отме Машу из мајчиних руку, води од француског града Нима, у департману Гар, у региону Лангдок Русијон, недалеко од морске обале, трасом некадашњег важног римског друма. Верс Пон ди Гар, прелепо месташце са 1.800 душа, на четрдесетак километара од Нима, налази се у самој близини чувеног троспратног римског моста и аквадукта, а трасу окружују бројни виногради, маслињаци и медитеранско растиње.

Кућа у којој су живели Браншијеви налази се у Улици каменолома, која је добила име по томе што води на место одакле је вађен камен за чувени мост. Две црне капије на броју 415 – закључане. Око једне омотан ланац с катанцем. Изнутра нема знакова живота. Нико не одговарa. Све делује напуштено. Нема полицијске траке, нити било каквог знака да се нешто необично дешава.

Улица пуста, нико не пролази. Кућа је у изградњи и својим недовршеним и неугледним изгледом одудара од правог рајског окружења. Спољни зидови су од голих блокова, немалтерисани. Испред, на улици, развучен шут. Преко ограде неки декоративни елементи, као што је фигура на степеницама, показују да се фамилија укусом није баш превише уклапала с околином у дизајнирању екстеријера.

– Нисам их виђао. Знам само да сам им често доносио препоручена писма – каже за „Новости“ поштар Тони, који у журби, у похабано спољно поштанско сандуче спушта коверат за Емелин Еје, коју је упутио музички конзерваторијум из Нима. Сигурно је да га још дуго неће отворити.

Разговору се придружује комшија Ромен који је кренуо у џогирање.

– Тешки су то људи – каже. – Нарочито Себастијан. С њим је, једноставно, било немогуће разговарати. Увек је био нервозан, свадљив, спреман да сваког часа заподене кавгу.

Центар Верс Пон ди Гара

Наш саговорник истиче да је глава породице био практично у свађи са свим суседима.

– Стално смо га опомињали због брзе вожње његовог БМВ-а. Овде има мале деце, па смо се бојали да не дође до несреће. Само би нам одбрусио и терао по свом – истиче Ромен.

Браншијеви су се, по причању комшија, у овај крај доселили пре десетак година из Источних Пиринеја, из истог региона на самој граници са Шпанијом. До пре три године су изнајмљивали стан у варошици, а онда су почели да зидају своју кућу. Тад су почеле невоље за околне станаре. Били су у спору са суседом с леве стране због непоштовања грађевинске дозволе и недозвољеног приближавања поседу. Ни они у среду нису били код куће.

Добро их је запамтио и Емануел Молијер, комшија преко пута.

– Имам две капије: једна гледа на Браншијеве, друга на Лопезове. Када су се Браншијеви доселили, ту капију сам закључао и више је нисам отварао. Преместио сам улаз преко пута породице Лопез, да не бих имао посла с њима. Ето какве смо односе имали – каже Молијер за „Новости“.

Више пута доживео је невоље због својих суседа. Себастијан Бранши му је једном приликом улетео аутомобилом у капију и разнео је.

Емануел Молијер

– Често су бацали шут у канту за отпатке, па су комуналне службе то одбијале да носе. Једном приликом оставили су му неиспражњену канту за смеће, а он се наљутио, па је кренуо у потрагу за ђубретарима. Сустигао их је на крају улице и почео да се свађа. Прича се и да се потукао с једним од њих. Дошла је полиција, а он се дао у бег, па је, у брзини, ударио у моју капију. Био је у аутомобилу свог пријатеља, италијанских таблица. Делове тог аутомобила, покупљене пред мојим двориштем, још чувам. Закључао се потом у кућу и није отварао полицији. А ја штету од осигурања од тада још не могу да наплатим, иако сви знају да је то он урадио – јада се Молијер.

Ту комшијиним мукама није био крај. Јер, нападали су га и њихови пси! Какве газде, такви и кућни љубимци…

– Имају неколико малих, пргавих паса, расе бишон, који се слободно крећу улицом. Напали су, тако, пре неколико недеља моју керушу Мару, па сам морао да је браним. Том приликом ме је један њихов пас угризао за прст, а последице још осећам – завршава Емануел Молијер причу о својим суседима, показујући повреду која споро зараста.

Сличним тоном говоре све комшије на које смо наишли. Једноставно, клонили су га се због његове преке нарави. Прича се, тако, да се Себастјан Бранши у септембру прошле године потукао и са жандармом, поводом једне од тужби које је добио!

У самом месту Браншијеви су се, изгледа, мало појављивали.

– Држим једини кафе у варошици, а видела сам их само једном – каже Кати, власница кафеа.

Цело место, међутим, данас бруји о својим суграђанима, који су се прочули по злу. О томе шта се догодило, углавном сазнају из медија. Сви се слажу да је Себастијан Бранши био коловођа у свакодневном понашању породице, а да је женски део, ипак, на неки начин, покушавао да колико-толико смири страсти, мада наглашавју да ни оне нису биле „цвећке“.

Кафеџика Кати

Себастијан Бранши и Алексија Годен нису имали заједничку децу, а у други брак су довели своју из претходних бракова. Емелин је била Алексијина кћерка. У месту се прича да је полиција њеној старијој сестри, која живи у оближњем градићу Узес, после свега што се догодило, до даљег поверила на чување њену двогодишњу кћерку.

Отац детета Аксел М. живи такође недалеко, на свега неколико километара удаљености, у варошици Ремулен. Улица и зграда неугледни, врата закључана. Нико читавог дана не одговара на звоно. Акселова мајка Елијан се претходно поверила овдашњим медијима да је њен син своје дете до сада видео свега 15 минута!

Према сведочењима комшија, Емелин и Аксел су се упознали пре пет година, а разишли су се када је она остала трудна. Отац, наводно, није ни знао да је Емелин у другом стању! Њена мајка Алексија, кажу, није волела свог несуђеног зета. Двоје родитеља су се, наводно, видели у општини, приликом уписа детета у матичну књигу рођених. Локална штампа пише да је виђење оца с кћерком организовано тек прошлог октобра, и то код једног пријатеља Себастијана Браншија у Источним Пиринејима, како би, наводно, преварили Аксела да тамо живе.

ДНК анализа за утврђивање очинства требало је, према нашим сазнањима, да се изврши следеће недеље.

– Све и да је хтела да превари оца лажним ДНК налазима, како је мислила да докаже да је она мајка, када се на анализи упоређују налази оба родитеља?! – чуди се један од наших саговорника, покушавајући да одгонетне законе наопаке логике којим су се поводили отмичари.

ЧЕСТО СЕ СВАЂАЛИ

Десно од Браншијевих живе Жан и Мари Франс Лопез. Љубазно се одазивају позиву да посведоче за „Новости“ о понашању својих комшија.

– Имали су лошу репутацију – каже Жан. – Правили су проблеме са свима наоколо, осим с нама, јер смо настојали да све истрпимо, да не би правили још веће компликације.

Жан Лопез каже да су били гласни, да су се често свађали, да нису поштовали кућни ред, а да су зидарске радове обављали и до десет сати увече, не обазирући се на комшијско негодовање.

– Сад ће, бар неко време, овде поново бити мира – каже његова супруга Мари Франс.

Брачни пар Лопез

Иако су им комшије биле проблематичне, брачни пар Лопез истиче да, ипак, нису могли ни да помисле да ће се усудити на тако нешто, као што је отмица детета. Кажу и да овде, у њиховој близини, нису виђали другу децу, изражавајући сумњу да би могли да буду део организованог клана отмичара.

ВИКАО БЕЗ РАЗЛОГА

Антоан, службеник у општини, каже да је запамтио Себастијана Браншија по томе што је у октобру прошле године викао и свађао се у службеним просторијама са запосленима због безначајног неспоразума.

СТЕФАНОВИЋ НАГРАДИО ПОЛИЦАЈЦЕ

МИНИСТАР српске полиције Небојша Стефановић рекао је у среду да се сумња да је отмица двогодишње Маше Пренковић део организоване трговине људима и да је дете отето да би било продато:

– Наредних дана очекујемо информације да ли је дете било циљано отето. Тако нешто не може да прође у нашој земљи.

Стефановић је додао да има пуно нелогичности у њиховим изјавама, као и да су имали резервне румунске таблице, украдене у тој земљи и које су биле на возилу када је дете отето.

Министар је у среду наградио тројицу полицајаца, који су после сат времена ухапсили осумњичене за отмицу.

– Многи припадници МУП су претходних година дали своје животе. Многе добре ствари које полиција уради одмах падну у заборав. Овом наградом још једном желим да подсетим на успешну ацију коју је полиција обавила брзо и ефикасно. Обављајући редован посао они су се брзо укључили у потеру, иако су знали да постоје велики ризици. Успели смо да спречимо трагедију и показали смо да Србија неће толерисати оне који покушавају да отму нашу децу. (З. У.)

Горан ЧВОРОВИЋ     Новости

Коментари

Коментари


Препоручујемо