Фотографија девојчице једном човеку је донела Пулицера, и у исто време му одузела живот | Жиг Инфо

Фотографија девојчице једном човеку је донела Пулицера, и у исто време му одузела живот

Јужноафрички фотограф по имену Кевин Картер обрео се у Судану 1993. године. Тада је забележио једну од најпотреснијих фотографија коју је свет видео, и за њу добио Пулицерову награду. Ипак, његов живот се завршио трагично, а великог удела у томе имала је прича о настанку поменуте фотографије.

Картер је био члан „Бенг Бенг клуба“, који су поред њега чина још тројица фотографа: Грег Маринович, Кен Остербрек и Жоао Силва. У марту 1993. године, Картер је са конвојем Уједињених нација допутовао у Судан. Док су хуманитарци делили помоћ и храну, он је то време искористио да обиђе околину.
Недалеко стотина метара од хуманитарног центра, наишао је на застрашујући призор.
Изгладнела девојчица, на измаку снаге пузала је у покушају да дође до места где се делила храна, а које је било на свега пет минута хода. Неколико метара даље стајао је лешинар, који је мирно посматрао ситуацију и једноставно чекао да дете умре.
Картер је фотографисао овај ужасавајући призор и – окренуо се и вратио у центар. Следио је упутства која је добио од хуманитараца, да не сме да додирује децу због опасности од бројних зараза. Да ли је девојчица успела да се домогне спаса, није познато.

Фотографија која је обишла свет

Фотографију је објавио „Њујорк тајмс“, након чега је осванула у готово свим познатим листовима на планети. Кевин Картер је за свој рад награђен Пулицеровом наградом, највишим признањем које један новинар може да добије. Био је то у априлу 1994. године.

Три месеца касније, Кевин Картер довезао се у Паркмор, место на којем се играо као дете.

Повезао је један крај црева са ауспухом аутомобила, а други део је провукао изнад сувозачевог прозора.

Сео је у аутомобил, упалио га и преминуо од тровања угљен-моноксидом. Имао је 33 године.

Пре тога оставио је опроштајну поруку, а у једном њеном делу је писало:

„Жао ми је, веома ми је жао… Бол који сам осетио у овоземаљском животу превазишао је радости. Прогоне ме стравична сећања на изгладнелу и рањену децу… Идем да се придружим Кену, уколико будем имао среће“.

Да ли је, поред свог колеге Кена Остербека, у рају угледао и изгладнелу девојчицу, не знамо. Сигурно је да је никада није заборавио.

Владимир Филиповић     Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо