ХОЋЕ ДА УКИНУ ЗДРАВСТВЕНО ЗА НАЈТЕЖЕ БОЛЕСТИ У Србији је стигао и овај предлог закона | Жиг Инфо

ХОЋЕ ДА УКИНУ ЗДРАВСТВЕНО ЗА НАЈТЕЖЕ БОЛЕСТИ У Србији је стигао и овај предлог закона

dru (1)_620x0

Уколико Нацрт закона о здравственом осигурању, о којем би ових дана требало да почне јавна расправа, буде усвојен без већих измена, нарочито у делу решења која су потпуно нова у нашој пракси, већ од 1. јануара следеће године грађани који се не одазову на превентивне прегледе могли би да изгубе право да неке тешке, углавном малигне болести лече о трошку здравственог осигурања.

Држава је, наиме, решила да појача борбу против малигних тумора, од којих у Србији годишње оболи око 33.000 а умре 21.000 становника, па је акценат у Нацрту закона стављен на скрининг програме. То су заправо превентивни прегледи за све грађане чије трошкове ће, по овом предлогу, за осигуране сносити Републички фонд за здравствено осигурање, а за неосигуране државни буџет. Ти програми су, засад, организовани за три локализације карцинома: дојке, грлића материце и дебелог црева. Међутим, надлежни у здравству нису задовољни досадашњим одзивом, па сад предлажу санкције за оне који не брину о здрављу.

– Грађани се не санкционишу ако се не одазову на први позив већ уколико се не одазову на више позива за скрининг програм. Тек тада губе право на лечење уколико оболе од те болести – објаснила је Слађана Ђукић, помоћница министра здравља. – Санкције су предвиђене како би се на неки начин апеловало на грађане да се одазивају на скрининг прегледе који су важни да би се предупредило оболевање од најтежих врста болести.

Право на лечење, како је објаснила помоћница министра, губи се само у случају да онај ко се није одазвао на превентивни преглед оболи до следећег циклуса скрининга на ту болест. У пракси то значи „орочено“ на две или три године, у зависности од тога у којем периоду је понављање скрининга предвиђено.

Иако лекари, а поготово грађани, још нису имали прилику да виде Нацрт закона, већ сама најава о увођењу санкција за неодазивање на превентивне прегледе изазвала је опречне, чак и бурне реакције. У нашу редакцију у четвртак се јавило више жена које сматрају да увођење таквог решења у праксу треба спречити, и упркос запрећеним санкцијама, тврде да им „не пада на памет“ да иду на мамографију.

Професор др Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва, нема ни најмању дилему да је увођење санкција за оне који се не одазивају на скриниг исправно.

– Лично, мислим да је такво понашање, када не постоји разумно оправдање, неодговорно и заслужује да буде кажњено – каже проф. Чоловић. – Ако држава набави апарате, обезбеди људе за скрининг дојке, ректума и грлића материце, а људи упорно одбијају да оду на те прегледе, није држава дужна да унедоглед плаћа њихову неодговорност. Увођење санкција свакако није популарно, али и то је начин да се неке усијане главе уразуме.

Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака, ипак сматра да би нова пракса кажњавања оболелих од најтежих болести била сувише ригорозна.

– Холандија, Белгија и још неке земље су у законодавство уградиле клаузулу по којој они који се не одазивају на превентивне прегледе морају да плаћају додатни порез, али им се у случају да се разболе не ускраћује право да се лече: то би, ипак, било превише, с обзиром на то да су и ти пацијенти уплаћивали осигурање, а и нехумано, јер ко може сам да плаћа скупо лечење малигне болести – сматра професор Чикарић.

Смисао скрининга је да се болест открије у почетном стадијуму, када је, чак и када су у питању неке врсте карцинома, готово стопостотно излечива. Већи обухват овим програмима за нас би, сматрају стручњаци, био добар, с обзиром на то да се у већини случајева малигни тумори у Србији откривају у одмаклој фази.

– Постоји 208 врста карцинома, а код нас се ради скрининг на три врсте. Чак и да се организују превентивни прегледи за све малигне туморе, ако се не обезбеди да пацијенткиња, рецимо, с карциномом грлића материце на време дође на операциони сто, а онда и на зрачење, ништа се не постиже – објашњава професор Чикарић. – Први стадијум карцинома грлића материце је у великом проценту излечив, али ако пацијенткиња стигне на зрачење тек за шест месеци, уместо за највише три недеље, карцином ће се за то време увећати чак осам пута. Зрачењем тада неће моћи много да се постигне, и шта сте онда урадили? Потрошили сте новац на скрининг, тај део посла сте добро обавили, а онда сте заказали и изгубили још један живот.

Професор Чикарић каже да се због таквих случајева онкологија не сме „сецкати“ и да се резултати могу постићи само уколико се паралелно делује на сва три фронта борбе против рака: на уклањању 116 материја са списка канцерогених из животне средине, на превентиву и на лечењу.

САНКЦИЈЕ ЗА ПУШАЧЕ

МАЛИГНЕ болести су обољења од посебног социјално-медицинског значаја, и по нашем Уставу сваком оболелом мора да се обезбеди лечење, чак и када здравствено није осигуран – каже др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине и члан Међународног удружења лекара породичне медицине. – На превентивне програме никад се, иначе, не одазива више од 30 одсто становништва, и то не сме бити разлог да не лечимо оболеле од најтежих болести. Санкције би могле да имају оправдање и смисла у неким другим случајевима, рецимо у превентиви. Ако је неко пушач, онда треба да сноси део одговорности што ризикује да оболи од карцинома плућа.

 

Б. Радивојевић, Новости

 

Коментари

Коментари


Препоручујемо