ХОЋУ ДА ТЕ ПОЈЕБ*М ПРЕД СВИМА: Овако професори сексуално злостављају студенткиње у Србији! | Жиг Инфо

ХОЋУ ДА ТЕ ПОЈЕБ*М ПРЕД СВИМА: Овако професори сексуално злостављају студенткиње у Србији!

„Отишла сам и када сам села на столицу, професор је отишао до врата, отворио их, погледао у ходник лево, па десно. Потом се вратио у кабинет, затворио врата и закључао их. Облио ме је хладан зној и ноге су ми се укочиле…“ поверила нам се Софија Ц. из Београда

Наизглед, живимо у друштву равноправности, шанса које се удељују и мушкарцима и женама у једнакој мери и на једнак начин. Уверавају нас да имамо права да мислимо, кажемо, да радимо оно што желимо и да ниједног тренутка наш статус, личност или интегритет неће бити угрожени.

У теорији, ово фунцкионише савршено. У пракси, додуше, ствари су мало другачије – лепота се третира као казна, позив на малтретирање и искоришћавање, и, готово увек је стављена у категорију неморала, барем када се ради о женама. Такође, женама се саветује да ћуте о непријатним ситуацијама у које упадају јер ће, хтеле то или не, бити стављене на стуб срама јер су “носиле минић па и саме тражиле да буду силоване”.

Међутим, изгледа да чак ни минић није потребан да би неко жену искористио.

Разговарали смо са студенткињама факултета (и државних и приватних) о њиховим искуствима, и исповести које смо чули су нас оставиле без текста.

– Отишла сам код професора на консултације о литератури коју би требало да набавим за тај семестар и моју тему за рад. Био је врло пријатан, професионалан, ни на крај памети ми није било да може да се заврши како се завршило. Отишла сам из кабинета после пола сата. Сутрадан сам од професора добила мејл да дођем до кабинета по књигу коју ми је набавио, а која, у том тренутку, није могла да се нађе ни у ПДФ формату ни у књижарама и библиотекама.

Отишла сам и када сам села на столицу, професор је отишао до врата, отворио их, погледао у ходник лево, па десно. Потом се вратио у кабинет, затворио врата и закључао их.

Облио ме је хладан зној и ноге су ми се укочиле. Пришао ми је, повукао ме за косу и рекао “Да ли ти знаш како утичеш на мушкарце? Кад те гледам на предавањима једва се суздржавам да ти не приђем и појеб*м те у оном амфитеатру пред свима”. Грло ми се осушило, нисам могла да говорим од страха.

Једва сам скупила храброст и рекла “Пустите ме, молим вас, нећу никоме причати о овоме, само ме пустите”. “Шта, бре, да те пустим!” завукао ми је другу руку у блузу и почео да ме хвата за груди, онда се пребацио на врат, стегао ме је и пољубио.

Почела сам да плачем и он је, изнервирано, рекао “Шта плачеш, не лажи да ти не прија!” Одмахивала сам главом, и даље у сузама, престрављена. У једном тренутку ме је пустио и рекао “Марш напоље, излази, да те не видим више! Радићеш рад код колегинице, са мном више ништа немаш. Напоље! Избриши те сузе!” Скупила сам ствари што сам брже могла и побегла из кабинета.

Рекла сам мами шта се десило и рекла да хоћу да га пријавим, а она ме је посаветовала да то не радим јер је он “угледни универзитетски професор који је и моћан врло и сигурно има везе, а ти си само студенткиња” – прича за наш портал Софија Ц.

– Била сам друга година факултета. Часове италијанског језика држала су нам два Италијана, један уторком, други петком. Домаће задатке смо слали мејлом јер су професори, како су рекли, мрзели да им се гомилају папири које изгубе успут. Један професор је био сасвим коректан, увек професионалан. Други је био нешто личнији у својим предавањима и имао пријатељски однос са свима нама.

Када сам слала домаће мејлом, увек ми је одговарао са смајлијима и неким доскочицама попут “лепо сте изгледали данас на предавању”, “сигуран сам да ће домаћи и овог пута бити сјајан јер сте не само лепи него и паметни”, итд.

У оваквој ситуацији не знате шта да радите – то је ваш професор, надређени, ауторитет. Ако се “брецнете” на њега рећи ће вам да умишљате и бићете у проблему. Ако не одреагујете, прећутно пристајете на “флерт”. Ја сам покушала да игноришем ситуацију колико сам могла док се у једном тренутку није претворила у конкретан позив за кафу. “Колегинице, када вам прође рок, можда бисте могли да изађете са мном на кафу?”

Одговорила сам да можемо сви да изађемо као група, да прославимо крај претешког семестра. “Али, ја бих волео да идем само са вама”. Нисам одговорила. Уследило је још 4 мејла после тога у размаку од десет дана са питањима зашто не одговарам, зашто не желим да идем, шта није у реду и да ће се постарати да запамтим да сам га одбила. Мало сам се уплашила али сам помислила да је само сујета и да ће га проћи.

На крају, када сам дошла по индекс и видела оцену, један професор ми је дао 10, а он – 6. По том ме је први професор позвао у кабинет на разговор. Уплашила сам се да ли и он, можда, неће исто што и овај други. Отишла сам и он ми је рекао “Колегинице, зашто код мене имате 10 а код колеге 6?”

Збунила сам се и рекла “Можда се код њега нисам добро показала”, на шта је он рекао “Да ли вам је случајно слао неприкладне поруке? Можете слободно да ми кажете, ја се борим против тога већ годину дана, и са деканицом сам причао међутим нико ништа не предузима”. “Јесте, али, ја не желим да упадам у проблем. Тек сам друга година и желим да завршим факултет.” “Не брините, све је у реду. Ја сам већ ургирао да вам се оцена промени и да буде реална, али, није било могуће”.

Само кад он мене није више малтретирао, помислила сам. – поверила нам се Јелена С. и видно потресена додала “Оцена је ту најмање битна.”

– Овај професор ког ћу поменути је познат по томе како се понаша са студенткињама. Цео факултет то зна, али нико неће да реагује, иако је било много притужби. Ја сам добар студент, и никада нисам имала проблем ни са једним професором осим са њим. Све испите сам полагала у завидном року, нешто се падне, боже мој. Међутим, код њега је била посебна прича.

Одлазила сам на испит и ма колико добро знала, оборио би ме. У том тренутку сам испит полагала 7 пута, а свако ново учење онога што већ знам, јер, заиста, јесам све знала, ми је изазивало мучнину. Дошла сам у тачку да пред сваки испит повраћам јер знам да ће ме оборити јер нећу да идем у кабинет “на консултације”. Било је студенткиња које су отишле, и завршиле испит без проблема. Ја – нисам желела.

Коментарисао би ми косу и гардеробу када одем на испит “Колегинице, добро вам стоји та сукња, лепа вам је коса, добра вам је шминка….” па други пут “Зашто сте се нашминкали, зашто сте обукли ту ролку, зашто сте скупили косу” и слично. Када је дошло до 9. изласка на испит, звала сам брата и рекла му каква је ситуација.

Као и сваки брат, изнервирао се што му нисам раније рекла. На испит сам дошла са њим и његовим другом од 2 метра и око 100кг (који је, иначе, ММА борац). Мој брат му је пришао, ухватио га за ревере сакоа и рекао “Матори дркад*ијо, има да је слушаш шта прича, а не да је гледаш и коментаришеш. Је л’ то јасно?” Овај је само климнуо главом.

Положила сам испит тог дана. Брат ми је касније рекао да је отишао код њега у кабинет и рекао му да, ако чује да се још нека девојка пожалила на њега, да ће га убити. До свега тога није ни морало да дође да је Факултет реаговао на жалбе које смо колегинице и ја слале. Али, ето – неко јесте. – испричала је узнемирено Нина М.

– Ја никада нисам волела да додајем своје професоре на Фацебоок, јер је, што се мене тиче, то прелажење границе пристојности, блискости и поштовања тог професора. Међутим, ето, мене је овај професор додао па нисам хтела да будем некултурна и одбијем реqуест.

Убрзо, почео је да ми пише на “цхат”.

“Колегинице, видим да се бавите плесом, када ћете плесати са мном?”. Шта написати на тако нешто, особи која вам одређује остатак школовања? Испашћу кур*ва како год да одговорим. Писао ми је сваки дан, сатима. Чак и када нисам била онлајн, он би ми послао инбокс са питањем што му се не јављам и што га “данас не волим 🙁 “. Увек сам гледала да се извучем што сам најбоље могла.

Међутим, стваре су из безазлнених прешле у озбиљне. “Колегинице, нећу да вам персирам више. Прелазим на ти :* ” ја сам рекла да ћу наставити да персирам на шта је он написао “Нема потребе, зар персираш људима са којима ћеш спавати?”. Ужаснула сам се. Успаничила сам се и наредних неколико дана нисам отишла на фаx да га не бих видела и угасила сам Фејс. Пре тога сам направила принтсцреен цхата, за сваки случај.

Следеће недеље када сам отишла на факултет, упутила сам се код деканице и показала јој принтскрин. Рекла је да ће се позабавити питањем. Није урадила ништа. Ја сам због њега обновила годину – пренела нам је своје искуство Татјана П.

Институција факултета је увек држана за једну од највиших, најморалних и најсигурнијих места. Када шаљу своју децу да се школују, родитељи нема овакву слику у глави. Међутим, јасно је да је злостављање присутно у великој мери и надамо се да је питање дана када ће неко томе стати на пут.

Телеграф (М.П.) Фото Профимедиа

Коментари

Коментари


Препоручујемо