Хтео бих нешто да кажем… ако ми дозволите… не знам да ли знате… | Жиг Инфо

Хтео бих нешто да кажем… ако ми дозволите… не знам да ли знате…

Ова прича није истинита, свака случајност са стварним ликовима и догађајима потпуно је случајна и плод је само неисцрпне новинарске и књижевничке маште.

Не знам да ли знате… овај дека што су му запленили кауч стар 20 година плаћа га Сорош.

Она жена што су јој отели оно што је исхеклала да би купила да једе и њу Сорош финансира исто… као и ону девојчицу малу што је на часу фискултуре изгубила свест од глади… знате ону што је Хитна помоћ установила да се срушила на часу фискултурне настав због глади и исцрпљености њеног пресићушног организма… она је кажу вероватно на платном списку Сороша као и ова госпођа из Хитне што је дубоко потрешена призором објавила то на свом Фацебоок профилу па је приводили сваки дан у полицију, психички злостављали до изнемоглости и претили јој губитком посла да то никако не иде у јавност… могуће да је на Сорошевом спиксу мада ја то не знам, жена је плакала као медицински радник потресена призором и речима њене преплашене сестрице мале: „Нека, могу ја да не једем, дајте мојој сестри.“  Ха… Сорошевски…. мада мени као новинару који је видео много тога и превише тога прошао то није изгледало баш тако али ако кажу онда…

 

Мора се веровати Информеру, ПИНК-у, РТС, Студио Б, свим осталим медијима са националном фреквенцијом јер су они ту због народа наравно само…. само што можда немају децу… а и што би их занимала туђа патња и бол, зар не? Кажу да се у мојој земљи добро живи, да је стандард одличан, да напредујемо, вероватно то из сопственог искуства и лепоте погледа Богова са Олимпа којима су ето обични смртници недостижни…

Продавац лубеница, знате онај продавац лубеница на Видиковцу што га је убила комунална полиција иако их је преклињао да га не малтретирају јер је срчани болесник кажу добро обавешени извори да је продавао лубенице за Сороша… као и његова унесрећена и доживотно уцвељена супруга исто… ја у то нисам желео да верујем али онда ме прогласише неверником. А то је велики грех… зато је боље да као и остали новинари ћутим. Кажу да је основни новинарски кодекс ћутање. Бар овде…

Жена коју су умлатили на Карабурми исто на пијаци, кажу људи из извора блиских добро обавештених кругова, била је, како кажу, а веровати им се мора, на платном списку Сороша… није ни она знала док јој нису објаснили оборивши је четворо њих на бетон и стављајући јој лисице на руке… када сам отишао да известим о том догађају добио сам уверавања, додуше малобројних, неких у униформама које ја не познајем иако су ме ужасно страшно подсећали на сцене из филмова официра нацистичке немачке и њихових да ли комуналних милитантних структура не знам тачно јер је превод филма био слаб а ја немачки не разумем… не тако добро као влада моје земље… кажу да је неопростиви грех не разумети немачки у мојој земљи. Он се разумети мора јер је моја земља починила ужасне злочине над народом Немачке па им сада плаћамо причињену штету што у рудницима што у робовској радној снази што у чврстој валути да би нам опростили све наше злочине.

Госпођу што су вукли по Вишњичкој улици да ли трезни или пијани саобраћајци који су непосредно пре тога пили своје омиљено пиће у Видовдану па им ваљда зафалило нешто пара и које сваки дан можете видети како рекетирају возаче (ваљда Сороша?!) на углу Миријевског булевара и Вишњичке улице, возаче који се у својим готово распаднутим аутомобилима старим више деценија враћају кући, својим домовима, својим породицама потпуно преморени, исцрпљени и истрошени радећи 12 или више сати дневно, 7 дана у недељи, 365 у години. Чисти Сорошевци… ако нису и нешто горе…

Ови што сваки дан скачу са Панчевачког моста су, прича се, Сорошев кадар који то чини из чисте досаде и хира а и нису навикли на тако добар живот који се свакодневно нуди из студија РТС-а, ПИНК-а и насловница Информера. А тек ови што скачу са Бранковог моста на голи бетон… чисти Сорошевци прича се у кулоарима владе док се испија Дон Перињон од 600 € флаша. Ако сам погрешио назив пића опростите ми. Убеђен сам да то пиће ма како се звало не пије Сорош, само сиротиња јер како кажу то је сиротињско пиће а ја мојој влади верујем, верујем и народним посланицима који заступају моје интерес у ресторану Скупштине Србије по цео дан онако мртви пијани јер како би другачије доносили најбоље могуће Законе за све нас? Њихов посао је знајте врло тежак и одговоран, видео сам својим очима. И хвала им што ми јакну нису украли, знате ону коју сам позајмио када су ме звали да дођем тамо јер су били неки важни људи и амбасадори неких важних земаља, земаља у које никада нисам био и у које вероватно за живота нећу отићи.

Ови што пуне гробље Лешће услед глади, без лекова, икакве помоћи… кажу на гробљу да су на платном списку Сороша. Нема везе што су мртви, били су мртви и док су били живи.

 

Као и девојчица преко пута моје зграде која је сахрањена на гробљу у Овчи јер мајка и брат нису имали пара за Лешће… тражила је само кору хлеба… тих дана је није добила… памтим њене очи и њен поглед… као да је ту негде поред, као да је видим са прозора. И онда се тргнем и схватим да овде никада више бити неће… само у мојим мислима, мислима мајке, брата, становника овог београдског насеља где су контејнери празни… потпуно празни… велика је то уштеда за градску чистоћу и градске власти, таман толико да имају за јутарњу дозу хероина у својим канцеларијама.

И тако… десетине и стотине хиљада гладних, унесрећених… знајте да су они највећа друштвена опасност… ови ћелавци са прангијама које виђам из разних одељења а који дилују дрогу за рачун власти… они су заправо друштвено корисни радници… али никако сорошевци… ма таман посла!

Има ту још подоста Сорошеваца, туга жива, да заплачеш када их видиш… они угрожавају државу и друштво а Андреј је брани као што то ради исто и Жељко у хотелу Хајат па онда износе неке девојчице мртве хладне у некаквим црним врећама… сличне онима које можете видети у продавницама за ђубре. Да ли су све оне радиле за Сороша ја то нисам успео да сазнам мада можда неко има одговоре ако не из 8. Одељења за увиђаје онда неки други који бране људе од Сороша, нашу слободу и брину се за нашу сигурност. Дивим се њима јер када пукне гума на ауту неком из прошлога века дође пола ДБ-а да брани Жељка од опасних елемената, ограде све около јер безбедност Жељка је и наша безбедност. То свако треба да зна и то би требало да се учи у школи.

Марко Благојевић је ОК, он није Сорошев кадар, чак шта више. Као што ни Лазански није, није ни Крле, Крстић, доста њих из ресторана Река у Земуну… ови што просе знајте да их Сорош финансира. И они су на неком списку… да попуне београдска гробља што брже… Није ли Председник Србије био гробар? Традиција се мора поштовати све у корист наше несагледиве штете. Да би ови што граде Фараонске грађевине… имали довољно јер су они ту због нас…

Шта ће Србији деца? Не требају… она су баласт овога друштва… једна баба рече вечерас да их треба кремирати… не знам шта би Тома гробар рекао на то али ја сам се искрено најежио… Ако то кажу људи за одбрану лика и дела Андреја и брата му онда је то тако… ма како тужно било.

Србијом прође 150 тона хероина годишње рече својевремено Јуриј Фодотов на састанку са члановима регионалног програма за југоисточну Европу (УНОДЦ). Рече још да Србија заузима централно место на такозваној балканској маршрути хероина која иде из Авганистана и наставља ка западној Европи, а да је Косово постало светски лидер и епицентар промета дроге, јер се у њему сусрећу кокаински пут из Латинске Америке и хероински пут из Авганистана. У Хотелу Зира у Рузвелтовој улици директор полиције није говорио о томе док се сусрео са једним од највећих нарко дилера који је пој… готово све женско са естраде… узгред буди речено. Можда је.. и нас али кажу да је секс добар за организам, зато га имамо у изобиљу од стране извршне, законодавне и судске власти. Био бих слободан да кажем да ми се понекад чини да је то заправо противприродни блуд али знам да би ме Ана Брнабић оштро осудила као и најшира друштвена заједница. Ми се морамо мењати рече мој премијер да се они променили не би никад.

 

Србија припада њима… никако мом Ивану књижевнику, новинару, публицисти, добитнику бројних награда за књижевност јер он је сигурно Сорош… чим је добио награду за писање најбоље поезије за децу и то баш у Словенији! Баш као што сам и ја…

Срђа Поповић то није никако, као што није ни Иван Маровић па ни Дјиновић… Ада Циганлија… ОРИОН… ЦДМА базне станице широм Србије… посао свима процветао након 2003… чудно… а можда и није. Ко то зна… што рече Бата: „Ова земља је шкрта кад треба да изнедри човека са мисијом.“

Служба војна и цивилна, говна неопевана, врло добро знају да сви који гладују заправо Сорошевци и тако уче и своју децу… имају станове, куће у најелитнијим деловима града, викендице и најбоље љубавнице, привилегије, бенефиције, имају све… не одговарају ни за шта и све им је дозвољено јер ето они тако добро штите овај гологузи народ и децу Србије од Сороша… читавих 20 и више година. Ако наставе тако да нас бране нестаћемо заувек и то брзином светлости. Зато сам и рекао, опростите на изразу, говна неопевана, јер они други језик и не разумеју, нису га учили ни на Бањици, ни Кули ни у осталих 26 кампова пардон наставно истраживачких центара Џорџа Сороша.

Ових 7 милиона преосталих… они јесу… да… чисти сорошевци. И биолошки би се могло потврдити да им је Сорош тата али то се и види по њиховом начину одевања и начину исхране, ма у свему…

 

Душко Велковски – Међународна Федерација Новинара – International Federation of Journalists

Коментари

Коментари


Препоручујемо