ИСПОВЕСТ ЧОВЕКА КОЈИ СЕ ОДСЕЛИО НА ИСЛАНД: Сви су насмејани, у банци ти нуде кафу, а ПРАВО ИЗНЕНАЂЕЊЕ уследило је кад сам добио ПРВУ ПЛАТУ! | Жиг Инфо

ИСПОВЕСТ ЧОВЕКА КОЈИ СЕ ОДСЕЛИО НА ИСЛАНД: Сви су насмејани, у банци ти нуде кафу, а ПРАВО ИЗНЕНАЂЕЊЕ уследило је кад сам добио ПРВУ ПЛАТУ!

Посланик Горан Алексић из хрватског Сабора објавио је на фејсбуку поруку коју је добио од човека који почиње свој живот у земљи на северу Атлантика

Горан Алексић, посланик у парламенту Хрватске, поделио је на свом Фејсбуку занимљива запажања Хрвата који је почео да живи на Исланду.

Он је детаљно описао свој почетак у држави на северу Атлантика. Није причао о разлозима због којих је напустио Хрватску, али је зато и те како детаљно описао оно што га је дочекало на Исланду.

Ту су насмејани домаћини, супер-поштени послодавци, па банке у којима служе кафу.

Каже да га је највише изненадила чињеница да после прве плате не мора плаћати доприносе и порезе, већ чињеница да му је исплаћен комплетан бруто износ.

Занимљиво му је и да на Исланду баш нико не плаћа готовином.

Статус преносимо у целости.

„Бок Горане… Ево да Вам се јавим са далеког Исланда. Да… Отишао сам на Исланд радити. Мислим да у Хрватској, на жалост, нема више смисла живети и радити, све се врти око тога ко је где био ’41,’ ’45,’ 91… Ко усташа а ко партизан… Не желим да моја деца морају живети у таквом друштву. Са временом ће и они доћи овде. Овде се цени рад, добро се плаћа рад, сви су срећни, насмејани, приступачни, срдачни (веројатно зато јер немају усташе и партизане).

Овде нема шансе да вас послодавац зезне и за једну круну! Главну реч што се тиче радника и послодаваца воде синдикати, којих на исланду има, мислим, три. Сваки становник Исланда, тако и ја, добије кенниталу, то је њихов оиб (лични идентификациони број), а сваки послодавац је дужан имати на послу један дигитални сат у који радници уписују свој оиб када су дошли на посао и када су отишли са посла, тај сат је од синдиката, те они на тај начин контролишу да ли је све у реду са сатницом те на крају месеца и са платом.

Плаћа на Исланду је увек првог у месецу, свима, без изузетака, ако први пада на викенд или нерадни дан онда је увек дан пре тога. Неки дан сам се прошетао по Рејкјавику и отишао у банку променити евре… Прво, у банци вас дочека један господин у оделу који вам да број за услугу коју чекате, и затим чекате… Уз кафу, читање новина… А банци је гужва, сви насмејани, погледам око себе и мислим си да нисам можда ушао случајно у неки кафић…

Дође једна госпођа која покупи шољице од кафа, пита вас да ли сте за још једну кафу…. И тако… Чудно. Ту нема ни ерсте, ни аддико, ни хyпо, ни сбербанк…. Само њихове исландске банке… Ето… Толико од мене. Надам се да вас нисам загњавио. Пратићу и даље ваш рад и рад ваше странке коју подржавам. Жао ми је што нисте имали времена за нове пријатеље да се упознамо и попијемо пиће, али можда другом приликом.

***

У више од 20 година стажа колико имам први пут се осећам цењено на послу, осећам као да сам ту већ годинама а не тек недељу дана…

Немаш појма колико ми је било тешко напустити дом, породицу, Хрватску… Лепу Хрватску… Коју силују свакодневно разноразне сподобе на разне могуће начине… Пробај нешто покушати направити са коалицијским партнерима да коначно више неко дође на власт без икаквих знаковља.

***

Бок, једна занимљивост коју би можда било паметно и у Хрватској увести. Нисам ни ја знао, али прва плата коју добијеш код неког послодавца се добија бруто на рачун, значи први месец се не плаћају порези и остале ствари….

***

Бок Горан! Како си? Ево мало да се јавим… Ја сам добро… Осим што ми фали породица све друго је супер! Добио сам прву плату… Могу рећи да је „саборска“, друга ће бити највероватније премијерска! Оно што ме је изненадило овде при отварању рачуна у банци је да банка не наплаћује ништа за вођење рачуна, то све решава послодавац, ја плаћам евентуално накнаде ако желим прекорачење по рачуну али то је нормално…

Друга ствар је што у банци се налази мој извадак од плате, дакле ако га желим на руке само кажем да ми га испринтају. Овде се све, али дословно све, од трговине, фризера, пултова… Све, све… Плаћа дебитном картицом, готово нико нема готовине код себе, то ми је јако чудно али се полако привикавам… Људи су фантастични, јуче смо баш били на пићу после посла, Хрвати, Летонци, Литванци, Филипинац, Чех и неколико Исланђана…. Предобро, сви причамо на енглеском, нема политикантства, нема усташа и партизана, само велико пријатељство…. Исланђани су генијални људи, помогну кад год треба, где год треба…. Ето… Толико за сада…

Иначе… Живот је овдје јако скуп, али за разлику од Хрватске где је плата благајнице 3.000 куна овде је 3.000 еура, и наравно да се да лепо уштедети… Овде ако некоме рикне фрижидер или машина за прање веша не мора разбијати главу како ће је купити, оде и купи…. Није као код нас да мора на 24 рате, па ради док је не отплати…. Имају новца таман колико им је потребно за нормалан живот, а не за живот на кредит…

 

Еспресо.рс/Јутарњи.хр

Коментари

Коментари


Препоручујемо