ЈЕЗИВА ПРИЧА СРПСКИХ ПОЛИЦАЈАЦА Очајне мајке бацају бебе преко граничне ограде | Жиг Инфо

ЈЕЗИВА ПРИЧА СРПСКИХ ПОЛИЦАЈАЦА Очајне мајке бацају бебе преко граничне ограде

Очајне мајке међу избеглицама и мигрантима често на улазу у прихватни центар у Прешеву на јужној граници Србије пребацују своју децу преко ограде не би ли бар она добила храну и склониште од хладноће.

Најдраматичније било је пре пар недеља, када је засад најбројнији талас миграната стигао до Србије. Из колоне од неколико хиљада миграната издвојиле су се мајке и почеле да пребацују своју децу стару од неколико месеци до шест-седам година, преко ограде како би се у центру угрејала, осушила, појела нешто топло и попила чај док родитељи чекају регистрацију.

– Било је потресно гледати их. Плакале су и мајке и деца, али знали су да није било другог решења. Ко зна шта би се са том децом догодило да су остала напољу, ноћу, на киши и ниским температурама – прича за “Блиц” један од радника на прихвату миграната који је присуствовао догађају.

Сва деца су, како каже, потом фотографисана како би родитељи, након што прођу регистрацију, могли да их препознају и поново се споје са њима.

Рајко Попов: Велики је труд спајање родитеља са изгубљеном децом
Десило се, међутим, да су током једне од таквих ситуација две бебе остала саме. По њих нико није дошао. Срећом, наишли су полицајци Слободан Златановић и Рајко Попов.

– Гужве су огромне, а приликом обиласка терена, видео сам остављену бебу. Узео сам је и предао је УНХЦР-у. Како сам касније сазнао, родитељи бебе су након два-три дана пронађени у Шиду, али не знам каква је њена даља судбина. Свакодневне слике миграната су језиве. Налазимо их и у бесвесном стању, голе, босе, изгладнеле. Нашу храну често дајемо гладној деци. Најтеже ми је када видим босу и блатњаву децу, одмах замислим своју децу у тој ситуацији и не знам шта бих радио да ме снађе судбина тих људи. Језиво је – прича Златановић који ради у Полицијској станици Кучево.

Златановић каже да не зна за акцију Синдиката запослених полиције који је јуче упутио дописе председнику и премијеру Србије, као и министру полиције са предлогом да он и његов колега Рајко Попов, припадник специјалистичке чете одреда Жандармерије Нови Сад, буду јавно похваљени и награђени због своје хуманости и спасавања живота две сиријске бебе.

– Нисам ја ништа необично урадио. Битно је да смо спасли два мала живота, што би урадио свако нормалан – сматра Златановић.

Раздвајање породица

У Агенцији УНХЦР-у нису могли да нам потврде причу о “заборављеним бебама”, али истичу да често долази до раздвајања породица.
– Дешава се често да један од чланова породице продужи сам јер се процес регистрације одужи. Дешавало се и да су родитељи кренули без деце, па смо их онда буквално јурили да бисмо им вратили децу – прича Мирјана Миленковски из УНХЦР.

Марко Р. Петровић   Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо