КАБЛОВСКИ ОПЕРАТЕРИ НАСТАВЉАЈУ ДА ЕМИТУЈУ И АНАЛОГНУ ТЕЛЕВИЗИЈУ Дигитални сигнал плаћа и онај ко има кабловску | Жиг Инфо

КАБЛОВСКИ ОПЕРАТЕРИ НАСТАВЉАЈУ ДА ЕМИТУЈУ И АНАЛОГНУ ТЕЛЕВИЗИЈУ Дигитални сигнал плаћа и онај ко има кабловску

Најлошију слику на телевизорима по окончању процеса дигитализације имаће корисници кабловске телевизије са основним пакетима, који ће и даље примати само аналогни сигнал.

Дигитализација ће потрајати: Више од милион грађана и даље ће преко кабла примати само аналогни ТВ сигнал
Таквих је, према последњим подацима РАТЕЛ-а из 2013. године, око 1,2 милиона, што је чак четири петине од укупног броја од 1,5 милиона корисника кабловске телевизије у Србији.

Сви они ће моћи да се пребаце на дигиталну телевизију, и то на два начина. Први је куповином скупљег пакета код њиховог кабловског оператера, који нуди и дигиталну телевизију, што ће их коштати додатних неколико стотина динара месечно на претплату која у просеку износи око 1.100 динара.

Други начин је повратак на такозвану земаљску телевизију, коју би пратили уз помоћ антене, а која ће од половине јуна бити потпуно дигитална. И то ће, додуше, изискивати додатне трошкове – за куповину новог телевизора са ДВБ-Т2 рисивером, који може да прима дигитални сигнал (цена од 300 евра) или за набавку „сет-топ бокса“ (СТБ), уређаја који се прикључи на старији телевизор и омогућава му да прима дигитални сигнал (цена од 2.500 до 5.000 динара).

Битно је напоменути да цена СТБ уређаја не утиче на квалитет слике, а разлика потиче од разлике у коришћеним компонентама и материјалима, као и од трговачке марже.

Ови корисници после тога неће имати друге трошкове за примање дигиталног сигнала, који осим квалитетније слике засад пружа и могућност 

враћања програма ако сте нешто пропустили да погледате, снимања емисија како бисте их касније погледали, а гледаоци ће моћи да примају и упозорења да на каналу који тренутно не прате ускоро почиње емисија коју би желели да гледају.

С временом, а то зависи и од самих телевизија, у понуди ће бити и неке од услуга које већ постоје код кабловских оператера, као што су гледање видеа на захтев (ВОД) и канали високе резолуције (ХДТВ). Дигитализација ће и особама које имају проблема са слухом учинити доступним и садржаје попут забавних или информативних емисија које се не емитују уживо, са титлом у дну екрана. То, као и бирање титла на неком другом језику, зависиће пре свега од телевизија које треба да ураде те титлове. Прелазак на дигитално емитовање телевизијског програма неће, међутим, донети промене гледаоцима који преко кабловских мрежа или ИПТВ-а већ примају дигитални сигнал.

Јована Лукић из СББ-а потврђује да ће они и даље имати основну понуду са аналогним сигналом, али каже да је све више оних који се опредељују за неки од пакета са понудом дигиталних канала.

На антени два и по милиона

Чак 38 одсто становника у Србији телевизијски програм и даље прати преко обичних кровних или собних антена. Дигитализација се, дакле, директно тиче око 2,5 милиона грађана Србије који прате „земаљску“ телевизију. Поред оних око 1,5 милиона грађана који су на кабловској мрежи, још нешто више од 355.000 грађана Србије телевизију гледа преко ИПТВ-а.

Марко Р. Петровић    Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо