Како је трагедија у Винчи ПРОМЕНИЛА ТОК СВЕТСКЕ МЕДИЦИНЕ: Српски и француски лекари извели су до тада незамисливо, а сада им је захвално ЦЕЛО ЧОВЕЧАНСТВО | Жиг Инфо

Како је трагедија у Винчи ПРОМЕНИЛА ТОК СВЕТСКЕ МЕДИЦИНЕ: Српски и француски лекари извели су до тада незамисливо, а сада им је захвално ЦЕЛО ЧОВЕЧАНСТВО

Нуклеарни акцидент у Институту за нуклеране науке Винча, а који се догодио 15. октобра 1958. године, када је смртоносном дозом озрачено шест наших нуклеарних стручњака – променио је ток светске медицине.

Управо то је био повод да се први пут на планети изведе потпуно непозната метода лечења – трансплантација коштане сржи, али да се упише у историју први смртни случај у свету од радиоактивног зрачења. Догађај је познат под именом „Винча акцидент“.

Према доступним подацима, тадашња Југославија била је пета земља у свету која је развијала нуклеарну енергију, па је у „Винчи“ био инсталиран нулти реактор.

Операција која је променила историју медицине

У експерименту, чији је циљ био да се одреди интензитет извора неутрона из спонтаних фисија, учествовали су Росанда Дангубић, Драшко Грујић, Живорад Богојевић, Стијепо Хајдуковић, Живота Вранић и Радојко Максић, апсолвенти физике на београдском ПМФ-у, који су припремали дипломске радове.

Од последица зрачења преминуо је Живота Вранић, који је заједно са петоро својих колега, дан после акцидента, авионом ЈАТ превезен у Париз, на клинику „Кири“.

Тамо их је чако проф. др Жорж Мате који је донео историјску одлуку да се спроведе, до тада непозната метода лечења у целом свету, а која је у том часу била испитивана на животињама.

Проф. Жорж Мате и Радојко Максић

Преживели су сви наши научници, осим Вранића, који је умро месец дана касније на тој клиници.

Проф. др Мате је потом почео да долази у Србију да помаже нашим лекарима. Захваљујући њему отворено је одељење онкологије у КБЦ „Бежанијска коса“, а може се рећи да је његов ученик био проф. др Владимир Ковчин, један од српских најпознатијих онколога и бивши директор КБЦ „Бежанијска коса“.

Страдао је један српски научник, спашени милиони људи широм планете

– Тај акцидент у Винчи, иако је однео живот научника Вранића, спасао је досад милионе других. Ипак, историја је почела на клиници „Кири“, где је проф. Мате, са својим колегама, одлучио да проба да спаси животе смртно озраченим српским научницима. Први на свету тада је добио коштану срж Радојко Максић, а потом и остали. Пре трансплантације, лекари из клинике „Кири“ упутили су позив грађанима да се јаве и донирају своју коштану срж српским пацијентима. Они су се одзавали том позиву, а међу њима је била и мајка четворо деце. Објашњено им је да је узимање коштане сржи ризично по њих, да се не зна у којој је то мери, да иду кући и размисле да ли желе да дају своје ткиво. Сви до једног су се вратили у клинику и пристали да буду донори – наводи проф. др Ковчин.

Проф. Жорж Мате и проф. Владимир Ковчин

Према његовим речима, у то време није постојала такозвана типизација ткива, као што је то данас, већ су само на основу крвних група одредили донори коштане сржи.

Потпуна неизвесност

– Постојала је велика опасност да пацијенти одбаце примљено ткиво. Са друге стране, донорима је узета велика количина коштане сржи и није се знало да ли ће им животи због тога бити угрожени. Због тога је цела прича фантастична. После успешне трансплантације, међу свима њима развило се велико пријатељство – прича проф. др Ковчин и додаје да су сви донори преживели, укључујући и петоро наших научника, а да је данас жив проф. Радојко Максић.

Доктор умро на годишњицу акцидента

– Професора Матеа званично сам упознао 1997. године у „Бежанијској коси“. Раније сам га сретао на предавањима које је држао нашим онколозима, као почасни члан САНУ. Почели смо заједно да радимо. Захваљујући њему основана је служба онкологије у КБЦ „Бежанијска коса“. Десет година касније, добили смо нову онколошку Дневну болницу, која је названа по проф. Матеу. Три године касније, а после смрти проф. Жоржа Матеа, који је умро 15. октобра 2010. године, на дан акцидента у Винчи, по њему је добила улица име – од Студентског града до КБЦ „Бежанијска коса“ – наводи проф. др Ковчин.

Како он додаје, проф. Мате остаће да живи кроз сваког излеченог пацијента од леукемије или рака крви, ретких генетских болести, разних тумора, али и других болести крви јер се те болести лече трансплантацијом коштане сржи.

Проф. др Ковчин, проф. Мате и проф. Максић

Речи др Матеа као животни мото

– Проф. Мате је имао ћерку, а ја сам могао син да му будем. Говорио је да сам му то – син кога нема. Научио ме је да рак није смртна пресуда, али и стрпљењу које морам да имам према сваком пацијенту. Да је јако важно да се развије међусобно поверење између онколога и оболелог. То и данас примењујем. Проф. Мате остаће ми у сећању и по томе што никада није наплатио свој рад у Србији, спавао је у болници и хранио се истим оброцима који су добијали и наши пацијенти – навео је проф. др Ковчин.

Проф. Радојко Максић је први човек на свету коме је пресађена коштана срж

Проф. Радојко Максић (85), један од научних истраживача који је био озрачен и први оперисан у Француској, једини је који је данас у животу.

Он је данас рекао да је, кад је Винча основана, постојао програм који је сагледавао шта једна земља попут наше треба да ради у науци, али пре свега у истраживањима.

Проф. Максић је је навео да се 1958. није догодила хаварија, већ акцидент у оквиру истраживања.

– То је био најмодернији истраживачки програм у нуклеарној енергији. То јесте био акцидент, али то је у истраживању. Догађа се – навео је он.

Он је пре неколико година описао шта се све дешавало тог дана.

– Одмах после удеса, 16. октобра, нас шесторо су пребацили у клинику „Кири“, у Париз. Тим др Жоржа Матеа трансплантирао ми је коштану срж 11. новембра, а затим и осталима, први пут у историји – рекао је Максић.

Према његовим речима, прве трансплатације коштане сржи код људи на свету извели су лекари болнице „Кири“ – проф. Жорж Мате и др Анри Жаме, уз асистенцију др Ремона Латаржеа и др Жан Франсоа Диплана, као и лекара из Београда – др Бранислава Пендића, др Зорана Ђукића и др Данице Калић.

Огромна захвалност народу Француске

Проф. Максић је испричао и да огромну захвалност што су остали живи озрачени у Винчи дугују француском народу, пошто су донори коштане сржи били Парижани.

– Њима је предочено да захват може бити смртоносан и за донаторе, није се знало какве ће последице бити, али су незнани житељи Града светлости похрлили да нам спасу животе – испричао је Максић.

Касније су, како је испричао, упознали своје доноре – Одит Драги, Рејмона Кастанија, Марсела Пабиона, Албера Бирона и др Леона Шварценберга.

– Постали смо нераздвојни пријатељи, чинили смо годинама необично братство, окупљено око сећања на генијалног Животу Вранића – испричао је тада Максић.

У знак сећања данас је откривена спомен – плоча у „Винчи“

У Институту за нуклеарне науке „Винча“ данас је откривена спомен-плоча у знак захвалности и сећања на француске грађане, који су дали своју коштану срж петорици српских истраживача, тешко озрачених у нуклеарном акциденту 1958. године.

Осврнувши се на догађаје од пре шест деценија, директорка Института Милица Марчета Канински истакла је да они сведоче о солидарности и показују да наука и хуманост немају границе, док је амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони и додао да се данас „не обележава сам акцидент, већ гест изузетне солидарности настао иза тога.

– То је био и гест пријатељства између наша два народа који је истовремено означио прву трансплантацију коштане сржи, када је таква операција била још у експерименталној фази – навео је он.

 

Радмила Бриза, Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо