„КАКО СКРШТЕНИХ РУКУ ДА ЧЕКАМ ЊЕГОВУ СМРТ“ Борба оца из Деспотовца да спаси живот сина (1) оболелог од менингитиса пара срце | Жиг Инфо

„КАКО СКРШТЕНИХ РУКУ ДА ЧЕКАМ ЊЕГОВУ СМРТ“ Борба оца из Деспотовца да спаси живот сина (1) оболелог од менингитиса пара срце

Беба А.С. стара годину из Деспотовца већ седам месеци лежи у Клиничком центру у Крагујевцу јер исто толико времена лекари лече последице настале после упале мозга и можданих овојница, које је добила по други пут.

Очајни родитељи којима су лекари рекли да им је дете, у међувремену, постало такозвани палијантивни пацијент или другим речима чека се само крај, покушавају на све начине да нађу лека свом сину било где у земљи, односно да пребаце сина у Београд.

Otac sa sinom

Како за „Блиц“ наводи отац малишана Милан Стојковић, његов син је свестан, маше ручицама, дрма ножицама, „лепо изгледа“, али дише помоћу респиратора.

Не губе наду, како каже, јер док има „грама живота у њему они неће престати му траже спас“.

Милан је, према сопственим речима, неколико пута молио лекаре да дете пребаци у Београд или у било које друго место где би можда било лека, али су ти покушаји пропали.

– Очајни смо. Лекари су нам саветовали да купимо респиратор како би малишан могао да дође кући у, 70 километра, удаљени Деспотовац. Рекао сам да је то немогуће. Објаснио сам да нисам лекар и да не бих знао шта да радим с дететом и како да га „качим“ на респиратор. Такође, објаснио сам им да у Деспотовцу нестаје струја и то врло често. Зна да је не буде од ујутру до увече. Питао сам како би онда мој син дисао и добио одговор да купим агрегат. Не знам шта да кажем. Током тих седам месеци сам се разболео, добио висок притисак, лекове и такав морам да радим. А није ми до живота – прича за „Блиц“ тај несрећни отац.

„Не оптужујем никога само желим да нађем сину лека“

Он не оптужује лекаре ни за шта, како каже, већ само жели да дете, ако већ не може да се лечи у Крагујевцу, „пребаци у било коју другу здравствену установу где постоји могућност да се проба лечење јер не може скршетних руку да чека смрт свог јединца“.

Све је почело, како описује, када је њихов син напунио четири месеца и добио епи – напад.

– Мислили смо да је у питању епилепсија. Одвели смо га хитно у Клинички центар у Крагујевцу, где су лекари установили енцефалитис или упалу мозга и менингитис или упалу можданица вирусног порекла. Моја супруга је провела с дететом 15 дана у Крагујевцу, колико је трајало његово лечење. Потом су их отпустили кући. Све је било у реду месец дана. Потом је дете 29. маја ове године добило поново епи – напад. Опет смо завршили у крагујевачком клиничком центру и од тада мој син више није напуштао болничку собу. Такође, све то време смо збуњени јер не знамо о чему се, конкретно, ради, осим што је потупно иста дијагноза као и први пут – наводи он.

Према његовим речима, малишан је пре три месеца био на испитивању у београдском Институту за мајку и дете.

– Провео је месец дана у њиховој болничкој соби. Лекари у Београду рекли су нам да је чињеница да нам је дете на мало дужем лечењу, али да има наде. Неуролошки је заостајао за својим вршњацима зато што још није почео чвсрто да седи и држи главицу. Тада је све било у реду. Могао је да види и чује. Враћен је у Крагујевац. Тамо су га пре два месеца, а по повратку из Београда, прикачили за респиратор. Звали су нас да потпишемо пристанак да му ураде малу интервенцију на врату, односно да кроз мали рез убаце у душник цевчицу преко које ће мој син бити повезан на машину – прича тај несрећни отац.

„Само се чека крај“

Милан наводи да су пристали на интервенцију, а лекари су објаснили да његово дете стављају на респиратор да му „ослободили носић и уста да би могли да га науче да гута“.

– Наравно, све што треба нека раде не би ли га излечили. И, тада сазнајемо да нам је син постао палијативни пацијент. То значи, како су нам објаснили у болници, да је прогноза таква да је мој син дошао до краја, фактички – он умире. Рекли су да је у Крагујевцу „на нези“ и да га они одржавају у животу. Разлог за такво стање јесте што мој син не може самостално да дише. Нису ми рекли због чега и шта се све десило. Њихове речи су да дете не може да се излечи и да су урадили све што су могли. Пре две недеље лекари су ме обавестили да мој син не чује и не види – каже тај отац.

Он објашњава да је то био страшан ударац за супругу и њега.

– Рекао сам: „Дајте шансу да моје дете водимо где треба“ и добили одговор да су већ из Крагујевца звали лекаре у Београду који су одбили да приме палијативног пацијента. Син ми је седам месеци у болници. Његово стање не иде на боље али се и не погоршава. Он напредује, лепо изгледа, свестан је, маше ручицама, мрда ножицама. Звао сам и сам Тиршову и добио одговор да се пребацивање пацијента одвија између здравствених установа, а не овако. Стварно сам очајан. Болестан. Није ми ни до чега. Имам само то једно дете. Моја супруга је у страшном стању. Нећу да одустанем од свог сина. Пробаћу све што је у мојој моћи – завршава отац.

Клинички центар: Послаћемо дете у Београд

Проф. др Предраг Саздановић, директор Клиничког центра у Крагујевцу, потврђује за „Блиц“ да је дете већ дуго код њих на лечењу и додаје да је у питању тежак пацијет.

– У Клиничком центру „Крагујевац“ постоје апсолутно сви услови за лечење таквих пацијената. Иако је дете тежак пацијент уколико родитељи инсистирају да га пребацимо у неку од терцијалних установа у Београду, ми ћемо то да учинимо. Досад смо урадили све што протокол предвиђа када је лечење тог пацијента у питању – казао је проф. др Саздановић.

Радмила Бриза Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо