Куда идеш, Србијо? | Жиг Инфо

Куда идеш, Србијо?

Садашња међународна политика државног руководства Србије изазива доста недоумица, па чак и чуђења, јер Србија се налази „разапета“ између пута у Европску унију и окретања Русији. То се веома добро осећа у понашању, изјавама и деловању најважнијих српских политичара, а српска дијаспора сматра да је политика даљег настављања пута к Европској унији погубна и катастрофална и за државу и народ!

Бранко Марушић из Минхена каже да садашње руководство води политику која је већ нанела велику штету Србији и да ће се стање погоршати уколико се настави пут према Европској унији!

Неразумно покоравање

– Тешко је разумети толико покоравање власти у Србији захтевима Европске уније и Америке. Пољопривреди је већ нанета велика штета јер је Србија отворила своје тржиште за робу из земаља ЕУ, па је ионако слабашна српска пољопривреда доведена на руб пропадања – каже Марушић.

Он додаје да нема илузију о томе ко данас чини ЕУ и шта у том друштву може очекивати Србија.

– Европска унија је удружење католичких и реформисаних католичких држава са изузецима Грчке, Бугарске и Румуније које и нису равноправни чланови ЕУ. Америка је против евра и зато Грчку третира као тројанског коња за ЕУ. Када тако пролазе чланице ЕУ, можемо само да претпоставимо шта чека Србију, па зато мислим да су за Србију боље опције Русија и Евроазија – истиче Марушић.

Зоран Кркљић из Мозбурга у Немачкој сматра да би Србија требало да тражи партнере и на Истоку и на Западу.

– Србија је мала, осиромашена земља са све мање становника и не може да иде у корак с јаким државама. Зато треба да се окрене себи и да ојача изнутра. У првом реду мислим на јачање породице, а затим јачање села и пољопривреде и искоришћавање свих природних и друштвених потенцијала. Када држава изнутра ојача, онда се може водити и успешна спољна политика – каже Кркљић.

Зоран Јовановић из швајцарског Солотурна каже да би био срећан када би могао да буде сигуран да је спољна политика Србије у интересу њених грађана.

– Досад је изгледало да наша Влада плесом по жици води уравнотежену и неутралну политику, међутим, ово флертовање с Тонијем Блером, осведоченим непријатељем српског народа, не могу да разумем! Да има правде Блер би морао да одговара за претњу светском миру и геноцидне намере према српском народу. Скандалозно је таквог човека позивати у Србију да нас саветује. Да је Карађорђе жив, сигурно би рекао: „Коекуде, одсеците им главе.“ Мислим да ово са Блером дефинитивно значи окретање Владе Србије, али не и Срба, од Русије и Кине. Надам се, ипак, да ће на крају о свему одлучивати српски народ и да ће одговор бити прави српски: „Главу дамо, Србију и Русију не дамо“ – каже Јовановић.

Празне приче

Зоран Попадић из Хановера спољну политику Србије види као политику која није у интересу Србије, али се она води под притиском и уценама Запада. Проблем је, сматра Попадић, још већи јер такву политику воде политичари који су и сами уцењени!

– Држава која нема јаку и самосталну економију данас не може ни да води самосталну политику. Србији би свакако било боље да се окрене Русији и Кини јер је то огромно тржиште и трговина која није политички условљена, али не може да се „откачи“ од ЕУ и ММФ јер од њих добија новац. ЕУ даје кредите и земљу задужује до банкрота и онда од народа прави робове, а типичан пример је Грчка. Вучић само прича приче, а досад није урадио ништа осим што је дизао кредите и земљу систематски водио у банкрот. Сасвим је јасно да је огромна већина Срба за окретање према Москви, али ко народ пита шта мисли, важно је шта Вучић мисли – каже Попадић.

Нелогично позивање Тонија Блера

Наше земљаке посебно чуди одлука српских власти да као саветника ангажују Тонија Блера, бившег премијера Велике Британије и човека који се залагао за бомбардовање Србије 1999. године. Недељко Савић из Беча каже да се власти у Београду понашају као да је Блер једини стручњак на свету за реорганизацију владе, док Маринко Вукаловић из Луцерна у Швајцарској сматра да српска влада прави велику грешку што се окреће онима који су убијали Србе и тровали их бомбама, а сада их економски убијају.

– Досад нисмо били безбедни од Запада, а плашим се да због поступака Владе Србије ускоро нећемо бити сигурни ни од братске Русије! Чињеница је да смо у последњим балканским дешавањима толико били изиграни и преварени од Запада и тог истог Тонија Блера који је немилосрдно подржавао разарање Србије и учествовао у њему, да је незамисливо да сада му верујемо. Њему или било ком другом западном политичару! С друге стране, ако је премијер Вучић добио поруку од Русије да не треба да очекујумо било какву помоћ од њих, онда је то требало јавно рећи – рекао је Маринко Вукаловић.

Раде Равњак из немачког Фрајбурга сматра да је Србија изгубила компас још од 2000. године.

– Нажалост и на штету српског народа, плаћеничка власт довршава посао за који је ангажована. Не видим ја ту никакво окретање ка Блеру и Западу, тај исти курс је од 2000. наовамо. Добар и прави заокрет би био да се окренемо православној Русији, али нисам оптимиста по овом питању – рекао је Равњак.

Тине Кинтеро Мароне из Визбадена сматра да је Блер од Србије тражио да се држи Запада због европских интеграција.

– Русија се у тешким тренуцима по Србију, када је признање Косова било на столу светских моћника и када је НАТО бомбардовао Србију, показала више као неутрална него као светска сила која би подржала Србију – рекао је Тине Кинтеро Мароне.

Небојша Пантић, Касел, Немачка

– Спољна политика ове владе води одвајању Србије од Русије, а то је штетно јер представља одвајање од природних савезника и браће по вери. Блер је 1999. просипао лажи о Србији, а његова предавања у Србији сада су обично шпијунирање за рачун страних обавештајних служби. Ми изручујемо Хагу људе који су се борили за слободу земље, док по Србији се слободно шетају њихови злочинци, а Вучић од њих још тражи и савете.

Миливоје Васиљевић, Курбевоа, Француска

– Сматрам да је окретање Британцима погубно за Србе, јер су нам кроз историју наносили пуно јада. Са Русијом смо пријатељи, не само због словенског порекла и братства, него су нам и увек били на помоћи. Не можемо потпуно да одбацимо Запад и увек ћемо бити зависни од великих сила, а и кад нас прихвате, то је да би нас искористили за свој војно-стратегијски интерес или да нам увале индустријске производе.

Слободан Ђекић, Париз, Француска

– Одлуке српских политичара далеко су од идеалних. Нас Запад никад није узимао за озбиљно, стално нас уцењују и нема земље на свету којој су толико обећавали, а никад ништа испунили. Успели су да нам узму достојанство. Несхватљиво је да Тонија Блера, нашег највећег непријатеља, проглашавамо спасиоцем. Кад се све сабере, држава нам испада превише неозбиљна. Што би рекао народ: „Јадна нам мајка“.

Нико као Тито

Младен Манојловић из Берлина сматра да српска влада игра игру између две ватре, али и да је такву игру могао само Тито успешно да игра.
– Сада се налазимо у јако опасној улози где као мала земља можемо да будемо сатрвени у великим интернационалним конфликтима. Без обзира на то што сам убеђен да је Вучић патриота и добар човек, имам утисак да је он или наиван или следи некакав интерес. Србија има могућност да свој народ прехрани, захваљујући чињеници да имамо плодну земљу и народ који се бави земљорадњом. Међутим, шта ће се десити ако уђемо у ЕУ? Преплавиће нас субвенционисаном робом, тако што ће прво све бити јефтиније како би упропастили српску индустрију и пољопривреду, а онда ће, наравно, све поскупети и мало ко ће себи моћи нешто да приушти. Све су то потенцијалне опасности, а да не говорим о опасностима од Међународног монетарног фонда, што се најбоље види на примеру Грчке. Од тих милијарди које су дали Грчкој врло мало пара је дошло до народа, већина се преко одређених канала поново вратило у немачке и француске банке – истиче Манојловић.

Етхем Мрђеновић, Париз, Француска

– Треба рећи „не“ мешетарима из редова предводника српске политике. Све је то јако лоше за Србију и српски народ, поготово имајући у виду да је Тони Блер подржавао бомбардовање Србије 1999. године. Уопште не могу да разумем улизивичаку политику српске власти. Онима који су нас шамарали, тукли и шутирали сада говоримо: „Опростите“, а ни то нам није довољно, него им још и наздрављамо.

 

(vesti)

Коментари

Коментари


Препоручујемо