среда, 11 децембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ВЕКОВНА УДОБНОСТ СТАНОВАЊА Варошка кућа у Гроцкој

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Аутор текста: Зорица Атић, историчар уметности

 

Специфицан карактер Гроцке која је била и варошица, и пословни и административни центар области, али и сеоско насеље са изванредним природним условима, утицао је на типску шароликост стамбених грочанских кућа.

И поред своје разноврсности, архитектура старих грочанских кућа представља оформљен архитектонски израз, те се у насељу јасно разликују две основне групе старих кућа - стара варошка и стара сеоска кућа. Варошке куће у Гроцкој су по својим карактеристикама блиске и чине типску целину, док су сеоске куће типски знатно разноврсније. Варошке куће су се градиле у чаршијским сокацима, јер су у тим чаршијским деловима биле искључиво куће имућнијег становништва. Варошка кућа са неколико просторија, тремом и узвишеним и истакнутим доксатом представља карактеристичан тип зграде у старој архитектури варошице. Подизане су тзв. куће са доксатом, у пространим двориштима иза високих зидова. Доксат грочанских варошких кућа постављан је према дворишту и скривен од погледа са улице, а иза високих зидина провиривале су само крошње дрвећа и кровови од ћерамиде са витким димњацима.

 

- Настанак и развој старе грочанске варошке куће -

Настанак и развој Ранчићеве куће, као старе грочанске варошке куће, може се пратити још од старих сеоских кућа од бондрука које су се градиле у Поморављу.
У зависности од особина локалитета и расположивих материјала, на различитим теренима градили су се и различити типови кућа. Велико подручје које не обилује шумама - јужни, средишњи и источни делови Србије - усвојило је комбиновани систем грађења. Куће су с дрвеним костуром који се испуњава лакшим материјалом и блатом. То је кућа бондручара, или, с обзиром на распрострањење у долини реке Мораве, моравска кућа. Иако се битно разликују у спољњем изгледу, за све основне типове кућа (тачније за њихове старије облике) карактеристична су два простора – тзв. оџаклија тј. кућа с огњиштем и соба, испред којих може бити и трем. У свом развоју сви основни типови кућа достигли су сложеније просторне и визуелно богатије облике, уз извесне новине и у материјалу за градњу. Архитектура старих сеоских кућа Поморавља у својим раним фазама развоја била је врло блиска решењима на Косову; ова појава се објашњава миграцијама становништва током XVIII и почетком XIX века из јужних крајева у средишње и источне делове Србије.

- Просторни распоред на примеру Ранчићеве куће -

 

vekovna kuca grocka3

Удобна и пространа варошка кућа са три до четири просторије, строго наменски одређене, подрумом, широким приступним тремом и доксатом, одражава потребе грочанског трговачког и занатског сталежа и представља карактеристичан тип зграде у старој архитектури варошице с почетка XIX века. Грочанска варошка кућа припада групи кућа са доксатом, асиметричног типа. Ранчићева кућа са двориштем у Мајевичкој улици бр. 9 у Гроцкој, леп је пример овакве старе грочанске варошке куће. Сматра се да је настала почетком XIX века, у време економског полета Гроцке као административног и трговачког седишта нахије. Испрва је сазидана као тзв. косовска приземљуша, дводелна приземна кућа засебних, међусобно неповезаних просторија, у које се улазило са подужног трема. Састојала се из ајата као приступног трема, оџаклије и собе. Међутим, средином истог века је измењена и добија изглед грочанске варошке куће.

С бочне стране оџаклије дограђен јој је стамбени део (две просторије), са доксатом и укопаним подрумом испод. Доксат, као интегрални део трема код типа кућа са доксатом, овде је издвојен и формиран као засебни елемент који није директно повезан са ајатом. Изостала је и директна веза трема и дограђене собе, уобичајена за косовску приземљушу, а и улаз са трема у једну од постојећих просторија је том приликом затворен.
Добијен је четвороделни просторни план варошке куће, организован преко оџаклије као средишње просторије, која је уједно и улаз у кућу и једина просторија директно повезана са тремом. Правоугаоне је основе, грађена у бондручној конструкцији са скелетом од храстових греда и испуном од чатме10. Темељи су од притесаног камена са храстовим гредама, и покривена је ниским четворосливним кровом од ћерамиде. Будући да је подигнута на равном терену, доста је ниска - издигнута је од нивоа терена за само неколико степеника. Простор је у целини компонован са циљем да се постигне највећа могућа функционалност и удобност становања. Сви простори у кући, њихов размештај, величине и односи су грађени према мери човека и његових потреба.

Овакав њен изглед и просторни распоред је сачуван и до данас.

- Унутрашње уређење -

Развојем Ранчићеве куће развијало се поступно и њено унутрашње уређење. У кућу се улази преко пространог ајата, који је поплочан и наткривен. Директно се ступа у централну просторију, оџаклију, у којој се одвијао свакодневни домаћи живот уз ватру. Из оџаклије се, затим, с једне стране улази у дневну собу, а с друге у две (дограђене) спаваће собе, међусобно повезане. Све просторије имају таванице; што се подова тиче, оџаклија је патосана опеком за разлику од соба које су патосане даскама. Кућа је изнутра пространа и светла, са по два прозора на готово свакој одаји. Добра осветљеност и орјентисаност просторија била је веома важна у временима пре електрификације.
Огњиште се у оџаклији налази у самом преградном зиду са дневном собом, у виду нише. У ниши се из оџаклије ложила ватра, а дим се одводио димњаком. Огњиште тиме добија изглед камина, које поред функционалне има и естетску вредност, а прекотоплог зида и димњака се уједно загревала и соба. Она је такође изискивала грејање у зимском периоду, када се у њој проводило доста времена, и проблем загревања је овим решен на врло практичан и домишљат начин.
У оџаклији су се око огњишта налазиле ниске столице - троношци, без наслона или са лучно савијеним уграђеним наслоном, на којој је седео домаћин или уважени гост. Јело се за трпезом или софром, ниским дрвеним округлим столом. Посуђе, намештај, уређаји у кући, били су ручне израде, производ занатлија, неретко и богато украшавани. Покућство уопште одражавало је имовинско стање, друштвени положај, породични живот и дух живљења укућана.

- Доксат -

Изградњом доксата, један део функција оџаклије и домаћег живота преноси се на трем. Доксат представља издвојену целину у оквиру куће, ограђену а отворену просторију, издигнуту за неколико степеника изнад нивоа ајата. Цео је изграђен од дрвета и квадратног је облика. Ту су се некад налазиле клупе, поређане унаоколо за седење. Он је просторија на отвореном, пуна ваздуха и светлости. Доксат је наткривен простор, у склопу кровног носача13, и заштићен стрехом од јаког сунца за време врелих летњих дана. Са њега се отвара поглед на велико двориште пуно зеленила.
Доксатом се радни простор у кући непосредније везивао за башту и двориште, чиме се постизала и боља контрола окућнице и веза спољњих и унутрашњих простора. То је уједно и део куће у коме се лети проводило највише времена, па је имао и карактер друштвене просторије, јер је поред свакодневне попримио и улогу гостинског простора. Постављен је на углу Ранчићеве куће, излази из равни зида и даје јој живописан изглед.
Доксат јесте првенствено функционалан простор својом наменом, али је и архитектонско-естетски елемент својим наглашеним положајем у склопу куће. Посебан значај доксата је у његовом истакнутом и узвишеном положају изнад површине земље, што представља и архитектонски напредак у развоју оваквих старих кућа. Спада међу најрепрезентативније просторе у нашој народној архитектури.
Ниша непосредно испод доксата искоришћена је као наткривен прилаз пространом подруму, у који се улази кроз двострука дрвена окована врата. Пошто се кућа налази на равном терену, укопан је у земљу и протеже се целом ширином дозиданог дела куће. Подрум је израђен од притесаног камена, а два декоративно обрађена храстова стуба премошћују распон таванице.

- Стубови -

И стубови на ајату и доксату, чија је функција да носе део таванице, имају поред конструктивне и декоративну улогу, будући да су пластично обрађени. Састоје се од украшеног капитела, стабла осмоугаоног или шестоугаоног пресека и стопе која је такође резбарена и украшена као и капител. Иако аутор није имао уметничких претензија, он се ипак трудио да оно што ради буде лепо обликовано, и да изазове допадање.

- Ликовност -

Неимари су имали развијен осећај за лепо. Сваки детаљ је био украшен, на сваком стубу и испусту налазио се понеки зарез или шара. По спољњем изгледу и архитектонској концепцији, Ранчићева кућа одликује се једноставним обликом. И поред једноставности, сликовите је спољашњости. Широке стехе, мирне зидне масе, високи и витки димњаци са декоративним капама, ниски кровови благих нагиба, делују архитектонски убедљиво и карактеришу ову кућу подигнуту у првој половини XIX века.
Хоризонтала преовлађује у општој обликовној архитектонској концепцији, оживљена вертикалама димњака и стубова на ајату и доксату. Међусобни односи маса и отвора су складни, а размере и величине изражене су у антропоморфним мерама. Хармоничан ритам отвора је резултат логичног повезивања функције и конструкције. Спољне површине обрађене су у малтеру и кречене. На фасадама нема декорације, и избачена стреха се дубоким сенкама још јасније истиче на белом зидном платну. Изражајност куће је у композицији, и решењу веза са околином и двориштем преко ајата и доксата.

- Функционалност и удобност -

Читава кућа одаје утисак склада, укуса и удобности - у детаљу и у целини. Она јесте приземна и невелика за данашње појмове, али је очевидно да се у њој веома лепо живело, и да је грађена као породична кућа средњег сталежа. Њен положај на парцели је такав да живот својих укућана заштити од радозналих очију, јер се и тремом и доксатом отвара ка пространом дворишту (које је некада вероватно било лепа башта, а данас је травната површина). Складне форме по мери човека, чистота линија, једноставна функционалност укупног простора, обрада детаља, колористички склад природних тонова као и склад природних материјала од којих је саграђена, доприносе укупном утиску.
Нема грочанске варошке куће која је мања од 60 квадратних метара, а свака је имала и подрум од око 30 квадрата. То је подразумевало удобност и пространост, не само за ондашње потребе, пре више од два века, већ задовољава и данашње критеријуме. Споља делују невелико, али су изнутра врло простране са функционално распоређеним простором.
Због свега наведеног, Ранчићева кућа, окружена зеленилом и баштом, представљала је и функционалан и пријатан простор за становање. Сем што показује висок ниво удобног становања у прошлости, привлачи пажњу својим спољњим облицима и начином украшавања појединих делова, и представља изванредну архитектонску вредност у нашој народној архитектури. Она представља варијанту развијене моравске куће са доксатом, асиметричног типа, са којом је и хронолошки веома блиска, а у свом настанку и развоју показује и својеврсну генезу овог типа варошке куће.

- Трајање -

vekovna kuca grocka2

У Гроцкој је још увек присутан велики број старих кућа, упркос бројним разлозима и захтевима савременог живота за њиховом елиминацијом и заменом новим. Углавном су грађене од дрвета и земље, а у знатно мањој мери од камена, због чега су релативно кратког века. Ове куће су народни неимари правили од трошних материјала, али већ вековима одолевају због солидности градње: старост очуваних грађевина креће од 100 до 250 година, а њихови облици и начин грађења потичу из много старијих времена, прилагођавајуци се променама и окружењима.
Грађевине и предмети свакодневне намене, својим постојањем, материјалима, начином израде, бојама, облицима, врло јасно и веродостојно преносе нам живот, успоне и падове једног друштва, државе, културе, епохе. Говоре често јасније, истинитије и садржајније од писаних докумената. Стога свакако треба предузимати и охрабривати активности које ће подстицати интересовање за наше културно наслеђе и развијати поштовање према њему.

- Одлике варошке куће -

Са аспекта архитектонских и етнографских вредности, Ранчићева кућа представља ретко сачувани примерак народног неимарства на подручју града Београда. Одлике су јој висок домет грађевинске, стамбене и ликовне културе. Особености које је чине изузетно вредним су:
- употребљени природни материјали
- функционални начин на који је распоређен простор
- читки правци и површине кретања
- логично диференциране намене појединих простора и одељења
- размере и величине изражене у антропоморфним мерама
- удобност
- чистота пластичног израза свих детаља и целина
- међусобна усклађеност конструктивних, функционалних и обликовних елемената, и то заснована на друштвеном положају и реалним потребама и могућностима њихових првобитних власника.

Ове особине чине је аутентичним сведочанством свога времена и подручја, а уједно и друштвеног положаја њених становника. Она одражава и економски и друштвени полет српског народа након Устанка, а указује и на један од начина формирања традиционалне куће Поморавља и источне Србије.

vekovna kuca grocka4

Због своје историјске, архитектонске, етнографске и социолошке вредности Ранчићева кућа је од посебног значаја за друштвену заједницу. Својим одликама далеко превазилази границе своје свакодневне намене. Потиче из минуле епохе и то у свом данашњем облику, чиме је карактеристичан материјални документ свога времена, значајана за разумевање наше прошлости, културе и стамбене културе нашег народа. Доказ је историјских збивања и народног живота и подсећање је на градитељска достигнућа прошлости. Као таква, заштићена је од стране Републике Србије као споменик културе од великог значаја.

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније