уторак, 10 децембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

БЛАТО, ПЛЕВЕ И ТРСКА Ево како су изгледале куће у Винчанској култури

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Попут шните торте, ови шаренолики слојеви казују о густини насељености, успонима и падовима културе, оруђу, развоју. Такозвани културни слој Винче дубок је 10,5 метара и сведочи о животу током периода од чак хиљаду година, од 4500. до 3500. године пре нове ере. уметности и архитектуре.

Анализирајући најдубљи слој ископина, археолози су закључили да су се први становници населили око 4480. године старе ере, када је старчевачка култура из средњег неолита прошла свој врхунац. Тадашњи Винчанци живели су у кућама елипсоидних основа за крововима од прућа и трске, док су касније оне попримале коцкастије облике. Ове нове грађевине биле су од дрвета и глине, а Винчанци су научили понешто и о нивелацији, изолацији и фарбању. У наредном периоду, од 4500. до 3800, када ова култура доживљава свој зенит, градили су и знатно веће куће од око тридесет па до сто квадрата, које су се састојале од неколико просторија. У њима су се могли наћи столови, пећи, култни предмети, мангани и други намештај.

Куће су биле покривене трском, јер трска је савршен термо изолатор. Ште је још занимљиво? Блато и плеве то је невиђено добар материјал, не само што је то добра термо изолација него зато што је то материјал који савршено регулише влажност ваздуха. Он упија сав вишак влаге, а ако се деси да се ваздух некако исуши, он емитује влажност и тако у кућама увек буде влажност ваздуха на задовољавајућем нивоу. Те куће које су ископане на налазишту Бело брдо су прављене у низовима. Између низова је постојала комуникација, а између кућа нема дворишта већ само уски пролази. Зато се претпоставља да ово насеље овде у Неолиту није било сеоско већ градско.

Све указује да је Винча била град, а да би се доказало да је Винча била град, мора се истражити један део налазишта и морало би се доказати да већинско становништво на овом простору овде није живело од пољопривреде, него од трговине и заната. Винча је друга половина неолита, а у првој половини неолита нема градова и Винча је један од првих Неолитских градова.

 

ЗАНИМЉИВОСТИ

На конгресу археолога, одржаном у Ванкуверу 2008, међународни тим експерата презентовао је невероватне податке откривене годину дана раније – метал је у Европу дошао управо из Винче. Млада археолошкиња Миљана Радивојевић је на беловодском локалитету открила комад истопљеног бакра, што винчанску културу чини најнапреднијом заједницом Европе. Према њеним речима, пет грама бакра, колико је пронађено, било је довољно да докаже да се метал на Стари континет ширио из Србије.

 

За жиг Инфо:

Жељко Маторчевић

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније