уторак, 02 јун 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Прича о дечаку који проси погнуте главе у Београду ДОБИЛА ЈЕ НЕВЕРОВАТАН ОБРТ! Усред поднева, пришао му је ЧОВЕК с девојчицом и ОДВЕО ГА КУЋИ! (ФОТО) (ВИДЕО)

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
Екипа Еспреса је изашла да потражи дечака како би му понудила помоћ и упутила га у прихватилиште, али се баш у том тренутку десио велики обрт Последњих дана цела Србија се ујединила над тугом дечака који је у Улици Краља Милана у Београду просио погнуте главе. Многи су му прилазили, нудивши му помоћ, а у кутијицу од чоколадица грађани су му убацивали скромне прилоге. Дечак се већ неко време налазио преко пута зграде Председништва, где је у поцепаној одећи седео на бетону с погледом који завршава негде "у даљини". Поред дечака и кутије за прилоге био је исписан претужан натпис. На њему је писало: - Молим вас, помозите. Шест месеци сам на улици, хвала. Немам породицу - писало је на табли поред овог дечака. Како је ово најтужнији призор на улицама Београда, и то једне од најпрометнијих улица српске престонице поставило се питање зашто нико не реагује? Priča o dečaku koji prosi pognute glave u Beogradu DOBILA JE NEVEROVATAN OBRT   Екипа Еспреса је из тог разлога изашла на улице да потражи дечака како би му понудила помоћ и упутила га у Прихватилиште, али се баш у том тренутку десио велики обрт у целој ситуацији. Кад смо му пришли, дечак је све време држао повијену главу и није желео да нас погледа у очи. Priča o dečaku koji prosi pognute glave u Beogradu DOBILA JE NEVEROVATAN OBRT     На питање како се зове, прво је одговорио "Миленко", да би се који секунд касније исправио, рекавши нам да се ипак зове Марко. Презива се Јовановић и како нам је испричао, нема за смештај, ни храну, па је принуђен да проси. Некад то ради преко пута Председништва, а некада у Студентском парку. Није желео много да прича, али нам је рекао да су му родитељи погинули 1999. за време бомбардовања. Од тада је, како тврди, био по разним прихватилиштима до своје 17 године. Сад има 19 и не зна шта ће "са својим животом". Тако нам је бар испричао. Priča o dečaku koji prosi pognute glave u Beogradu DOBILA JE NEVEROVATAN OBRT  Кад смо пожелели да наставимо конверзацију с њим, почели су да нам прилазе људи који су убацивали новац у дечакову кутију давајући му притом савете, а онда је дошао и један господин с много конкретнијим предлогом. Појавио се с малолетном девојчицом, пришао је дечаку и питао га да ли ради за неког. На нас се није обазирао. Погледај ме у очи, једном ћу те питати, да ли радиш за некога или стварно просиш, питао га је он, на шта је дечак коначно подигао главу одговоривши да не ради ни за кога и да заиста нема кров над главом. Priča o dečaku koji prosi pognute glave u Beogradu DOBILA JE NEVEROVATAN OBRT   Човек га је потом питао да ли је сам на улици или ради за некога, на шта је Марко само одмахивао главом. У том тренутку, човек му је рекао: "Ајде пођи са мном, имам ја једну собу, живим близу и од сада можеш да живиш са мном". На наше питање да ли ће младић убудуће живети с њим, господин нам је објаснио како живи у центру и како те зграде у којима има стан поседују "девојачке" собе", где је некад живела послуга. Објаснио нам је да је соба веома пристојна, само ако се мало очисти. Priča o dečaku koji prosi pognute glave u Beogradu DOBILA JE NEVEROVATAN OBRT    На питање како то да тек тако прима непознатог дечка који проси у свој дом, одговорио нам је како није могао ноћима да спава, откако је видео дечакову слику на друштвеним мрежама. У четвртак сам видео фотографију, и већ у петак сам био овде, рекао нам је, а онда се обратио дечаку: Priča o dečaku koji prosi pognute glave u Beogradu DOBILA JE NEVEROVATAN OBRT   Ја ћу да ти покажем где ћеш да живиш, добићеш сваки дан 200-300 динара да једеш па ћемо да видимо. Узми те паре, стави у торбу и идемо. Не причај ни са ким, ко год да те нешто пита, реци да се мени обрате и од сада немој да се бојиш више ничега, рекао му је и додао да не носи тај картон више јер му неће требати. - Згужвај то и баци у контејнер, рекао му је, а онда га је питао да му још једном потврди да ли је у питању "нека прича" или је потпуно искрен. На то питање, дечак је потврдио првобитни одговор и рекао како је ово његова права прича и како је у потпуности искрен. Њих троје су се потом упутили ка Косанчићевом венцу, где им се губи траг. Бар за сада. Јелена Јовановић   Еспресо

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније