недеља, 21 април 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 207

ПРОКЛЕТСТВО?! У Гроцкој од 2000- те па на овамо дешава се ОВА ствар

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
Од 2000-те године па до 2016-те, Гроцка је променила 11 предсеника, а ове 2019 промениће се и 12. по реду. У овом дугом низу година, било је и периода када није имала првог човека, али и када су на овој функцији истовремено била двојица!
 
А, политичке игре у којима више није било битно ко је из које странке и за шта се залаже, већ је једини циљ био дочепати се општинске власти и јавних пара почеле су 2002. године.
 
Тада је Гроцком после петооктобарских избора владао ДОС, а председник Општине била Весна Ивић, касније дугогодишњи шеф кабинета градоначелника, а после начелник градске управе. Крајем јуна 2002. године ДОС се распао, а на спорној седници, која је била отказана, окупила се већина коју су чинили ДСС, СПО, СДП, СПС, СРС и ЈУЛ и сменила Весну Ивић. Ново руководство бирано је у консултацијама пуних шест месеци. Епилог је написан у децембру избором Саве Старчевића (СПО) за председника Општине. За њега су гласали ДСС, ДС, ДХСС, СД, ДА и СПС, и сви су осим социјалиста ушли у извршну власт.
 
СОЦИЈАЛИСТИ У ВЛАСТИ
 
Старчевић се на функцији задржао свега четири месеца, када је у 2003. години кренуло ново прегруписавање. ДС је направио мањинску власт уз тада незамисливу подршку СПС. Председник Општине постао је Владан Зарић (ДС). У јулу исте године социјалисти су ушли у Извршни одбор, а Миладин Сапунџић (СПС) је постао потпредседник Општине. Градски одбвор ДС наложио је својим члановима Владану Зарићу, Александру Барцу и Немањи Тодоровићу, да поднесу оставке у Општини, а када су се ови оглушили, искључени су из странке уз образложење да су омогућили повратак социјалиста на власт. Ова тројка наставила је да управља Гроцком до септембарских избора 2004. године уз подршку СПС, СРС, ЈУЛ, ДА и СД.
 
БЛАЖИНА ЕПОХА
 
После избора Гроцка је остала последња београдска општина у којој се још преговарало ко ће с ким направити већину. На крају је у децембру створена коалиција ДС, ДСС, СПО, ПСС и СДП, а председник Општине постао је Блажо Стојановић предводник групе грађана.
 
Ни ова власт није била дугог века, јер је већ у јуну 2005. године ПСС променила страну и са СРС, СПС, ГГ “Владан Зарић” и двоје бивших одборника НС Александром Барцем и Катарином Ристић, који су задржали мандате, формирали већину. Председник Општине постао је радикал Драгољуб Симоновић.
Пет месеци касније Блажо Стојановић узвраћа ударац и враћа се на место првог човека Гроцке у коалицији са СПС, ДСС, СПО, СДП, ГГ “Зарић” и ГГ “Барац”. Наредна 2006. година била је нешто мирнија без јавних политичких сукоба.
 
ДВОВАЛАШЋЕ
 
Али, већ на лето 2007. године Стојановића напуштају социјалисти и ДСС, па он нове партнере налази у СРС и ПСС. У октобру је ову коалицију напустио је и Александар Барац, а у децембру Александар Ристић је из ПСС прешао у Г17 плус. Тада се формирала нова већина, ДС, ДСС, Г17 плус, ГГ “Барац” и ГГ “Зарић” која је подржала Зорана Јовановића (ДСС) за председника Општине. Тада креће и двовлашће, јер се различито тумачило којој странци припада кључни Ристићев мандат, па су оба табора бројала 18 одборника. Тако је Гроцка све до маја 2008. имала двојицу водећих функционера. Штампа је писала да је тих месеци Стојановић одбијао да напусти канцеларију, доводећи своје присталице испред ње, а Јовановић је звао полицију да интервенише…
 
РАСПЛЕТ
 
После локалних избора јуна 2008. установљена је нова владајућа већина, коју су чинили коалиција „Гроцка за европску Србију” окупљена око ДС, затим ДСС, СПС и Група грађана „Снага грађана”. Јовановић је остао председник. Танка превласт коју су имали у Скупштини општине са 18 од укупно 35 одборника није издржала ни годину дана. Почетком априла 2009. године представници „Гроцке за европску Србију” – ДС, Г 17 плус и СПО – иступили су из владајуће већине тврдећи да су добили мали део колача власти. Гроцка се ивицом увођења принудне управе кретала дуже од месец дана. Најзад, крајем маја, СРС, најјача странка у локалном парламенту, подржао је ДСС, СПС и ГГ „Снага грађана”, а на чело Гроцке дошао је радикал Радован Тодоровић. Он је убрзо поднео оставку, а за њено усвајање руку су дигли и одборници његовог СРС-а, који су, незванично се претпоставља, били незадовољни радом партијског колеге.
 
После оставке Тодоровића, у јуну 2010-те године на власт долази, после десет година Милан Јанковић, члан Социјалистичке партије Србије. Ову дужност у народу популарни Жире, пре поновног враћања на трон, већ је обављао од 1994. до 2000. године – мандат и по.
 
ВЛАДАВИНА НАПРЕДЊАКА
 
Након избора 2012-те године, на власт после Јанковића, по други пут долази Драгољуб Симоновић, овога пута као члан СНС-а. На власти остаје, отприлике, месец дана дуже него у првом мандату. Крајем децембра 2012.године, Симоновић подноси оставку јер прелази на место директора „Железница Србије“. На његово место долази Зоран Марков, такође из СНС-а.
 
Марков остаје председник Гроцке до јуна 2014, када подноси оставку а на његово место долази Стефан Дилберовић, такође из СНС-а.
 
Дилберовић остаје председник Гроцке до априла 2016. године, када "престо" у Гроцкој по трећи пут узима Драгољуб Симоновић, након што је као директор Железница Србије проглашен за бахатог и смењен са тог места од стране Александра Вучића. У јануару 2019. године Симоновић је ухапшен због сумње да је налогодавац за паљење куће новинара Милана Јовановића, а у марту, када је поднео и званичну оставку против њега је подигнута оптужница за то дело.
Скупштина ГО Гроцка, на којој требало да се констатује Симоновићева оставка заказана је за сутра у 10. часова. Од тада тече рок од месец дана када би Гроцка требала добити новог председника, или пак ићи на нове изборе.
 
За Жиг Инфо:
Жељко Маторчевић

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније