Млади у Србији не виде себе као пекаре, возаче или месаре, ПУЦАЈУ САМО НА ВИСОКО | Жиг Инфо

Млади у Србији не виде себе као пекаре, возаче или месаре, ПУЦАЈУ САМО НА ВИСОКО

У Србији више нико неће у пекаре, возаче, угоститеље, тврди Зоран Ђорђевић, министар за рад и социјална питања, а представници привреде додају да се мањак радника све више осећа и међу вариоцима и на грађевини.

Статистика са недавног уписа у средње школе углавном поткрепљује њихове тврдње, а и представници просвете и струке слажу се са министром Ђорђевићем, пише „Политика“.

Упркос чињеници да београдским улицама готово да није могуће проћи, а да се не наиђе на пекару и подацима да овим радњама не оскудева ни остатак земље, Србији и те како недостаје школованих пекара.

На то већ годинама упозоравају представници Уније пекара Србије, тврдећи да у близу три хиљаде престоничких пекара ради само тридесетак правих мајстора, који ручно, а не машински месе тесто.

Ненад Михаиловић, директор Техничке школе у Бајиној Башти, већ годинама истиче како муку мучи с конобарима, јер млади неће на тај смер, уз оправдање да им „за рад у кафићу школа и не треба“.

Код нас је планирано мешовито одељење од 15 конобара и исто толико кувара. Само се кувари пријаве, па смо прошле године направили половично одељење од њих, а ове године одељење смо угасили, јер ђака заинтересованих за конобаре нема – објашњава Михаиловић.

Увидом у резултате овогодишњег уписа по средњим школама и профилима, објављенине на сајту Министарства просвете, може се видети да интересовање малих матураната за звање возача моторних возила и није било толико лоше, јер од 33 школе у којима се они образују уписне квоте нису попуњене у три. Статистика министарства просвете, међутим, потврђује изјаву министра Ђорђевића да Срби баш и не иду радо у пекаре, јер у чак 11 од 34 школе нису попуњена понуђена места за изучаванеј овог заната.

У Средњој стручној школи „4. јули“ из Врбаса од септембра ће у одељењу пекара бити четири ученика уместо планираних 15. Пекарски смер у Средњој школи „Свети Трифун“ са домом ученика у Александровцу уписало је само пет од првобитно палнираних 15 ђака.

Према тој статистици, испада да је Хемијско-прехрамбена технолошка школа у Београду још и добро прошла, јер је првобитна уписна квота за пекаре умањена са 60 на 54 места и сва су попуњена у другом уписном кругу, пише данашња „Политика“.

Нема интересовања ни за месаре, јер од 27 средњих школа у Србији у којима се они школују, у 15 нису попуњена сва места. За дуални месарски смер у Прехрамбено-шумарској и хемијској школи у Сремској Митровици, од 30 места, попуњено је само 12, и то са минималних 31,07 поена у првом уписном кругу.

Само један месар у школи

Ове школске године у Средњој пољопривредно-прехрамбеној школи „Стеван Петровић Бриле“ у Руми учиће само један месар од планираних 15, а њему је за упис било довољно 38,67 бодова. Прехрамбено-угоститељску школу у Чачку уписала су само три од планираних 15 месара.

Niko neće da bude mesar

Статистика Министарства показује да ове године ниједна школа за машинство и обраду метала није формирала у привреди преко потребан смер за вариоце нити браваре-вариоце, иако им је запослење, с обзиром на тражњу, гарантовано.

Ниједног зидара нећемо да одшколујемо ове године

У Србији се ове године неће одшколовати ниједан зидар нити грађевински радник. Школе које спадају у групу геодезија и грађевинарство уопште нису формирале смерове за зидаре-фасадере, тесаре, армираче-бетонирце, извођаче инсталатерских и завршних грађевинских радова, монтере суве градње, како се у стручним школама називају грађевински радници.

Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника, каже да је проблем што се потражнај тржишта рада никако не слаже са кадровима који се образују и што се то веома споро мења.

– Од средњих стручних школа и даље је највише машинских, а нису нам баш потребне јер су многе фабрике угашене. Нису сви директори школа добри менаџери, нити су умели као београдска Школа за машинство и уметничке занате „Техноарт“ да направе половину популарних уметничких смерова, а пола машинских. Највећи проблем је што друштво већ две и по деценије шаље ђацима сигнал да сви треба да заврше факултет. То је утемељено са првим приватним универзитетом и дошли смо до тога да после 25 година нема зидара и тесара. Није овај проблем настао јуче. Свака част Министарству просвете на форсирању дуалног образовања, оно би могло да буде решење. Ђаке на те смерове могу привући ако им локалне самоуправе обезбеде већу зараду у фирмама у којима су на пракси, сигурна радна места и ђачке домове у току школовања – наводи Јанковићева рецепт за стварање школованих зидара.

Некад зидар, сад оператер основних грађевинских радова

Габријела Грујић, помоћник министра просвете за дуално и предузетничко образовање и васпитање, истиче да ће јаз између потражње на тржишту рада и недостатка образовног кадра надоместити отварањем нових дуалних профила за дефицитарне професије. Битно је, каже да оно што ђаци на тим дуалним смеровима уче буде прилагођено пословању у савременим компанијама, тако да ни будући зидари неће учити оно што су некада училе њихове колеге, већ ће се обучавати да зидају по модернисм стандардима.

– Недостатак обучених грађевинских радника премостићемо отварањем профила за њих. Прво одељење са 30 ђакаје већ уписано у Техничкој школи у Власотинцу и они ће савладати неколико вештина неопходних грађевинском раднику. Тај профил смо назвали оператер основних грађевинских радова – истиче Грујићева.

Политика/Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо