НАЈТУЖНИЈА СРПСКА ПРИЧА: Љубав шабачких Ромеа и Јулије ни коров, ни време не могу да затру | Жиг Инфо

НАЈТУЖНИЈА СРПСКА ПРИЧА: Љубав шабачких Ромеа и Јулије ни коров, ни време не могу да затру

„Овде почива прича о љубави. Павле и Ђула посташе деца раја. Волели се искрено и до краја“, епитаф је на јединственом споменику вечне љубави који се налази на међи села Мровска и Голочело у Посавотамнави. Срце расцепљено на два дела симболизује трагичан крај. Некада је на овом месту постојало само камен обележје без датума, описа, са крстом и утиснутом руком. Причу о српском Ромеу и Јулији, забележио је Јанко Веселиновић.

На путу Шабац–Доње Црниљево, поред старог храста и уз камен обележје са утиснутом руком, причу о Ђули и Павлу чуо је Јанко Веселиновић, забележио је и објавио 1891. приповетку „Ашиков гроб“.

Као и Вилијам Шекспир који је писао о романтичној и трагичној љубави из Вероне, тако је и Јанко Веселиновић сачувао причу о Ђули и Павлу, којима није дато да живе срећно, већ их је родитељска мржња отерала у смрт.

„У селу Мровска некада живеше газда Филип“, почиње причу Веселиновић

„У суседном селу Голочело живео је други газда, по имену Јован. Били су то људи богати за причу. Оно, сиротиња се неће никад такмичити, али Бога ми, газде хоће! Сваки хоће да је бољи, да је бешњи и силнији… Ако је имање, он хоће да је његово боље груписано, па да пркоси своме такмацу. Ако је коњ, он хоће да јаше бешњег хата, и хоће да сви кажу – јесте, и оно и онај је газда, ал’ ово је бољи. Е такви такмаци беху Филип и Јован… Бог им дао свега доста, а таштина их гонила да прибављају још и више, само да један од другог бољи буде… Домови њини били су читави градови, а зграде око кућа читаве вароши…

Филип је имао ћерку јединицу коју су сви звали Ђулом, а Јован је имао јединца сина коме беше име Павле. То им беше сав пород. Филип је ћерку обливао у злато; сјала се као – Боже, прости! – јарко сунашце, међ другарицама; а Јован Павла у свилу и срму“, пише Веселиновић.

Ašikov grob

Ашиков гроб

Између Ђуле и Павла љубав је букнула на први поглед кад су се случајно срели у шуми. Виђали су се тајно две године док родитељи нису сазнали. За њих је то била најгора казна, па су одлучили да Ђулу одмах удају за „газду испод Цера“.

Кад је чула шта јој спремају, девојка се заклела да ће се убити, а Павлу је по једној другарици поручила да је чека на месту где су се упознали, последњи пут.

До тог сусрета, међутим, никада није дошло. Павла, који је на место састанка стигао раније, напао је чопор вукова, који га је растргао, а кад је Ђула стигла, пронашла је само руку свог драгог. Са том руком, девојка је заспала и више се није пробудила.

Несрећни родитељи тек тад су схватили шта је њихова мржња донела и на месту страдања своје деце поставили камен обележје.

У ову причу нимало не сумњају мештани Посавотамнаве. Тврде да је аутентична и да се „баш тако све десило“.

Драгољуб Ђурђевић, на чијем се поседу налазио камен, поклонио је парцелу да се изгради спомен комплекс несрећним љубавницима.

Ašikov grob

– Идеју о изградњи спомен комплекса „Ашиков гроб“ уз професора Маринка Марковића, многи су подржали, као и Општина Шабац. Споменик је завршен пре седам година, али да ли путник намерник без додатних упутстава може да зна шта он представља? Уз додатни садржај, ручно рађене сувенире, украсне предмете које посетилац може да понесе, ово место може да заживи – каже Сузана Лазаревић, дипломирани етнолог из Шапца.

Сузана каже да треба радити на популаризацији „Ашиковог гроба“, на коме би млади романтичари могли да потраже своја љубавна остварења, а као добар пример тога наводи Верону.

– Успостављањем нове традиције ово место би могло да заживи. Уз већ осмишљене сувенире, могла би се осмислити амајлија, магична веза за двоје младих и заљубљених која би се материјализовала. Тиме би се и на „Ашиковом гробу“ дешавала чуда, па би млади романтичари хрлили да ту траже своја љубавна оставрења.

Најбољи пример да тако нешто успева је пример из Вероне, али не морамо ићи у Италију да бисмо се уверили у то. Мост заљубљених у Врњачкој Бањи, где се млади симболично катанцима везују једно за друго, потврђује да је љубавна магија и данас присутна и врло популарна – сматра Лазаревићева.

САЊА БЕЧЕЈИЋ  24 сата

Коментари

Коментари

Препоручујемо