„НЕ ВОЛИМО ШТО ЈЕ ТАКО, АЛИ СМО ПРИМОРАНИ“ Овај тренд у Србији нису успели да потисну ни велики маркети, ни строга правила | Жиг Инфо

„НЕ ВОЛИМО ШТО ЈЕ ТАКО, АЛИ СМО ПРИМОРАНИ“ Овај тренд у Србији нису успели да потисну ни велики маркети, ни строга правила

Добро познати вид одложеног плаћања – вересија – и даље је распрострањен широм Србије. Овај начин куповине „на реч“, иако недозвољен, није успела да потисне ни појава фискалних каса. Грађани чија је економска ситуација лоша, кажу да просто немају другог избора. Међутим, оваква врста поверења, могућа је само у малим маркетима где се купци и продавци познају, као и у мањим местима.

У једном београдском маркету су објаснили да не постоји одређена старосна популација која купује на овај начин, нити одређена роба.

– Људи узимају од хлеба и млека, до пелена, кашица за бебе, и средства за кућну хигијену. Како да кажем „не“ мајци са дететом којој касни плата, а требају јој пелене – слежући раменима каже власница.

Она још додаје да овако могу да купују само добро познате комшије.

– Старији људи углавном плаћају кад стигне пензија, у кешу. Једино што не могу да им дам су цигарете и допуне за телефон и бусплус – каже Весна М.

У Војводини на вересију може само у селима

Куповине „на вересију“ у војвођанским местима има и даље, али махом у најмањим продавницама, а најраспрострањенија је у селима где се људи добро познају.

Многи власници трговинских радњи у Суботици увели су забрану куповине на црту због неисплаћених дугова. Међутим, већина њих и поред чврсте одлуке да неће давати робу на вересију то на крају ипак учини јер, како кажу, „разумеју тешку финансијску ситуацију својих суграђана“.

– Иако не дозвољамо куповину на црту, имамо неколико муштерија од поверења који су привилеговани када је вересија у питању. Комшије предузетници често робу плате тек на крају радног времена и неколико старијих грађана може да узме цигарете, новине, воду или сок или било шта друго, па нам плате сутрадан или за неколико дана – кажу у једном маркету.

Како додају има и оних којих целог месеца купују „на црту“.

– Имамо пензионерку која цео месец купује намирнице на црту, од хлеба до поврћа, али и цигарете, али када добије пензију увек исплати дуг који је око 10.000 динара – кажу запослени.

Sveska u koju se upisuju dužnici

Свеска у коју се уписују дужници

Куповина „на црту“ у средњем Банату задржала се само у мањим продајним објектима, углавном по селима, јер је малих радњи у граду заиста мало преостало, угушили су их велики трговински ланци.

Управо то и јесте један од разлога због ког људи у мале продавнице и одлазе. У њима се оваква куповина „рачуна“ као куповина на одложено плаћање.

– Они који купују код нас на одложено уписују се у књигу која се посебно води. Тамо се уписује датум куповине и износ рачуна и онда то купац потписује, да не би касније, код обрачуна, било неке забуне – каже Јелена, запослена у сеоској продавници у близини Зрењанина.

Она додаје да се у њеној продавници „на црту“ пазари готово све, од хлеба и млека, до прашка за веш и осталих потрепштина за домаћинство.

– Наравно, на црту нема цигарета, за то већ мора одмах кеш. Не може ни допуна за мобилни и слично – додаје Јелена.

„Приморани смо да продајемо на вересију“

У Ивањици продавци кажу да робу не желе да продају на тај начин, али да их просто лоша економска ситуација приморава на то.

Иако је, сведоче власници, све теже наплатити дуговања, поред великих трговинских ланаца, мали не могу да опстану уколико муштеријама не излазе у сусрет.

– Муштерију морате некако да задржите, па због тога и чинимо разне уступке, као што је узимање робе „на црту“. Код нас народ на вересију изгледа узима све осим лекова – каже продавачица К.Т. из Ивањице.

Она додаје да сва дуговања муштерија записује у једну свеску.

– Ту је све, од пршуте до чачкалице – каже К.Т.

У Нишу може и на вересију, али постоји лимит

У појединим нишким маркетима кажу да су свеске за вересију пуне, али да оне служе само за оне купце који редовно измирују дуговања.

Продавачица Јелена П. каже да се задужују углавном породични људи, али и пензионери.

– Морамо да будемо људи, то су наше комшије које уредно плаћају своја дуговања. Дође бака и каже, да ли може до пензије да узме прашак за прање веша, детерџент за судове, понеки јефтини колач, со, шећер, уље. Наравно да може, направи рачун до 2.000 динара, кад прими пензију плати и тако у круг. Има и оних који узимају хлеб на вересију. Ту су и породице, чоколаде за децу, воће, сокови, кашице за бебе, пелене, они направе мало већи рачун, али и плате касније – прича Јелена.

Иако је само мали број продавница у овом крају који дозвољавају „записивање“, ипак их има, а неки од њих су подигли лимит до 5.000 динара.

– Па морали смо и ми да подвучемо црту и ставимо неки лимит. Не може више од 5.000 по човеку – објашњава она.

У Смедереву је тешко наћи продавницу која даје „на рецку“

У Смедереву, испоставило се, није било лако пронаћи радњу која даје робу „на рецку“. Не зато што их нема, или што су Смедеревци добростојећи па им то не треба, већ зато што продавци то крију.

У насељу Царина репортери „Блица“ пронашли смо продавницу у центру у којој је могуће купити „на рецку“, али власник ове радње није желео да прича за медије.

Међутим комшије кажу да је могуће купити „на рецку“, али само ако сте пензионер.

– Раније су давали свима, али сада само пензионерима на датум. Престали су да дају осталима, ваљда су имали проблема. Немају људи новца да врате дуг, па онда избегавају и да прођу овуда, а камоли да уђу у радњу – објашњава једна старија жена.

Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо