Нека нова, лепа Србија: Ова београдска деца су урадила нешто невероватно | Жиг Инфо

Нека нова, лепа Србија: Ова београдска деца су урадила нешто невероватно

У свом роману „Браћа Карамазови“, Достојевски у једном тренутку кроз лик старца Зосиме поручује следеће: „Браћо… волите. Волите децу нарочито, јер су, налик анђелима, деца безгрешна – она живе да омекшају и очисте наша срца, такорећи – да нас воде. Јао ономе ко вређа дете“. Могло би се о Достојевском и његовим порукама још много тога корисног рећи, али овде ћемо на тренутак застати. Јер, ово је прича баш о деци. Нашој, овдашњој. Несвакидашња прича.

Покрај спортског центра „Олимп“ сваког дана једна мајушна девојчица трчи ка прозору у само њој знано време. Срећна, јер живи са родитељима и веселом куцом „Ејми“, тада је још срећнија. Тек што је научила да говори, стајала би покрај прозора и говорила „Тарци! Тарци!“. Пред њеним очима дешавала се само њој (не)знана чаролија: неки необично обучени људи подизали би контејнер, скоро га убацивали у велики камион, а онда одлазили даље. Њени „тарци“ били су и остало заправо вредни „ђубертарци“, радници Градске чистоће. Баш они ће бити важни за нашу причу.

И још једна девојчица. Друга. А у овој причи ће бити главна.

Петра Цветковић има три године. Болује од дечјег тумора, неуробластома. Опасна је то болест, као што је за родитеље свака озбиљна болест – страшна. Али, ова спада међу најстрашније. И, неким чудом, само неким чудом – излечива је. Али то баш, баш кошта.

Да би се уопште излечило дете које болује од неуробластома, први део терапије је хируршки. Потребна је и трансплатација коштане сржи, а операција која би малој Петри могла да спасе живот у Ђенови кошта око 100.000 евра. И ко зна још колико хиљада за сваки болнички дан у том центру за лечење неуробластома.

А родитељи… Наши, овдашњи. Пробали су скоро све што је у родитељској моћи. Већ три операције су урађене почетком ове године откако је у новембру 2014. дијагностикована страшна болест, тумор је већим делом уклоњен, али даље лечење може да се обави само у поменутом центру у Италији.

Причајући са својим ђацима о овој теми, наставница физике у Спортској гимназији, Катарина Стевановић, није ни слутила шта ће се десити.

„Дајте да помогнемо!“

„Можемо и ми!“

„Хајде да организујемо средњошколски турнир у малом фудбалу!“, зачули су се гласови ђака трећег разреда.

Они су, једноставно, веровали да је чудо могуће.

Могла би ту сад да се убаци наредна реченица старца Зосиме из „Браће Карамазових“, када се обраћао младим монасима: „Волите све што је Бог створио, целину свега, сваку трунку. Волите сваки лист, сваки зрачак Божје светлости. Волите животиње, биљке, волите све. А ако волите све, доживећете божанска чудеса“. Ови ђаци су заиста веровали да су чудеса могућа. И, ма колико било чудно, заволели су девојчицу коју никада нису упознали, нити су је видели.

А онда су чудеса почела да се ређају. И, негде баш ту, у причу су се укључили и „тарци“.

Много бисмо могли од њих да научимо, од вредноће, до тишине, али је некад довољно и само да освестимо онај део себе којим признамо да тамо неко, у зору или током дана, иде за свима нама – и чисти све оно чиме ми упрљамо свет око себе. Овога пута, Градска чистоћа, њен погон на Звездари, решила је да притрчи у помоћ овој дечјој жељи – да једном детету буде добро.

Спортски центар „Олимп“ дао је своје терене за тај замишљени фудбалски турнир, а „тарци“, из звездарског погона Градске чистоће, решили су да буду – редари.

Штампаће они сами карте за турнир, помагаће да се терени очисте, да се одрже и пре и после овог догађаја, ма… некако, све је одједном од „било би дивно да…“ постало – „Е, ‘ајмо, ево можемо ми!“.

Јавиле су се већ и неке друге радне организације. Да припомогну дечјој жељи да се некоме припомогне. Јавиле су се и прве школе. За сада су се пријавиле Четврта београдска гимназија, Седма, Електротехничка школа, чак и Математичка гимназија шаље екипу. Медаље по свету умеју да освајају, али се не стиде да покажу да и они имају срце. Спортска гимназија, којој се остале заинтересоване школе могу јавити до овог петка, а могу просто доћи на турнир и пријавити се, (а турнир ће бити одржан на „Олимпу“ у недељу 15. марта од 11 часова), даће неколико тимова. Чак и један женски. Што да не да и такав, па њен доскорашњи ђак, Јована Дамјановић, са Волфсбургом је освојила Лигу шампиона? Имамо ми много феноменалне деце, да… Само што често умислимо да постоје нешто важније од њих.

„Када смо чули за ову дечју жељу, ми смо одмах понудили све што смо могли да понудимо. Како и не бисмо за једну такву идеју“, рекао је за Блицспорт Ненад Рајичић, управник погона Градске чистоће на Звездари.

Стижу, дакле, стари добри „тарци“. Да помажу, штампају, доносе, односе и чувају… Стижу и неке нове, младе снаге ове земље. Да прикупљају новац (карте ће бити 100 динара + колико ко је спреман да плати, а новац ће бити убациван у велике, запечаћене „гласачке кутије) а и да се играју. Стижу сви да би, заједно, помогли једном детету.

Помозите и ви.

Јер, што рече Достојевски кроз истог оног старца Зосиму, „све више изумире идеја служења човечанству, братске љубави и солидарности… та идеја се понекад третира са подсмехом“.

Не дајте да та идеја нестане.

Видимо се у недељу, 15. марта, у 11 сати на „Олимпу“.

Д. Николић   Блиц

Коментари

Коментари

Препоручујемо