„НЕМОЈТЕ МЕНЕ, ТРУДНА САМ ОД СИНОЋ!“ Путници без карте смишљају све невероватније изговоре пред контролорима | Жиг Инфо

„НЕМОЈТЕ МЕНЕ, ТРУДНА САМ ОД СИНОЋ!“ Путници без карте смишљају све невероватније изговоре пред контролорима

„Тек сам изашао из затвора, не могу да се снађем“, „Баш сам синоћ остала у другом стању“, „Имала сам лоша искуства“… Ово су само неки од изговора које свакодневно слушају контролори „Бусплуса“, а како изгледа њихов радни дан проверили су и репортери „Блица“.

На станици код „Баније“ аутобусе 16, 43, 95 заједно са путницима чекају и групе контролора. Прошло је подне, сунце је већ угрејало, гужве су све веће, а Весна, Миланка и Дарко започињу своју смену.

– Ово би, заправо, требало да буде један нормалан посао. Али код нас је мало другачије… – прича Весна.

„Лешинари“, „клошари“, „да си мушко, шта бих ти радио…“ речи су које слушају сваки дан. Увреде им, кажу, много теже падају од изговора, али су и на то навикли.

– Они се обраћају контролору, а не мени лично, па не реагујем на то. Ми имамо кодекс понашања, физички контакт нам је строго забрањен, али избегавамо и сваки вербални сукоб. Свакоме смирено објаснимо да карта мора да се плати и шта могу да ураде ако је немају. Радим овај посао већ седам година, добро препознам када неко смишља изговор, а када је стварно у проблему – прича Весна.

Kontrolori objašnjavaju proceduru putniku bez karte

Са врелог асфалта улазимо право у загушљив аутобус, возимо се једну, две станице, па излазимо. И тако у круг.

– У задњи део обично улазе шверцери, а напред су старији људи који обично имају карте. Чини ми се да се највише шверцују мушкарци од 20 до 30 година. Жене које се жртвују су и одговорније. Дешава се да нека девојка има карту, а око ње гомила мушкараца устаје јер се шверцују – прича Миланка.

Када зачују речи „добар дан, контрола карата“ многи и не реагују. Слушалице у ушима, телефон у руци. Тек када контролока приђе, једва изусте „силазим на следећој“. И то је један од најчешћих изговора пре него што умакну. Ако не успеју да се домогну врата, јадају се да немају посао, да су заборавили карту…

– Знате ли да сте у прекршају – упитала је једног младића контролорка.

„Ја сам увек у прекршају“ одбрусио јој је и побегао из аутобуса.

– Има и људи који беже, трче када нас виде. Једном таквом сам казала „господине, где журите, па нећу сигурно да вас јурим“. На моје изненађење, он је стао, окренуо се и рекао „колико треба да платим“ – присећа се Весна.

Било је још много младића који су „силазили на следећој“, „нису имали документа“, „били су малолетни“… Али је било и дрских девојака.

– Искулирајте ме. Имала сам лоша искуства са контролом, и зато нећу да плаћам карту – говорила је она док је уједно и разговарала мобилним телефоном. Потом је побегла.

Ko plati kartu, ne mora da brine: Provera u autobusu

Неки су се жалили и на гужве, кашњења, радове у Вишњичкој, на Брнаковом мосту… и то им је био једини разлог због којег немају карту. „Јесте ли ушли на овој станици“, упитала је контролорка једног момка.

– Па улазим свуда, шта да вам кажем, нема аутобуса, 23 преко Килиманџара иде… Ево, идем да узмем карту – причао је он.

Контролори кажу да су често „криви“ и за радове, за гужве, за старе аутобусе, климе које не раде…

– Многи кажу „знамо, то је ваш посао, нисте ви криви“. Али не схватају да превоз мора да се плати – причају наши саговорници.

Да заиста има и људи који долазе из затвора и сами смо се уверили на линији 43.

– Идем из затвора. Је л’ треба вама да објашњавам и показујем папире? – упитао је контролорку један мушкарац којем је она објаснила да мора да се распита како да извади „бусплус“ картицу.

Можда најнеобичнији изговор који памти Весна био је: „Ја сам од јуче у другом стању“. Тога се присећа кроз осмех, а њена колегиница додаје на то да има много „трудница“ без стомака.

Платише бране и шверцере

– Дешава се да само једна особа нема карту, а да онда сви остали кажу „пустите га“. Њима се жури, не желе да се задржавају, али не кажу њему „господине, изађите“. Такође, док наплаћујемо странцу казну, који беспоговорно пристаје да је плати и још нам се захваљује, дође неки наш човек и одведе нам га. Какву то слику оставља о нама као земљи? Како ће он да зна ко смо ми, а ко је тај што га брани – питају се контролори.

„Никоме не праштам“

Када смо Весну упитали у којим ситуацијама прашта путницима, она нас је исправила.

– Ја никоме не праштам. Није путник ништа мени лично урадио. Једноставно, постоје правила, објасним им како функционише. Некада не наплатимо казну, када видимо да је, рецимо, у питању мајка са дететом, да није могла да се валидира… – прича она.

Матеја Бељан     Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо