НИКО НЕЋЕ ДА ПОМОГНЕ МАЈЦИ ПЕТОРО ДЕЦЕ „Питају ме што сам рађала кад ми треба помоћ“ | Жиг Инфо

НИКО НЕЋЕ ДА ПОМОГНЕ МАЈЦИ ПЕТОРО ДЕЦЕ „Питају ме што сам рађала кад ми треба помоћ“

vemktkqturbxy80nwm0oty0mtkwntnkmtkxyznlytfjzjq1mzbjyzy4my5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Сања Арсенијевић (31) из Крагујевца, мајка петоро деце, и поред тога што нема никаквих прихода, није могла да добије дечији додатак.

Теодора (11) Лука (9), Љубина (7), Рајко (5), и Стефан (2), живе од милости комшија и рођака.

– Кућа, у којој живимо, нема кров. То је помоћни објекат на рођаковој имовини који никада није укњижен и нема адресу. Зато што не могу да наведем адресу на којој деца живе, не могу да добијем дечији додатак, а зато што је мој муж наследио земљу на селу, остали смо без социјалне помоћ – објашњава Сања.

Драган, мој муж, је на лечењу већ четири месеца. Добио је мождани удар. Има 48 година. Не може да се јави на телефон, не мође да прича. Одузете су му обе стране.

– Поднела сам захтев за дечији додатак. Ја не радим нигде, он је болестан. Немамо права на социјалну помоћ, јер муж има неку земљу на селу, коју је наследио. А за дечији додатак сам прикупила све папире. Недостајао је само документ о квадратури куће и порезу на њу. А кућа није наша, није укњижена, нису дошли ни службеници који треба да мере кућу ради укњижења. И тако сам остала без дечијег додатка – каже она и додаје:

„Тај новац, који би требали да добијемо, је око 9.000 динара, за четворо деце. То није неки новац за многе, али је за нас велики… Рођаци нам донесу неку храну са села. Двоје деце иде у школу. Лекове за мужа морам да купујем сама, само лечење у болници сам платила 4.000 динара. Када би имали дечији додатак, била би нам плаћен и део струје, а овако ни то немамо.“

vruktkqturbxy9hywu1mjlhztriztgyntvhnzk0yzzmyja1mjrin2i0ny5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga
Најчешће немају ни за храну

У насељу Станово је ова породица остављена на милост и немилост живота. Град је прошле године помогао са 20.000 динара, једнократно. Од тада никакве конкретне помоћи нема.

– Родила сам петоро деце, и на крају се показало да то није предност, него срамота. У установама су ме службеници често питали „што тражите помоћ, а рађали сте толико деце“. Ја сам поносна на своју децу, и на то што сам мајка. А срамота је на другој страни, јер због једног папира нико не брине о нама. Немамо своју кућу, и због тога немамо ни дечији додатак – прича Сања.

НА УЛИЦИ ОД ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Приватни извршитељ је прошле године продао кућу за 5.500 евра, од 170 квадрата, која је била процењена на 66.000 евра. Кућа је припадала Драгановом оцу, али након његове смрти испоставило се да је задужена. Уследиле су тужбе за наплату дуга и тада се Драган Арсенијевић, полио бензином и претио да ће да се спали када су судски извршитељи дошли да га иселе из његове куће. Жена и деца су му остали на улици.

Арсенијевићи су тада могли само да покупе тањире и посуђе и да сакупе дечје ствари.

Из Коморе извршитеља Србије су изјавили за „Блиц да је „правда остварена“, јер је „бивши власник боравио у некретнини која је продата на име дуга и није његово власништво на основу правоснажне пресуде“.

Извор: Курир

Коментари

Коментари

Препоручујемо