НОСТАЛГИЈА ПИОНИРА Феномен туге за Југославијом | Жиг Инфо

НОСТАЛГИЈА ПИОНИРА Феномен туге за Југославијом

ПИОНИРИ који су расли у Југославији учили су да ће их социјалистички развој одвести у бољу будућност. У тој будућности, међутим, чекао их је крвави распад земље, а на живот у СФРЈ, многи од њих, од Макединије до Словеније, данас гледају као на бољу прошлост.

Због чега је и двадесет и више година откако су на руинама државе која је била Исток на Западу и Запад на Истоку, успостављени нови ентитети са националним предзнаком, присутна носталгија за нечим што се тако здушно рушило, покушао је да одговори научни скуп одржан јуче и прекјуче у Музеју историје Југославије.

Међународна конференција „Носталгија у покрету“ која је за тему имала посткомунистичку носталгију, окупила је стручњаке из Србије и земаља бивше Југославије, али и Чешке и Бугарске. Координатори овог пројекта биле су Марија Ђорговић и Мирјана Славковић, кустоскиње МИЈ.

– На носталгију се обично гледа као на интимну, сентименталну, ескапистичку, невину причу о бољој прошлости, која своје слушаоце чини неактивним – сматра Митја Великоња, руководилац Центра за културне и религиозне студије на Универзитету у Љубљани. – Такви погледи запостављају другу страну: као „ретроспектива утопија“, носталгија је еманципаторска, активна, прича која укључује и активира, јер величајући прошлост, заправо критикује садашњост.

За лингвисту и антрополога Тању Петровић југоносталгија је феномен повезан са дубљим сазнањима о друштвеном животу и премашује ламентирање радника над изгубљеном социјалном сигурношћу:

– Носталгија има капацитет да утиче на садашњост охрабривањем тензија и стварањем непријатности, спречавајући тако да руине социјалистичке индустрије, руине те модернистичке утопије, буду послате у историју, или да буду игнорисане и постепено заборављене као остаци неодговарајуће социјалистичке прошлости.

Појмови носталгије и социјализма се, према мишљењу Бранислава Димитријевића, професора историје и теорије уметности на Школи за уметност и дизајн у Београду, готово искључују.

– Пре тридесет година тешко да би се ова два појма могла спојити. Носталгија је првенствено схватана као буржоаска културна пракса чежње за прошлошћу, нека врста хипохондрије буржоаског срца, илузија о неком хармоничном бел епоку који је претходио модерним антагонизмима. Како онда ставити ова два појма у исти кош, када се зна да је југословески социјализам произашао из модерних друштвених антагонизама и револуционарне класне борбе? Како приступити овој теми у садашњим друштвеним условима у којима је сваки наговештај класне борбе потиснут, у којима је успомена на Југославију сведена на друштвену занимљивост, а не уздигнута на политичку лекцију – пита се Димитријевић.

Као што се на месту где је Тито сахрањен, у Кући цвећа, која је у склопу МИЈ, сваке године окупљају удружења и појединци да обележе његов рођендан, такви скупови одржавају се сваког 25. маја и у његовом родном Кумровцу. Тај феномен проучавала је Невена Шкрбић Алемпијевић са одељења за етнологију и културну антропологију Факултета друштвених наука Загребачког униврзитета.

– Људи се и даље тог дана окупљају у Кумровцу без обзира на то да ли политичке елите одобравају или не – тврди научница. – Ту долазе из различитих разлога: да искажу своју носталгију, успоставе континуитет између прошлости и садашњости, да критикују садашње околности и односе снага, или само да виде своје некадашње другове. У Кумровцу, како кажу, могу да учествују у причи која се ретко чује на јавној сцени Хрватске. Испољавање носталгије јавно, на месту где је Тито рођен, зато не треба третирати као превасходно конзерватини и некритички однос према прошлости. У контексту претходиних истраживања југоносталгије и титоносталгије на њу се може гледати и као на феномен који доноси иновације, самоидентификацију и нову културну рецепцију.

Конференција „Носталгиja у покрету“ стоји на самом крају вишегодишњег истраживачког процеса и промишљања који се односи на тему сећања и носталгије у оквиру Музеја историје Југославије, каже, за „Новости“, један од координатора Мирјана Славковић:

– Смисао овог едукативног програма је да направи пресек досадашњих истраживања у овој области и трасира смернице за будуће истраживачке пројекте.

РЕФЕРАТИ НА ЕНГЛЕСКОМ

ОВАЈ научни скуп део је пројекта „Хероји које волимо. Идеологија, идентитет и социјалистичка уметност у новој Европи“, који финансирају Европска комисија и Allianz Kulturstifung. Због тога су сви учесници своје радове представили на енглеском језику.

 

Миљана Краљ, Новости

Коментари

Коментари


Препоручујемо

Укори удворички Кори Удовички

“Одрећи ћу те се преко новина” јесте стара српска клетва, али, што је најгоре, има људи који се фамилије стварно одричу преко новина. “Одричем се ...