НОСТАЛГИЈА ПИОНИРА Феномен туге за Југославијом | Жиг Инфо

НОСТАЛГИЈА ПИОНИРА Феномен туге за Југославијом

13-juga-2_620x0

ПИОНИРИ који су расли у Југославији учили су да ће их социјалистички развој одвести у бољу будућност. У тој будућности, међутим, чекао их је крвави распад земље, а на живот у СФРЈ, многи од њих, од Макединије до Словеније, данас гледају као на бољу прошлост.

Због чега је и двадесет и више година откако су на руинама државе која је била Исток на Западу и Запад на Истоку, успостављени нови ентитети са националним предзнаком, присутна носталгија за нечим што се тако здушно рушило, покушао је да одговори научни скуп одржан јуче и прекјуче у Музеју историје Југославије.

Међународна конференција „Носталгија у покрету“ која је за тему имала посткомунистичку носталгију, окупила је стручњаке из Србије и земаља бивше Југославије, али и Чешке и Бугарске. Координатори овог пројекта биле су Марија Ђорговић и Мирјана Славковић, кустоскиње МИЈ.

– На носталгију се обично гледа као на интимну, сентименталну, ескапистичку, невину причу о бољој прошлости, која своје слушаоце чини неактивним – сматра Митја Великоња, руководилац Центра за културне и религиозне студије на Универзитету у Љубљани. – Такви погледи запостављају другу страну: као „ретроспектива утопија“, носталгија је еманципаторска, активна, прича која укључује и активира, јер величајући прошлост, заправо критикује садашњост.

За лингвисту и антрополога Тању Петровић југоносталгија је феномен повезан са дубљим сазнањима о друштвеном животу и премашује ламентирање радника над изгубљеном социјалном сигурношћу:

– Носталгија има капацитет да утиче на садашњост охрабривањем тензија и стварањем непријатности, спречавајући тако да руине социјалистичке индустрије, руине те модернистичке утопије, буду послате у историју, или да буду игнорисане и постепено заборављене као остаци неодговарајуће социјалистичке прошлости.

Појмови носталгије и социјализма се, према мишљењу Бранислава Димитријевића, професора историје и теорије уметности на Школи за уметност и дизајн у Београду, готово искључују.

– Пре тридесет година тешко да би се ова два појма могла спојити. Носталгија је првенствено схватана као буржоаска културна пракса чежње за прошлошћу, нека врста хипохондрије буржоаског срца, илузија о неком хармоничном бел епоку који је претходио модерним антагонизмима. Како онда ставити ова два појма у исти кош, када се зна да је југословески социјализам произашао из модерних друштвених антагонизама и револуционарне класне борбе? Како приступити овој теми у садашњим друштвеним условима у којима је сваки наговештај класне борбе потиснут, у којима је успомена на Југославију сведена на друштвену занимљивост, а не уздигнута на политичку лекцију – пита се Димитријевић.

Као што се на месту где је Тито сахрањен, у Кући цвећа, која је у склопу МИЈ, сваке године окупљају удружења и појединци да обележе његов рођендан, такви скупови одржавају се сваког 25. маја и у његовом родном Кумровцу. Тај феномен проучавала је Невена Шкрбић Алемпијевић са одељења за етнологију и културну антропологију Факултета друштвених наука Загребачког униврзитета.

– Људи се и даље тог дана окупљају у Кумровцу без обзира на то да ли политичке елите одобравају или не – тврди научница. – Ту долазе из различитих разлога: да искажу своју носталгију, успоставе континуитет између прошлости и садашњости, да критикују садашње околности и односе снага, или само да виде своје некадашње другове. У Кумровцу, како кажу, могу да учествују у причи која се ретко чује на јавној сцени Хрватске. Испољавање носталгије јавно, на месту где је Тито рођен, зато не треба третирати као превасходно конзерватини и некритички однос према прошлости. У контексту претходиних истраживања југоносталгије и титоносталгије на њу се може гледати и као на феномен који доноси иновације, самоидентификацију и нову културну рецепцију.

Конференција „Носталгиja у покрету“ стоји на самом крају вишегодишњег истраживачког процеса и промишљања који се односи на тему сећања и носталгије у оквиру Музеја историје Југославије, каже, за „Новости“, један од координатора Мирјана Славковић:

– Смисао овог едукативног програма је да направи пресек досадашњих истраживања у овој области и трасира смернице за будуће истраживачке пројекте.

РЕФЕРАТИ НА ЕНГЛЕСКОМ

ОВАЈ научни скуп део је пројекта „Хероји које волимо. Идеологија, идентитет и социјалистичка уметност у новој Европи“, који финансирају Европска комисија и Allianz Kulturstifung. Због тога су сви учесници своје радове представили на енглеском језику.

 

Миљана Краљ, Новости

Коментари

Коментари


Препоручујемо