ОПШТИНА ГРОЦКА ЈЕ ГРАДСКА ОПШТИНА БЕОГРАДА. ГРОЦКА ЈЕ УДАЉЕНА ОД ЦЕНТРА ГРАДА ОКО 25 КИЛОМЕТАРА , ОБУХВАТА ПОВРШИНУ ОД 289 КМ² И ПРИПАДА ЈОЈ 15 НАСЕЉА: БЕГАЉИЦА, БОЛЕЧ, БРЕСТОВИК, ВИНЧА, ВРЧИН, ГРОЦКА, ДРАЖАЊ, ЖИВКОВАЦ, ЗАКЛОПАЧА, КАЛУЂЕРИЦА, КАМЕНДОЛ, ЛЕШТАНЕ, ПУДАРЦИ, РИТОПЕК И УМЧАРИ. СВА НАСЕЉА СУ КЛАСИФИКОВАНА КАО СЕОСКА, ОСИМ НАСЕЉА ГРОЦКА, КОЈЕ ЈЕ КЛАСИФИКОВАНО КАО УРБАНО.

ОПШТИНА СЕ НАЛАЗИ У ИСТОЧНОМ ДЕЛУ БЕОГРАДА, У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ ШУМАДИЈЕ, СА СЕВЕРНИМ ДЕЛОМ У ПОДУНАВЉУ, ДОК ЈЕ ЈУЖНИ ДЕО СМЕШТЕН ОКО ДОЛИНЕ РЕКЕ РАЉЕ, КОЈА ЈЕ ПРИТОКА ЈЕЗАВЕ, ЛЕВОГ РУКАВЦА ВЕЛИКЕ МОРАВЕ. СА НАДМОРСКОМ ВИСИНОМ ОД СВЕГА 71 МЕТРА, ОПШТИНА ГРОЦКА ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈНИЖИХ ДЕЛОВА БЕОГРАДА. ДРУГЕ РЕКЕ У ОПШТИНИ СУ БОЛЕЧИЦА И ГРОЧИЦА.

СТАНОВНИШТВО

ОПШТИНА ИМА 75 466 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ), МАДА СЕ ПРОЦЕЊУЈЕ ДА ИХ ТРЕНУТНО ИМА ОКО 78 825, ШТО ЈЕ У ПРОСЕКУ 273 СТАНОВНИКА ПО КМ² (ПОДАТАК ИЗ ДЕЦЕМБРА 2005. ГОДИНЕ). ЗАХВАЉУЈУЋИ ИМИГРАЦИЈАМА И ПОВЕЋАЊУ ПРИРОДНОГ ПРИРАШТАЈА У СВИМ ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА, ГРОЦКА ЈЕ ВЕЋ ДЕЦЕНИЈАМА ЈЕДНО ОД НАЈБРЖЕ РАСТУЋИХ ПОДРУЧЈА У БЕОГРАДУ. ГОДИШЊИ ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ ЈЕ У ПОСЛЕДЊИХ 10 ГОДИНА БИО У ПРОСЕКУ ОКО 1,2 % . ПОПУЛАЦИЈА СЕ НАГЛО ПОВЕЋАЛА У ПРОТЕКЛИХ 30 ГОДИНА, И ТО: 1971-2005 ДО 2.23 ПУТА; 1971-81 ДО 4,5 % ГОДИШЊЕ. НАЖАЛОСТ, КАО И У ДРУГИМ СЛИЧНИМ ПОДРУЧЈИМА У ОКОЛИНИ БЕОГРАДА, БРЗ РАСТ ПОПУЛАЦИЈЕ НИЈЕ ПРАЋЕН ЈЕДНАКИМ РАЗВОЈЕМ ИНФРАСТРУКТУРЕ (ПУТЕВА, ВОДОВОДА, КАНАЛИЗАЦИЈЕ И ОДНОШЕЊА ОТПАДА).   БРОЈ СТАНОВНИКА У ПРОТЕКЛИХ 50 ГОДИНА:

1961: 32,836 1971: 35,275 1981: 54,599 1991: 65,735 2002: 75,466 2005: 78,825

СА ИЗБЕГЛИЦАМА ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, ХРВАТСКЕ, И СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, ПРОЦЕЊУЈЕ СЕ ДА ЈЕ БРОЈ СТАНОВНИКА ВЕЋ ПРЕШАО 100 000.

ЕТНИЧКА СТРУКТУРА ЈЕ, ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. СЛЕДЕЋА:

СРБИ – 94,7 % ЦРНОГОРЦИ – 0,8 % РОМИ – 0,6 % ЕТНИЧКИ МАКЕДОНЦИ – 0,5 %.

ЕКОНОМИЈА

У ДЕМОГРАФСКОМ И ЕКОНОМСКОМ ПОГЛЕДУ, ОПШТИНА ЈЕ ОШТРО ПОДЕЉЕНА НА ДВА СУПРОТНА ДЕЛА. ЗАПАДНИ ДЕО ЧИНИ ЈЕДНО УРБАНО ПОДРУЧЈЕ КОЈЕ СЕ ПРУЖА КА БЕОГРАДУ, ДОЖИВЉАВАЈУЋИ ПОРАСТ ПОПУЛАЦИЈЕ И ЕКОНОМИЈЕ ЗБОГ СТОТИНА МАЛИХ КОМПАНИЈА КОЈЕ СУ ТАМО ЛОЦИРАНЕ. ОВАЈ ДЕО ЧИНЕ УГЛАВНОМ НАСЕЉА КАЛУЂЕРИЦА, БОЛЕЧ, ЛЕШТАНЕ, ВИНЧА, РИТОПЕК И ДРУГА. ЗА ТО ВРЕМЕ, ИСТОЧНИ ДЕО ЈЕ ПОЉОПРИВРЕДАН, НАРОЧИТО У ОБЛАСТИ ВОЋАРСТВА, И, ЗА РАЗЛИКУ ОД САМОГ ЦЕНТРА ГРОЦКЕ, ДОЖИВЉАВА ОПАДАЊЕ СТАНОВНИШТВА.МИКРОКЛИМА ГРОЦКЕ ЈЕ САВРШЕНА ЗА УЗГАЈАЊЕ ВОЋА И ВИНОВЕ ЛОЗЕ, ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ПОДРУЧЈЕ ИСТОЧНОГ БОЛЕЧА ЈЕДНО ОД НАЈПОЗНАТИЈИХ ВОЋАРСКИХ РЕГИЈА СРБИЈЕ. УСЛОВИ СУ ПОСЕБНО ПОГОДНИ ЗА РАСТ БРЕСАКА, КАЈСИЈА, ШЉИВА, ТРЕШАЊА И ГРОЖЂА. ОД ОСТАЛИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА НАЈВАЖНИЈА ЈЕ ПШЕНИЦА. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ФАРМА РАДМИЛОВАЦ У БЛИЗИНИ ВИНЧЕ, КАО ДЕО ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, БИВА ПРОШИРЕНА КАО ЗЕМЉА НА КОЈОЈ ЋЕ СЕ ВРШИТИ ЕКСПЕРИМЕНТИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ ПРОИЗВОДЊУ У БУДУЋНОСТИ.

ШТО СЕ ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ ТИЧЕ, НАЈВАЖНИЈА ФАБРИКА ЈЕ ГРОЦКА, ДУНАВ, ПОЗНАТИЈА КАО ПАРТИЗАНКА. ПОСТОЈИ ЈОШ ДОСТА МАЛИХ ПОРОДИЧНИХ ФАБРИКА И РАДИОНИЦА, КОЈЕ СЕ УГЛАВНОМ НАЛАЗЕ У ЗАПАДНОМ ДЕЛУ ОПШТИНЕ.

НЕКЕ ОД ГЛАВНИХ САОБРАЋАЈНИЦА, КАО НПР. СМЕДЕРЕВСКИ ПУТ И ЖЕЛЕЗНИЧКИ И АУТОПУТ БЕОГРАД-НИШ, ПРОЛАЗЕ КРОЗ ТЕРИТОРИЈУ ОВЕ ОПШТИНЕ. ТАКОЂЕ, ИМА И НЕКОЛИКО ПРИСТАНИШТА НА ДУНАВУ (ВИНЧА, ГРОЦКА) СА ПЕРСПЕКТИВОМ ДА У НАРЕДНИХ НЕКОЛИКО ГОДИНА НА ЊИМА БУДУ ИЗГРАЂЕНЕ МАРИНЕ.

ДРУГА ВАЖНА ПОСТРОЈЕЊА У ОПШТИНИ СУ ГЕОМАГНЕТСКА ОПСЕРВАТОРИЈА У БРЕСТОВИКУ, НУКЛЕАРНИ ИНСТИТУТ (СА НУКЛЕАРНИМ РЕАКТОРОМ КОЈИ ЈЕ САДА ВАН ФУНКЦИЈЕ), И ГРАДСКА ДЕПОНИЈА У ВИНЧИ.

ТУРИЗАМ ЈЕ ОВДЕ НАЈРАЗВИЈЕНИЈА ДЕЛАТНОСТ. СКОРО СВАКО НАСЕЉЕ ИМА СВОЈ ЛЕТЊИ ФЕСТИВАЛ (ЗЛАТНИ КОТЛИЋ У ГРОЦКОЈ, ИЛИ ДАНИ ТРЕШЊЕ У РИТОПЕКУ, НПР.), А ПОСТОЈЕ И 3 ВИКЕНД НАСЕЉА НА ОБАЛИ ДУНАВА (ВЕЋИНОМ СУ ТУ СТАНОВНИЦИ БЕОГРАДА). ЖЕНСКИ МАНАСТИР РАЈИНОВАЦ У БЕГАЉИЦИ, БУДУЋА МАРИНА И АКВАПАРК У ГРОЦКОЈ, И АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ ВИНЧА САМО СУ НЕКА ОД ПОТЕНЦИЈАЛНИХ МОГУЋНОСТИ ЗА ЈАЧАЊЕ ТУРИСТИЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ У ОВОЈ ОПШТИНИ.

ИСТОРИЈА

ОПШТИНА ГРОЦКА ЈЕ ПОСТАЛА ДЕО ШИРЕГ ПОДРУЧЈА ГРАДА БЕОГРАДА 1955. ГОДИНЕ. РАСПУШТАЊЕМ ОПШТИНЕ МАЛИ МОКРИ ЛУГ 1957. ИСТОЧНИ ДЕО (СЕЛА КАЛУЂЕРИЦА, ЛЕШТАНЕ И ВИНЧА) ЈЕ ПРИПОЈЕН ГРОЦКОЈ. РАНИХ ШЕЗДЕСЕТИХ ОПШТИНЕ УМЧАРИ И ВРЧИН СУ ТАКОЂЕ РАСПУШТЕНЕ И ПРИКЉУЧЕНЕ ОПШТИНИ ГРОЦКА. ОД ИЗБОРА 2000. ГРОЦКА ЈЕ ПОСТАЛА НАЈТУРБУЛЕНТНИЈА ОД СВИХ БЕОГРАДСКИХ ОПШТИНА.

НЕДАВНИ ПРЕДСЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ:

1992 – 1996 – БОГОЉУБ СТЕВАНИЋ 1996 – НОВЕМБАР 24, 2000 – МИЛАН ЈАНКОВИЋ НОВЕМБАР 24, 2000 – ЈУН 28, 2002 – ВЕСНА Р. ИВИЋ ЈУН 28, 2002 – ДЕЦЕМБАР 8, 2002 – МИЛАН ТАНАСКОВИЋ ДЕЦЕМБАР 8, 2002 – АПРИЛ 15, 2003 – САВА СТАРЧЕВИЋ АПРИЛ 15, 2003 – ДЕЦЕМБАР 15, 2004 – ВЛАДАН ЗАРИЋ ДЕЦЕМБАР 15, 2004 – ЈУН 23, 2005 – БЛАЖО СТОЈАНОВИЋ ЈУН 23, 2005 – НОВЕМБАР 4, 2005 – ДРАГОЉУБ СИМОНОВИЋ НОВЕМБАР 4, 2005 – ЈУЛ 2008 – БЛАЖО СТОЈАНОВИЋ (ДРУГИ МАНДАТ) ЈУЛ 2008 – ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ

КАО РЕЗУЛТАТ ЕКОНОМСКОГ И ДЕМОГРАФСКОГ РАСКОРАКА ИЗМЕЂУ ЗАПАДНОГ И ИСТОЧНОГ ДЕЛА ОПШТИНЕ, ПОСТОЈИ ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОДЕЛУ ОПШТИНЕ НА 2 ИЛИ МОЖДА ЧАК 3 ДЕЛА. ПРВЕНСТВЕНО, РАДИ СЕ О ДЕОБИ ГДЕ БИ ЗАПАДНИ ДЕО ПОСТАО ПОСЕБНА ОПШТИНА – ОПШТИНА ВИНЧА, ДОК БИ ИСТОЧНИ ДЕО ОСТАО ОПШТИНА ГРОЦКА. ПОСТОЈИ, ТАКОЂЕ, МОГУЋНОСТ ДА СЕ ВРЧИН ОТЦЕПИ ОД ГРОЦКЕ И ФОРМИРА НОВУ ОПШТИНУ АВАЛСКИ ВЕНАЦ, ЗАЈЕДНО СА ОСТАЛИМ НАСЕЉИМА ОКО АВАЛЕ КОЈА ПРИПАДАЈУ ОПШТИНИ ВОЖДОВАЦ (БЕЛИ ПОТОК, ЗУЦЕ, ПИНОСАВА).ПРИЈАТЕЉСКА ЈЕ ОПШТИНА СА АТИНСКИМ ПРЕДГРАЂЕМ АГИА ПАРАСКЕВИ (ГРЧКИ: ΑΓΊΑ ΠΑΡΑΣΚΕΥΉ)

ТУРИЗАМ

„ДАНИ ЖЕНА БЕГАЉИЦЕ“ – ИЗЛАЖУ СЕ РУЧНИ РАДОВИ КОЈИ СЕ ИЗРАЂУЈУ ТОКОМ ЗИМЕ И ДОНОСЕ СЕ ЈЕЛА СПРЕМЉЕНА ПО СТАРИМ РЕЦЕПТИМА. ПОСЕБАН ЖИРИ ОЦЕЊУЈЕ КВАЛИТЕТ РАДОВА И ЈЕЛА А НАЈБОЉИ БИВАЈУ НАГРАЂЕНИ. РЕТКИ СУ МУШКАРЦИ КОЈИ ИМАЈУ ПРИВИЛЕГИЈУ ДА БУДУ ПОЗВАНИ НА ОВУ СВЕТКОВИНУ.

   „СПАСОВДАНСКИ САБОР ХАРМОНИКАША“ У БОЛЕЧУ ОКУПЉА НАЈБОЉЕ ХАРМОНИКАШЕ ИЗ ГРОЦКЕ И ЦЕЛЕ СРБИЈЕ. ПОРЕД ХАРМОНИКАША, НАСТУПАЈУ И ПЕВАЧИ КОЈИ УЗ ПРАТЊУ ХАРМОНИКЕ И ОРКЕСТРА ПЕВАЈУ СТАРЕ И НОВОКОМПОНОВАНЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ.

   „САБОРОВАЊЕ” ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ ПЕВАЊА У ЈУНУ МЕСЕЦУ ОДРЖАВА СЕ У ДВОРИШТУ „РАНЧИЋЕВЕ КУЋЕ“ И ОКУПЉА ПЕВАЧКЕ ГРУПЕ ИЗ СВИХ КРАЈЕВА СРБИЈЕ. ОРГАНИЗАТОР МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЈЕ ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ГРОЦКА – ИНСТИТУЦИЈА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА.

   „НОЋ ПОЗОРИШТА” ПРВА ПОЛОВИНА ЈУЛА МЕСЕЦА. МАНИФЕСТАЦИЈУ ОРГАНИЗУЈЕ ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ГРОЦКА – ИНСТИТУЦИЈА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА. ЈЕДНА НОЋ – ДВЕ ШЕТЊЕ – ТРИ ЛОКАЦИЈЕ – ЧЕТИРИ ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ – ПЕТ ПОЗОРИШНИХ ГРУПА ОД 18:00 ДО 03:00 САТА.

   НЕДЕЉОМ ПРЕ ПЕТРОВДАНА У ВРЧИНУ СЕ ОДРЖАВА ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА. ДАВНЕ 1989. ГОДИНЕ ПОКРЕНУТА ЈЕ У ВРЧИНУ КУЛТУРНО-СПОРТСКА МАНИФЕСТАЦИЈА ПОД ИМЕНОМ „ПЕСМОМ ЗА СРБИЈУ“. У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ОРГАНИЗОВАНЕ СУ СМОТРЕ ФОЛКЛОРНОГ СТВАРАЛАШТВА, ТАКМИЧЕЊЕ ПЕВАЧА АМАТЕРА, ИЗЛОЖБЕ СЛИКА И ИКОНА, КОНЦЕРТИ СТАРОГРАДСКЕ И КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ, ИЗЛОЖБЕ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА КАО И ТУРНИРИ У МАЛОМ ФУДБАЛУ, КОШАРЦИ, РУКОМЕТУ, ШАХУ. НАЈВЕЋУ ПАЖЊУ ПОСЕТИЛАЦА ПРИВЛАЧИ ТАКМИЧЕЊЕ У СПРАВЉАЊУ ЛОВАЧКОГ ПАПРИКАША. ОВУ ТРАДИЦИЈУ НАСТАВЉА ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРНОГ СТВАРАЛАШТВА „КРЕНИ КОЛО“ КОЈИ ЈЕ ЗАМИШЉЕН КАО МЕСТО ГДЕ ЋЕ СЕ ОКУПЉАТИ ГРУПЕ КОЈЕ НЕГУЈУ ФОЛКЛОРНО СТВАРАЛАШТВО СВОЈИХ КРАЈЕВА.

   ПОСЛЕДЊА НЕДЕЉА ЈУЛА ТРАДИЦИОНАЛНО ЈЕ ПОСВЕЋЕНА „ГРОЧАНСКИМ СВЕЧАНОСТИМА“. МАНИФЕСТАЦИЈА СЕ ОДРЖАВА ОД 1968. ГОДИНЕ И ТРАЈЕ СЕДАМ ДАНА. САДРЖИ СПОРТСКА ДОГАЂАЊА, МУЗИКУ И ИГРУ. У ОКВИРУ СВЕЧАНОСТИ НАЈВЕЋУ ПАЖЊУ ПРИВЛАЧИ ТАКМИЧЕЊЕ У СПРАВЉАЊУ РИБЉЕ ЧОРБЕ „ЗЛАТНИ КОТЛИЋ ДУНАВА“. СВИХ ДАНА „ГРОЧАНСКИХ СВЕЧАНОСТИ“ НА ОБАЛИ ДУНАВА ОДРЖАВА СЕ И ВАШАР.

   ПРВА НЕДЕЉА АВГУСТА РЕЗЕРВИСАНА ЈЕ ЗА СТАРЕ АУТОМОБИЛЕ. ОЛДТАЈМЕРИ, ИЛИ АУТОМОБИЛИ ВЕТЕРАНИ, ТАДА ДЕФИЛУЈУ ГРОЧАНСКИМ ПУТЕВИМА. ВЕТЕРАН КЛУБ ИЗ ГРОЦКЕ КОЈИ ПОСЕДУЈЕ НЕКОЛИКО СТАРИХ АУТОМОБИЛА, ОРГАНИЗУЈЕ ИЗЛОЖБУ СТАРИХ АУТОМОБИЛА.

ДУНАВ СА АДАМА, ПЕШЧАНИМ СПРУДОВИМА И ВРБАЦИМА, КОЈА ПРОТИЧЕ ПОРЕД ГРОЦКЕ, ПРУЖА УСЛОВЕ ЗА ОДМОР УЗ ВОДУ И РИБОЛОВ. ОД РИБЉИХ ВРСТА ПРЕОВЛАЂУЈУ БЕЛА РИБА, СОМ И ШАРАН.

 

ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

ПОВРШИНА (2004) 289 KM² ПОЉОПРИВРЕДНА 21 744 HA ШУМЕ 2 856 HA СТАНОВНИШТВO (2002) 75 466 СТ. ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ (2004) 0,4 ‰ БРОЈ НАСЕЉА 15 АДМИНИСТРАЦИЈА ОКРУГ ГРАД БЕОГРАД.

ОПШТИНА НЕМА

СТАТИСТИКА

ДУЖИНА ПУТЕВА (2008) 138

БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ СТАНОВНИКА (2008.) 10 817

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (2007/2008) 16 БРОЈ УЧЕНИКА 6 992

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ (2007/2008) 2 БРОЈ УЧЕНИКА 899


Бегаљица

БЕГАЉИЦА ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 3255 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 3880 СТАНОВНИКА).

 

ИСТОРИЈА

 

СЕЛО ЛЕЖИ ЈУЖНО ОД ВАРОШИЦЕ ГРОЦКЕ.БЕГАЉИЦА ЈЕ СТАРИЈЕ НАСЕЉЕ.НАЈРАНИЈЕ ПОДАТКЕ О ОВОМ СЕЛУ НАЛАЗИМО У ТУРСКОМ ПОПИСУ „ВЛАХА БЕОГРАДСКЕ НАХИЈЕ“ ИЗ 1528. ГОДИНЕ, ГДЕ СЕ НАВОДИ СЕЛО БЕГАЉИЦА CA МАНАСТИРОМ СВЕТИ РАЈКО (МАНАСТИР РАЈИНОВАЦ[1]) И У ТОМ ПЕРИОДУ ЈЕ СЕЛО ИМАЛО СВЕГА ПЕТ КУЋА, А ЊЕГОВ ПОСТЕПЕНИ РАЗВОЈ МОЖЕМО ДА ПРАТИМО НА ОСНОВУ ДАЉИХ ТУРСКИХ ПОПИСА.ТАКО У СЛЕДЕЋЕМ, ИЗ 1530. ГОДИНЕ, БЕГАЉИЦА БРОЈИ 14, А 1536. ГОДИНЕ 17 ДОМОВА. ОВДЕ СЕ, ОСИМ МАНАСТИРА СВЕТИ РАЈКО, ПОМИЊЕ И МАНАСТИР СВЕТИ ТОДОР, ДОК ЈЕ У ПОПИСУ ИЗ 1560. УЗ МАНАСТИР СВЕТИ РАЈКО УПИСАН И МАНАСТИР СВЕТИ ПЕТАР.

 

НЕ ПОСЕДУЈЕМО ДОДАТНЕ ПОДАТКЕ НА ОСНОВУ ЧЕГА БИСМО МОГЛИ ДА УТВРДИМО ДА ЛИ СУ СВЕТИ РАЈКО И СВЕТИ ПЕТАР ИДЕНТИЧНИ МАНАСТИРИ, АЛИ ЈЕ НАЈВЕРОВАТНИЈЕ ДОШЛО ДО ГРЕШКЕ ПРИЛИКОМ ПОПИСА. ТАКОЂЕ, НЕ ЗНАМО НИШТА О ТОМ ДРУГОМ МАНАСТИРУ КОЈИ СЕ СПОМИЊЕ У БЛИЗИНИНИ БЕГАЉИЦЕ. КАСНИЈИ ПИСАНИ ИЗВОРИ И УСМЕНА ПРЕДАЊА НАМ О ТОМЕ НИШТА НЕ КАЗУЈУ. БЕГАЉИЦА СЕ ПОМИЊЕ У 18. ВЕКУ И НА КАРТИ ИЗ ТОГА ДОБА ЗАБЕЛЕЖЕНО ЈЕ ОВО НАСЕЉЕ ПОД ИМЕНОМ – БИГАЛИЗА[2]. ИМА И ДРУГИХ ТРАГОВА КОЈИ УКАЗУЈУ НА СТАРИНУ ОВОГА МЕСТА. НА МЕСТУ КАРАУЛИ ПОСТОЈИ СЕЛИШТЕ ЗА КОЈЕ СЕ ПРИЧА ОВО: НЕКАДА ЈЕ БЕГАЉИЦА БИЛА ПУСТА И СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА У СЕЛУ НИЈЕ ПЕВАЦ ЗАПЕВАО. А КАДА СЕ ДОЦНИЈЕ СЕЛО ЗАСЕЉАВАЛО, ПРВЕ СУ КУЋЕ БИЛЕ У МИЛОШЕВУ ПОТОКУ, ОДАКЛЕ СЕ СЕЛО ПРЕМЕСТИ НА КАРАУЛУ, ЗАТИМ СА КАРАУЛЕ БЕГАЉИЧАНИ ПРЕЂУ НА ДАНАШЊЕ МЕСТО, А КАРАУЛА ОСТАНЕ СЕЛИШТЕ.

 

О ИМЕНУ СЕЛА ПОСТОЈИ ОВО ПРЕДАЊЕ: „ТУРЦИ СУ ЧЕСТО УДАРАЛИ НА СЕЛО И ПЛЕНИЛИ ГА, ЗБОГ ЧЕГА СУ СТАНОВНИЦИ МОРАЛИ БЕЖАТИ, ПА КАД ОПАСНОСТ МИНЕ, ВРАЋАЛИ СУ СЕ НАТРАГ“,. ЗБОГ ТОГ ЧЕСТОГ БЕЖАЊА, ВЕЛЕ, ДА ЈЕ СЕЛО ДОБИЛО ИМЕ ОВО.

 

ГОДИНЕ 1732. БЕГАЉИЦА ЈЕ ПРИПАДАЛА НУРИЈИ (ПАРОХИЈА) МАНАСТИРА РАЈИНОВЦА И ИМАЛА ЈЕ 20 КУЋА. У АРАЧКИМ СПИСИМА (ПОРЕСКИМ СПИСКОВИМА) ИЗ ПРВИХ ДЕСЕТИНА 19. ВЕКА ПОМИЊЕ СЕ БЕГУЉИЦА КОЈА ЈЕ ИМАЛА 1818. Г. 51 И 1822. Г. 52 КУЋЕ. ПО ПОПИСУ ИЗ 1921. ГОДИНЕ СЕЛО ЈЕ ИМАЛО 380 КУЋА СА 2259 СТАНОВНИКА.

 

НАЈСТАРИЈЕ СУ ПОРОДИЦЕ, КОЈЕ НЕ ЗНАЈУ СВОЈЕ ПОРЕКЛО: АНТОНИЈЕВИЋИ, ЦВЕЈИЋИ, МАКСИМОВИЋИ, ОБРЕНОВИЋИ И САВКОВИЋИ. ДОСЕЉЕНИЦИ СУ: БИСЕНИЖИ, ЧИЈИ СУ ПРЕЦИ ДОШЛИ ОД КОЛУБАРА; ПОЛИЋИ, СТАРИНОМ ОД ПРИЈЕПОЉА; ПАЛИЋИ, СТАРИНОМ ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ, ЧИЈИ ЈЕ ПРЕДАК СТЕФАН АНДРЕЈЕВИЋ-ПАЛАЛИЈА, КОГА СУ 1804. ГОДИНЕ ПОСЕКЛЕ ДАХИЈЕ, И ЧИЈИ СЕ ГРОБ НАЛАЗИ КОД МАНАСТИРА РАЈИНОВЦА; БУГАРЋИЋИ, СА СТАРИНОМ ОД ПИРОТА; КАРАМИХАЛОВИЋИ ЧИЈИ ЈЕ ПРЕДАК ДОШАО ИЗ КОСМАЈСКЕ ДУЧИНЕ; ПИРИЋИ И МИЛЕНКОВИЋИ СА СТАРИНОМ ОД ПИРОТА; ГРУИЋИЋИ, СТАНОКОВИЋИ, БЛАГОЈЕВИЋИ И РАДОЈЕВИЋИ СТАРИНОМ ИЗ БЈЕЛОПАВЛИЋА (ЦРНА ГОРА) ИТД.

 

У АТАРУ БЕГАЉИЧКОМ НАЛАЗИ СЕ МАНАСТИР РАЈИНОВАЦ;ПО ПРЕДАЊУ ПОДИГНУТ JE KAO ЗАДУЖБИНА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ 15.ВЕКА,,,ОБНОВА ТРУДОМ ДУХОВНИКА АЖИ-ВИСАРИОНА РАКОВИЧКАГОГ,,. У ОВОМЕ МАНАСТИРУ ЈЕ 1732. ГОДИНЕ БИО КАЛУЂЕР МАКАРИЈЕ, РОЂЕН У СЛАТИНИ, У ВАЉЕВСКОЈ ОКОЛИНИ.


Болеч

БОЛЕЧ ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 5750 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 4960 СТАНОВНИКА).

ИСТОРИЈА

МЕСТО БОЛЕЧ СЕ НАЛАЗИ СЕВЕРОЗАПАДНО ОД ВАРОШИ ГРОЦКЕ, НА ПУТУ БЕОГРАД – ГРОЦКА, А У НЕПОСРЕДНОЈ БЛИЗИНИ ДУНАВА. БОЛЕЧ ДОЛАЗИ У РЕД СТАРИЈИХ НАСЕЉА. У ЛИТЕРАТУРИ СЕ БОЛЕЧ СПОМИЊЕ 1738. Г. („ И БЕШЕ СЕ ЦЕЛ ДЕН НА БОЛЕЧУ“ ). ОСИМ ТОГА, ИМА ТРАГОВА, КОЈИ УКАЗУЈУ НА СТАРИЈЕ НАСЕЉЕ. НА ОРАШЋИЋИМА ЈЕ, ПО ПРЕДАЊУ, БИЛО МАЏАРСКО ГРОБЉЕ НА ЧИЈЕ СЕ ТРАГОВЕ И САДА НАЛАЗИ. ПОРЕД ДРУМА И МУ БЛИЗИНИ МЕХАНЕ (ТАДА ТУРСКЕ) ПОСТОЈИ БЕЋАРСКО ГРОБЉЕ; ТУ ЈЕ ЗА ВРЕМЕ ТУРАКА ПОСТОЈАЛА ЏАМИЈА, КАО И ПАЛАНЧИЦА, КОЈА ЈЕ СЛУЖИЛА ТАТАРИМА ЗА СТАНИЦУ.

ПРЕ 1813. Г. СЕЛО ЈЕ БИЛО НА ДЕСНОЈ СТРАНИ БОЛЕЧИЦЕ, ИСПОД ГРОБЉА, НА МЕСТУ КОЈЕ СЕ ЗОВЕ СЕЛИШТЕ. ТАДА СУ ТУ БИЛЕ ЊИВЕ А БИЛО И ПО КОЈА ШЉИВА. ЗА ВРЕМЕ ПРОПАСТИ (1813.) СТАНОВНИШТВО ЈЕ НАПУСТИЛО СЕЛО И ПРЕБЕГЛО У БАНАТ. ТАДА У СЕЛУ НИЈЕ БИЛО ВИШЕ ОД 10 КУЋА. КАД СЕ ДОЦНИЈЕ ВРАТИЛИ, НИСУ ОТИШЛИ НА СТАРО МЕСТО, ЈЕР БИ ИМ ТУРЦИ ТУ МНОГО ДОСАЂИВАЛИ, ВЕЋ ДОЂУ У ГУРБЕТ ДО, ГДЕ ЈЕ БИЛА ВЕЛИКА ШУМА, И ГДЕ СУ СТАНОВАЛИ РОМИ (ЦИГАНИ) КОРИТАРИ, И ТУ СЕ НАСТАНЕ.

НА БОЛЕЧУ ЈЕ 1815. ГОДИНЕ ЧИМ ЈЕ ПЛАНУО УСТАНАК, ПОДИГНУТ ШАНАЦ, У КОМЕ СУ СЕ САСТАЛИ КЊАЗ МИЛОШ И ВУЈИЦА ВУЛИЋЕВИЋ.

БОЛЕЧ СЕ ПОМИЊЕ У АРАЧКИМ СПИСКОВИМА (ПОРЕСКИ СПИСАК) И ИМАО ЈЕ 1818. Г. 41 А 1822. Г. 43 КУЋЕ. ПО ПОПИСУ ИЗ 1921. ГОДИНЕ У СЕЛУ ЈЕ БИЛО 169 КУЋА СА 888 СТАНОВНИКА.

ПРЕДАЊЕ ВЕЛИ ДА ЈЕ У СЕЛУ БИЛА НАЈСТАРИЈА ПОРОДИЦА АБАЗОВИЋА, ОД КОЈЕ ДАНАС НЕМА ПОТОМАКА. ВЕЛЕ ДА СУ ОВИ АБАЗОВИЋИ ВОДИЛИ ПОРЕКЛО ОД НЕКОГ СРБИНА АБАЗА, КОЈИ ЈЕ БИО СПАХИЈА. КАО НАЈСТАРИЈЕ ПОРОДИЦЕ СМАТРАЈУ СЕ ПЕВАЛИЋИЋИ И НИКОЛИЋИ, ЗА КОЈЕ ПРИЧАЈУ, ДА ЈЕ НЕКАДА БИЛО СВЕ СЕОСКО ИМАЊЕ ЊИХОВО. СТАРЕ СУ ПОРОДИЦЕ И ГАГИЋИ, ЧИЈИ ЈЕ ПРЕДАК БИО ЈАНКО ГАГИЋ БУЉУБАША, КОГА СУ ДАХИЈЕ ПОГУБИЛЕ 1804. ГОДИНЕ; ЂУРИЋИ, АЧИМОВИЋИ, ЈЕКИЋИ, ЉУБИНКОВИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, ТРИФУНОВИЋИ, ВИЋЕНТИЈЕВИЋИ, МИЛУТИНОВИЋИ И ЈЕФТИЋИ ТАКОЂЕ СЕ СМАТРАЈУ ЗА СТАРЕ ПОРОДИЦЕ.

ОСТАЛЕ ПОРОДИЦЕ СУ ДОСЕЉЕНЕ ИЗ БОСНЕ И ХЕРЗЕГОВИНЕ, ИЗ КОСОВА, ОД ПИРОТА И ИЗ ОКОЛИНЕ НИША, СТАРЕ СРБИЈЕ И ИЗ ОКОЛНИХ СЕЛА. СЕЛО ЈЕ ПОДИГЛО ШКОЛУ 1909. Г. ЦРКВА ИМ ЈЕ БИЛА У ВИНЧИ СА КОЈОМ ЧИНИЛО ЈЕДНУ ПАРОХИЈУ. ГОДИНЕ 1920. ОСНОВАНА ЈЕ У СЕЛУ ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА. СЕЛО ЈЕ У ТОКУ БАЛКАНСКОГ И СВЕТЦКОГ РАТА ИМАЛО 80 ЖРТАВА. (ПОДАЦИ КРАЈЕМ 1921. ГОДИНЕ).

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ БОЛЕЧ ЖИВИ 4606 ПУНОЛЕТНИХ СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 38,1 ГОДИНА (37,3 КОД МУШКАРАЦА И 38,9 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 1735 ДОМАЋИНСТАВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,31.ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ У ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ), А У ПОСЛЕДЊА ТРИ ПОПИСА, ПРИМЕЋЕН ЈЕ ПОРАСТ У БРОЈУ СТАНОВНИКА.


Брестовик

БРЕСТОВИК ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 1076 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 1129 СТАНОВНИКА).

ИСТОРИЈА

МЕСТО СЕ НАЛАЗИ ЈУГОИСТОЧНО ОД ВАРОШИ ГРОЦКЕ, У НЕПОСРЕДНОЈ БЛИЗИНИ ДУНАВА. ДА ЈЕ БРЕСТОВИКУ БИЛО ЖИВОТА ЈОШ ВРЛО РАНО, СВЕДОЧИ РИМСКА ГРОБНИЦА, КОЈА СЕ И ДАНАС ТУ НАЛАЗИ И ЧУВА. ОСИМ ТОГА, ИСПОД „РУЈИШТА“ СЕ ИКОПАВАЛЕ ЦИГЛЕ, ВЕЛИКО КАМЕЊЕ И РИМСКИ НОВАЦ.

ДАНАШЊЕ НАСЕЉЕ ОСНОВАНО ЈЕ ЗА ВРЕМЕ ВЛАДЕ КЊАЗА МИЛОША. ИЗ ПИСМА, КОЈЕ СУ МАРКО ЖИВАНОВИЋ, РАДЕ ЈЕРКОВИЋ, ЈОВАН ЈОВИЋИЋ, ОБРАД МИТРОВИЋ, ВЕЉА ГАЈИЋ И БЛАГОЈЕ ХОРВАТ ПОСЛАЛИ КЊАЗУ МИОШУ 1836. ГОДИНЕ ВИДИМО ДА ЈЕ СЕЛО ОСНОВАНО 1827. ГОДИНЕ. ОНИ ПИШУ КНЕЗУ: „ НАСТАЛА ЈЕ ДЕВЕТА ГОДИНА КАКО СЕ С ДОЗВОЛЕНИЈЕМ ВАШЕ КЊАЖЕВАЧКЕ СВЕТЛОСТИ У МЕЗГРАЈУ АЛИЈУ, ЗОВОМУ БРЕСТОВНИК, НАСЕЛИСМО, ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА НЕ ПОШТЕДИСМО ВЕЛИКИ ТРУД ПОЛОЖИТИ ДОДАТОЈУ ЗЕМЉУ ИСТРЕБИТИ И ОБРАБОТАВАТИ ЗА УЖИВЛЕНИЈЕ НАШЕ. ЧИСЛО КУЋА НАШИХ ЈЕСУ 27, У КОЈИМА 160 ДУША НАЛАЗУ СЕ, ОД КОЈИХ 25 ПОРЕСКИХ ГЛАВА ПРОИЗИЛАЗУ. ДА БИ ДАКЛЕ И МИ С ДРУГИМ СЕЛИМА СРАВНАТИ СЕ МОГЛИ И СЕБЕ У НАПРЕДАК БОЉЕ УСТАНОВЉАВАТИ ЗАЧЕЛИ, МОЛИМО ПОКОРЊЕЈШЕ ДА БИ СЕ СМИЛОВАТИ ИЗВОЛЕЛИ И ОВО ИМЕ СКИНУЛИ ДА СЕ НЕ БИ ВИШЕ АЛИЈА-(СПАХИСКА ЗЕМЉА КОЈА ЈЕ ПОСЛЕ ОДЛАЗАКА ТУРАКА ПРИПАДАЛА СРБИМА) ПОЗИВАЛА И СВАКЕ ГОДИНЕ ПРОДАВАЛА.“

НА ОВО ПИСМО КЊАЗ МИЛОШ ЈЕ ОДГОВОРИО 2. СЕПТЕМБРА 1836. ГОДИНЕ КАПЕТАНУ ЈАНКУ МИХАИЛОВИЋУ У ГРОЦКОЈ: „ БУДУЋИ ДА СМО АЛИЈУ БРЕСТОВИК ОБЈАВЛЕНИЈЕМ НАШИМ ОД ДАНАШЊЕГ, Н.3552, СЕЛОМ НАИМЕНОВАЛИ, ИЗ УЗРОКА ШТО ЈЕ ТУ ВЕЋ ДОВОЉНО ЖИТЕЉА НАСЕЉЕНО, ТО ОБЈАВЉУЈУЋИ ВАМ ОВО НАИМЕНОВАНИЈЕ СЕЛА БРЕСТОВИКА, ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА НАСТОЈИТЕ ДА СЕ НА ТОМ МЕСТУ И ВИШЕ КУЋА НАСЕЛИ, ДА СЕ НЕ ПРИТИСНУ САДАШЊИ ЖИТЕЉИ ТАМОШЊИ МНОГЕ ЗЕМЉЕ, НО ДА СЕ НА ТЕ ЗЕМЉЕ ОНОЛИКО НАРОДА НАСЕЛИ, КОЛИКО ЋЕ ЧИСЛО ОВОГ СРАЗМЕРНО БИТИ ПРОСТОРУ ЗЕМЉЕ БРЕСТОВИЧКЕ.“

ДАНАШЊИ СТАНОВНИЦИ ПРИЧАЈУ ДА СУ СЕ НА ОВУ АЛИЈУ, У КОЈОЈ ЈЕ БИЛО МНОГО БРЕСТОВА, ПО КОЈИМА ЈЕ СЕЛО ДОБИЛО ИМЕ, НАЈПРЕ НАСЕЛИЛИ РАДО, ПРЕДАК РАДИЋА, ГАЧКО, ПРЕДАК ГАЋИЋА, (МАРКОВИЋА, ЖИВКОВИЋА) И КАРАКЛАЈА, ПРЕДАК КАРАКЛАИЋА. ДУГО СУ СЕ „ВУКЛИ“ ГДЕ ЋЕ ДА ОСНУЈУ САЛО, ЧЕСТО СУ БИРАЛИ МЕСТА, ДОК СЕ НИСУ ЗАДРЖАЛИ НА ДАНАШЊИМ. О ТОМЕ ИМА И АРХИВСКИХ ПОДАТАКА. ГОДИНЕ 1833. „ ОБШТЕСТВО ГРОЧАНСКО“ ЖАЛИ СЕ КЊАЗУ МИЛОШУ НА „БРЕСТОВИК ЗАСЕОК, КОЈИ СЕ ПО ТРЕЋИ ПУТ СА СВОЈИМ КОЛИБАМА ПРЕМЕШТА, БИРАЈУЋИ ЗА СЕБЕ ЗГОДНО МЕСТО.“

БРЕСТОВИК ЈЕ ИМАО ГОДИНЕ 1846. 31 КУЋУ. ПО ПОПИСУ ИЗ 1921. ГОДИНЕ У СЕЛУ ЈЕ БИЛО 145 КУЋА СА 831 СТАНОВНИКОМ, ОД КОЈИХ ЈЕ НАВЕЋИ ДЕО ДОСЕЉЕН ИЗ СУСЕДНИХ ОБЛАСТИ. ПРЕДАК РАДИЋА, КОЈИ ЈЕ ДОШАО ИЗ ХРВАТСКЕ, БИО ЈЕ НАЈПРЕ НАСЕЛИО НА АДУ ЦИГАНЛИЈУ, ОДАКЛЕ ЈЕ ДОШАО У БРЕСТОВИК. ОСТАЛЕ СУ ПОРОДИЦЕ ДОСЕЉЕНЕ ИЗ КАЧАРСКОГ, ТАКОВСКОГ, ЉУБИЧКОГ, ЈАСЕНИЋКОГ, ЛЕСКОВАЧКОГ СРЕЗА, ЗАТИМ ИМА ДОСЕЉЕНИХ ИЗ БОСНЕ ИЗ СТАРОГ ВЛАХА И ИЗ ОКОЛНИХ СЕЛА. ШКОЛА ЈЕ ПОДИГНУТА 1910. ГОДИНЕ. (ПОДАЦИ КРАЈЕМ 1921. ГОДИНЕ).[1] [2]

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ БРЕСТОВИК ЖИВИ 875 ПУНОЛЕТНИХ СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 42,2 ГОДИНА (42,1 КОД МУШКАРАЦА И 42,4 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 313 ДОМАЋИНСТАВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,43.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ У ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ).


Винча

ВИНЧА СЕ НАЛАЗИ НА 14 КИЛОМЕТАРА УДАЉЕНОСТИ ОД БЕОГРАДА, ПОРЕД ПУТА БЕОГРАД-СМЕДЕРЕВО И ПОЗНАТА ЈЕ ПО НАЛАЗИМА ПРАИСТОРИЈСКОГ ЛОКАЛИТЕТА БЕЛО БРДО ИЗУЗЕТНЕ АРХЕОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ. АДМИНИСТРАТИВНО ПРИПАДА ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 5819 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 5213 СТАНОВНИКА).

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ ВИНЧА ЖИВИ 4536 ПУНОЛЕТНИХ СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 37,7 ГОДИНА (37,0 КОД МУШКАРАЦА И 38,5 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 1831 ДОМАЋИНСТВО, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,18.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ), А У ПОСЛЕДЊА ТРИ ПОПИСА, ПРИМЕЋЕН ЈЕ ПОРАСТ У БРОЈУ СТАНОВНИКА.

 

ВИНЧАНСКА КУЛТУРА

ВИНЧАНСКА КУЛТУРА ПРЕДСТАВЉА МЛАЂЕНЕОЛИТСКУ И РАНОЕНЕОЛИТСКУ КУЛТУРУ ЕВРОПЕ (ИЗМЕЂУ ПРВИХ ВЕКОВА 5. МИЛЕНИЈУМА ПРЕ НОВЕ ЕРЕ И ПРВИХ ВЕКОВА 4 МИЛЕНИЈУМА ПРЕ НОВЕ ЕРЕ). ПРОСТИРАЛА СЕ ОД СРЕДЊЕГ ПОТИСЈА НА СЕВЕРУ ДО СКОПСКЕ КОТЛИНЕ НА ЈУГУ И ОД РЕКА УСОРЕ И БОСНЕ НА ЗАПАДУ ДО СОФИЈСКОГ БАСЕНА НА ЈУГУ, ОДНОСНО ОБУХВАТАЛА ЈЕ ТЕРИТОРИЈЕ ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ, РУМУНИЈЕ, МАКЕДОНИЈЕ И БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ. ВИНЧАНСКА КУЛТУРА ЈЕ БИЛА ТЕХНОЛОШКИ НАЈНАПРЕДНИЈА ПРАИСТОРИЈСКА КУЛТУРА У СВЕТУ. НАЈРАНИЈА МЕТАЛУРГИЈА БАКРА У ЕВРОПИ ПОТИЧЕ СА ВИНЧАСКОГ ЛОКАЛИТЕТА БЕЛОВОДЕ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ.

ГЕНЕРАЛНИМ УРБАНИСТИЧКИМ ПЛАНОМ РАЗВОЈА БЕОГРАДА, ПРИОБАЛНИ ПОЈАС ДУНАВА У ЗОНИ ВИНЧЕ ПРОГЛАШЕН ЈЕ АРХЕОЛОШКИМ ПАРКОМ.

НЕОЛИТСКО НАСЕЉЕ У ВИНЧИ УДАЉЕНО ЈЕ ОКО 14 KM ОД УШЋА САВЕ У ДУНАВ, ШТО ЈЕ ИЗУЗЕТНО ПОВОЉНО МЕСТО КОЈЕ ЈЕ ОМОГУЋИЛО ДА ПОСТАНЕ ФОКАЛНА ТАЧКА ПРОСТОРА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ. ОВУДА СУ ПРОЛАЗИЛИ ПУТЕВИ, АЛИ ЈЕ И ИЗУЗЕТНО ПОВОЉНО ПРИРОДНО ОКРУЖЕЊЕ ОМОГУЋАВАЛО ДУГОТРАЈНО НАСЕЉАВАЊЕ.

РЕКА БОЛЕЧИЦА, КОЈА СЕ УЛИВА У ДУНАВ НЕПОСРЕДНО ИСПОД НАСЕЉА, БИЛА ЈЕ ИЗВОР СВЕЖЕ ВОДЕ, А БИЛА ЈЕ И ВЕЗА СА АВАЛОМ, ГДЕ СУ НАЛАЖЕНЕ ВАЖНЕ СИРОВИНЕ ПОПУТ ЦИНАБАРИТА.

ВИНЧАНСКА НАСЕЉА СУ ПРЕТЕЖНО ВИШЕСЛОЈНА, А НА САМОМ ЛОКАЛИТЕТУ ВИНЧА КОНСТАТОВАНО ЈЕ 9 НАСЕЉА. ПО ПОЛОЖАЈУ МАЛО СЕ РАЗЛИКУЈУ ОД СТАРЧЕВАЧКИХ, ПОДИЖУ СЕ НА РЕЧНИМ ТЕРАСАМА СА ПАДОМ КА РЕЦИ, НА ОСУНЧАНИМ ПАДИНАМА ИЛИ ГРЕДАМА. У МЛАЂИМ ФАЗАМА НАСЕЉА СЕ ПОДИЖУ НА СТРМИМ ТЕШКО ПРИСТУПАЧНИМ БРЕЖУЉЦИМА ИЛИ СТЕНАМА (ГАДАЦ, РТ – ЖЕЛЕЗНИК). НЕКА ОД ОВИХ НАСЕЉА БИЛА СУ УТВРЂЕНА.

НАЈСТАРИЈА СТАНИШТА У ВИНЧИ ИМАЈУ НАЈЧЕШЋЕ ЕЛИПСОИДНЕ ОСНОВЕ УКОПАНЕ У ЛЕС И ШАТОРАСТИ КРОВ ОД ПРУЋА, ТРСКЕ И СЛАМЕ КОЈИ НАЛЕЖЕ НЕПОСРЕДНО НА ОСНОВУ. КОЛИБЕ СУ ГРУПИСАНЕ ПО ОДРЕЂЕНОМ СИСТЕМУ ОКО ЦЕНТРАЛНЕ И ПОДСЕЋАЈУ НА АРХИТЕКТУРУ КУЛТУРЕ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА. ЗА ИСТЕ ТРАДИЦИЈЕ СЕ ПОВЕЗУЈУ И СТУБАСТЕ АНТРОПОМОРФНЕ ФИГУРЕ И НЕРАШЧЛАЊЕНЕ КЕРАМИЧКЕ ПОСУДЕ.

ВИНЧА ЈЕ ОКО 4500. ГОДИНЕ П. Н. Е. ОПУСТЕЛА, АЛИ СЕ НЕПОСРЕДНО ПОСЛЕ КУЛТУРНОГ СЛОЈА СА ШАТОРАСТИМ СТАНИШТИМА ЈАВЉА НОВО НАСЕЉЕ, КОЈЕ СУ ИЗГРАДИЛИ НОСИОЦИ КУЛТУРЕ МЛАЂЕГ НЕОЛИТА, КОЈОЈ ЈЕ ВИНЧА ДАЛА ИМЕ.

КУЋЕ ТОКОМ ОВОГ ПЕРИОДА БИЛЕ СУ ОД ДРВЕТА И ГЛИНЕ, ОРИЈЕНТИСАНЕ У ПРАВЦУ ЈУГОИСТОК-СЕВЕРОЗАПАД, ИМАЛЕ СУ ЧЕТВОРОУГАОНЕ ОСНОВЕ, ВЕРТИКАЛНЕ ЗИДОВЕ И КРОВ НА ДВЕ ВОДЕ. ЈАВЉА СЕ НИВЕЛАЦИЈА, ПОДЛОГА СЕ СТАБИЛИЗУЈЕ, ИЗОЛУЈЕ ОД ВЛАГЕ, А ЗИДОВИ СЕ БОЈЕ.

У МЛАЂИМ НАСЕЉИМА ОТКРИВЕНЕ СУ ВЕЛИКЕ ПРАВОУГАОНЕ ГРАЂЕВИНЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ПРОСТОРИЈА. НА ДУБИНИ ИЗМЕЂУ 9 И 6 МЕТАРА, КОЈЕ СЕ ДАТУЈЕ У ПЕРИОД ИЗМЕЂУ 4500. И 3800. ГОДИНЕ П. Н. Е. КУЛТУРА ДОМИНИРА ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ СРЕДЊЕ И ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ. ВЕЛИКА НАСЕЉА ТОКОМ ОВОГ ПЕРИОДА СУ ВИНЧА, ПОТПОРАЊ, СЕЛЕВАЦ, ДИВОСТИН.. СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ ДЕЛАТНОСТИ ДОВЕЛА ЈЕ ДО ПРИВРЕДНОГ УСПОНА, ДРУШТВЕНОГ РАСЛОЈАВАЊА И БОГАЋЕЊА ЗАЈЕДНИЦА ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ.

НАЛАЗИ ОТКРИВЕНИ НА ДУБИНАМА ИЗМЕЂУ 6. И 2. МЕТРА КУЛТУРНОГ СЛОЈА ВИНЧЕ, ДАТОВАНИ У ПЕРИОД ИЗМЕЂУ 3700. И 3500. ГОДИНЕ П. Н. Е. ПОКАЗУЈУ ДА ВИНЧА ПОСТЕПЕНО ГУБИ ЗНАЧАЈ И ДА СЕ КУЛТУРА ГАСИ. ПРОПАСТ ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ ПРОУЗРОКОВАО ЈЕ ПРОДОР НОВИХ ЗАЈЕДНИЦА ИЗ ПРАВЦА ДАНАШЊИХ ОБЛАСТИ БУГАРСКЕ И РУМУНИЈЕ, ТОКОМ ПРВИХ ВЕКОВА 4 МИЛЕНИЈУМА П. Н. Е.

ВИНЧАНСКА КУЛТУРА ПРОСТИРАЛА СЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ВЕЋОЈ ОД ТЕРИТОРИЈЕ БИЛО КОЈЕ НЕОЛИТСКЕ КУЛТУРЕ У ЕВРОПИ. ПОЈЕДИНА ЊЕНА НАСЕЉА ПРЕМАШИЛА СУ ВЕЛИЧИНОМ И БРОЈЕМ СТАНОВНИКА НЕ САМО СВА ИСТОВРЕМЕНА НЕОЛИТСКА НАСЕЉА, ВЕЋ И ПРВЕ ГРАДОВЕ КОЈИ СУ ЗНАТНО КАСНИЈЕ НАСТАЛИ У МЕСОПОТАМИЈИ, ЕГЕЈИ И ЕГИПТУ.

СМАТРА СЕ ДА ЈЕ ВИНЧА БИЛА ГРАД ЈЕР ЈЕ СТАЛНО БИЛА НАСЕЉЕНА ТОКОМ МНОГО ГЕНЕРАЦИЈА, СТАНОВНИШТВО ЈЕ БИЛО АКТИВНО ТОКОМ ЦЕЛЕ ГОДИНЕ, А ПОСТОЈАЛА ЈЕ И СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА ПОСЛОВА. МОЖЕ СЕ РЕЋИ ДА ЈЕ БИЛА МЕТРОПОЛА, БУДУЋИ ЈУ ЈЕ НАСЕЉАВАО ВЕЛИКИ БРОЈ СТАНОВНИКА, ДА ЈЕ БИЛА ЕКОНОМСКИ И КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, ДА СУ ОТРКИВЕНА МНОГА МАЊА НАСЕЉА У НЕПОСРЕДНОЈ БЛИЗИНИ ВИНЧЕ, А НАЂЕНИ СУ И ДОКАЗИ О ИНТЕНЗИВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ И РАЗМЕНИ ДОБАРА, УСЛУГА И ЉУДИ.


Врчин

ВРЧИН ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 8667 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 8034 СТАНОВНИКА).

ИСТОРИЈА

ВРЧИН ЈЕ СТАРИЈЕ НАСЕЉЕ. ГОДИНЕ 1732. ПРИПАДАО ЈЕ БЕОГРАДСКОМ „ДИШТРИКТУ“ И ИМАО 35 ДОМОВА. У ТО ДОБА СЕ ПОМИЊЕ ПОД ИМЕНОМ VROZI,WERTSCHAN И ВРЕЧИН. НАЗИВИ СЕЛИШТЕ, МАНАСТИРИШТЕ, ЦРКВИШТЕ И ПРЊАВОР СВЕДОЧЕ ДА ЈЕ ОВДЕ ПОСТОЈАЛО НЕКО НАСЕЉЕ.

ПРЕДАЊЕ ВЕЛИ ДА ЈЕ СЕЛО РАНИЈЕ БИЛО НА МЕСТУ, КОЈЕ СЕ ЗОВЕ ГРАБЉЕ. ГОДИНЕ 1813.Г. СТАНОВНИЦИ СУ НАПУСТИЛИ СЕЛО И ПРЕШЛИ СУ „ПРЕКО“.(ВОЈВОДИНУ). У АРАЧКИМ СПИСКОВИМА ИЗ ПРВИХ ДЕСЕТИНА 19.ВЕКА ПОМИЊЕ СЕ ВРЧИН КОЈИ ЈЕ ИМАО 1818.Г. 76, А 1822.Г. 81 КУЋУ.

ПРЕДАЊЕ ВЕЛИ ДА СУ ВРЧИН ОСНОВАЛИ ПРЕЦИ КОСАНИЋА, ПОСЛЕ КОЈИХ СУ ДОШЛИ БУГАРЋИЋИ. СТАРЕ СУ ПОРОДИЦЕ, КОЈЕ НЕ ЗНАЈУ ОД КУДА СУ СТАРИНОМ, И : СТАРЋЕВИЋИ (ВАСИЋИ), ПУРОВИЋИ (ИСИДОРЕВИЋИ, ОБРАДОВИЋИ) ,БАЈИЋИ, ЈОВАНОВИЋИ. ИТД. (ПОДАЦИ КРАЈЕМ 1921. ГОДИНЕ).[1] [2]

 

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ ВРЧИН ЖИВИ 6980 ПУНОЛЕТНИХ СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 40,6 ГОДИНА (39,7 КОД МУШКАРАЦА И 41,5 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 3035 ДОМАЋИНСТАВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 2,86.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ У ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ), А У ПОСЛЕДЊА ТРИ ПОПИСА, ПРИМЕЋЕН ЈЕ ПОРАСТ У БРОЈУ СТАНОВНИКА.


Гроцка

ГРОЦКА ЈЕ ГРАДСКО НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 8338 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 7642 СТАНОВНИКА).

ИМЕ

ПРВО ПОМИЊАЊЕ ГРОЦКЕ, У ПИСАНОЈ ФОРМИ, ЗАБЕЛЕЖЕНО ЈЕ У 9. ВЕКУ (878. ГОДИНЕ), КАДА СЕ ЗА НАСЕЉЕ НА УШЋУ МАЛЕ РЕЧИЦЕ У ДУНАВ СРЕЋЕМО СА СЛОВЕНСКИМ ИМЕНОМ ГРАДЕЦ. СЛЕДЕЋЕ ПИСАНО ПОМИЊАЊЕ ЗАБЕЛЕЖЕНО ЈЕ У ЗАПИСУ ЕВЛИЈЕ ЧЕЛЕБИЈЕ 1521. ГОДИНЕ, ПОД НАЗИВОМ ХИСАРЛИК (УТВРЂЕНА ВОЈНА ПОСТАЈА НА ЦАРИГРАДСКОМ ДРУМУ). НАЈВИШЕ ПОДАТАКА О ГРОЦКОЈ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ НАЛАЗИМО У ТУРСКИМ ПОПИСИМА И ИЗ ЗАПИСА ПУТОПИСАЦА. ГЕРЛАХ, ПУТОПИСАЦ КОЈИ ЈЕ 1578. ГОДИНЕ ПРОШАО КРОЗ ГРОЦКУ И ЗАБЕЛЕЖИО: „… ВЕЛИКИ ПОТОК ДЕЛИ ГРОЦКУ НА ДВА ДЕЛА, У ЈЕДНОМ ДЕЛУ ПОДИГНУТЕ СУ МАЛЕ СРПСКЕ КОЛИБЕ ПОКРИВЕНЕ ТРСКОМ И СЛАМОМ, А У ДРУГОМ ИМА И ЛЕПИХ ТУРСКИХ КУЋА, ЧЕСТО ШИНДРОМ ПОКРИВЕНИХ.“

ДАНАС ЈЕ ГРОЦКА БЕОГРАДСКА ОПШТИНА КОЈА ЗАУЗИМА ПОВРШИНУ ОД 28.923 HA, НА КОЈОЈ ЖИВИ 75.466 СТАНОВНИКАИ И ИМА 15 НАСЕЉЕНИХ МЕСТА. ОПШТИНА ЈЕ ОСНОВАНА 1955. ОД КАДА ЈЕ ПРИСТУПИЛА ЗАЈЕДНИЦИ БЕОГРАДСКИХ ОПШТИНА. ДАН ОПШТИНЕ, КАО И ОПШТИНСКА СЛАВА, ЈЕ СВЕТА ПЕТКА, 27. ОКТОБАР. СЕВЕРНИ ДЕО ТЕРИТОРИЈЕ ИЗЛАЗИ НА РЕКУ ДУНАВ ДУЖИНОМ ОД 24 КИЛОМЕТРА, А ОБИМ ГРАНИЦЕ ОПШТИНСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ ЈЕ 96 КИЛОМЕТАРА. ДО ГРОЦКЕ СТИЖЕТЕ АУТОПУТЕМ БЕОГРАД-НИШ, ЖЕЛЕЗНИЧКОМ ПРУГОМ БЕОГРАД-НИШ-СКОПЉЕ-СОЛУН-АТИНА, МАГИСТРАЛНИМ ПУТЕМ БЕОГРАД-СМЕДЕРЕВО. ГРАДСКИ И ПРИГРАДСКИ САОБРАЋАЈ МОЖЕ ВАС ДОВЕСТИ ДО БИЛО КОЈЕГ МЕСТА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ.

АРХИТЕКТУРА

  • Најстарије језгро Гроцке део је некадашњег Цариградског друма, уз који се и формирало прво насеље. Да је данашња главна улица коришћена од самог настанка насеља као чаршија, трговачки и пословни центар, сведоче карактер и намена очуваних старих кућа. Осим пословних зграда са дућанима, занатским радионицама и кафанама, у чаршији се налазило и више стамбених објеката варошког типа чији су власници били имућни трговци и занатлије. Специфицан карактер Гроцке која је била и варошица, и пословни и административни центар области, али и сеоско насеље са изванредним природним условима, утицао је на типску шароликост грочанских кућа. И поред своје разноврсности, архитектура старих грочанских кућа представља оформљен архитектонски израз, те се у насељу јасно разликују две основне групе старих кућа – стара варошка и стара сеоска кућа. Варошке куће у Гроцкој су по својим карактеристикама блиске и чине типску целину, док су сеоске куће типски знатно разноврсније. У погледу типских обележја, целокупни сачувани архитектонски фонд садржи елементе народне архитектуре са различитих подручја Србије, који су у одређеним моментима имали пресудан значај у формирању руралне и варошке архитектуре не само у Гроцкој, већ на целом подручју града Београда.
  • У Гроцкој је још увек присутан већи број старих кућа, упркос захтевима савременог живота за њиховом елиминацијом и заменом новим. Старост очуваних грађевина креће од 150 до 250 година, али њихови облици као и начин грађења потичу из много старијих времена. Карактеристичан тип стамбеног објекта у старој архитектури варошице с почетка 19. века је удобна и пространа варошка кућа са три до четири просторије, подрумом, широким приступним тремом и доксатом на углу. Грочанска варошка кућа одражава потребе грочанског трговачког и занатског сталежа и припада групи кућа са доксатом, асиметричног типа. Приземне и са више одаја, настале су из међусобних утицаја Оријента и народне традиције и нарочито су карактеристичне за стару варошку архитектуру у Гроцкој, Крагујевцу, Лесковцу, Сопоту, Куршумлији, Крушевцу, Трстенику и Прокупљу.
  • Уже језгро грочанске вароши са називом Грочанска чаршија под патронатом је Завода за заштиту споменика културе града Београда као просторна културно-историјска целина. Поред решења о заштити Грочанске чаршије, донета су и решења којима су заштићени појединачни објекти на територији вароши: Цинцарска кућа, 17. октобра 9, Ранчићева кућа, Мајевичка 9, Божићева кућа, Хајдук Станка 33, Карапешићева кућа, Грочанска 9, Марковићева кућа, Хајдук Станка 16, Панићева кућа, Булевар револуције 29, Поповићева кућа, 17. октобра 4, Смиљанићева кућа, Димитрија Туцовића 17, Теомировићева кућа, Грочанска 11, Топаловићева кућа, Хајдук Станка 30, Влајковићева кућа, 17. Октобра 8.
  • За свега педесетак година колико су под заштитом државе, шест кућа се небригом власника и општине урушило и на њиховом месту никли су нови објекти, с тим што су остале претежно задржале своју првобитну намену и користе се и данас као стамбени и/или трговинско-угоститељски објекти. Готово све су претрпеле мање или веће измене у својој структури и унутрашњем просторном плану, прилагођавајући се савременим потребама живота.
  • Међу наведеним кућама Ранчићева кућа представља ретко сачувани примерак народног неимарства на подручју града Београда. Одлике су јој висок домет грађевинске, стамбене и ликовне културе и то засноване на друштвеном положају и реалним потребама и могућностима њихових првобитних власника.
  • У обновљеној и адаптираној Ранчићевој кући отворен је Завичајни музеј Гроцке 1982. године. Дубочајска збирка палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина проф. др Александра Костића била је стална поставка Музеја. Професор Костић је године 1933. на Дубочајском гребену у Гроцкој открио је римске гробове, накит, новац, керамику, оружје и остатке животињског и биљног света. Дубочајска збирка била је стална изложбена поставка палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина, а посебно се истицала вилица хипариона (претече коња) из плиоценске ере, стара око 12 милиона година. Но кућа након рестаурације није одржавана, те је из ње повучена Дубочајска збирка. Међутим, за кућу се 2003. године заинтересовала НВО Покретач, чији је циљ био и оснивање Центра за културу у Гроцкој (одлуком одборника Скупштине града Београда 2006. године донето је Решење о оснивању установе културе – Центар за културу Гроцка). Њиховим залагањем, а под покровитељством Завода за заштиту споменика културе града Београда и Скупштине града, изведена је 2004. године поновна свеобухватна рестаурација Ранчићеве куће као и њено опремање. Данас Центар за културу Гроцка, у чије циљеве спада и рад на оживљавању културног живота на територији општине, организује најразноврсније културно-образовне програме као што су концерти, позоришне представе, филмске и књижевне вечери, ликовни програми и радионице, манифестације и трибине.
  • Аутор текста: Зорица Атић, историчар уметности

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ ГРОЦКА ЖИВИ 6633 ПУНОЛЕТНА СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 38,9 ГОДИНА (37,7 КОД МУШКАРАЦА И 40,0 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 2815 ДОМАЋИНСТАВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 2,96.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ), А У ПОСЛЕДЊА ТРИ ПОПИСА, ПРИМЕЋЕН ЈЕ ПОРАСТ У БРОЈУ СТАНОВНИКА.


Дражањ

ДРАЖАЊ ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 1548 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 1855 СТАНОВНИКА).

ИСТОРИЈА

МЕСТО СЕ НАЛАЗИ ЈУЖНО ОД ГРОЦКЕ. СУДЕЋИ ПО ТРАГОВИМА КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ СЕВЕРНО ОД СЕЛА, У КУЋЕРИНАМА, КАО И ПО ТРАГОВИМА КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У КОВАЧЕВЦУ, ГДЕ ЈЕ „БИЛО НЕКО СТАРО ГРОБЉЕ“, МОЖЕ СЕ ТВРДИТИ ДА ЈЕ ДРАЖАЊ СТАРИЈЕ НАСЕЉЕ.

У АРАЧКИМ СПИСКОВИМА ИЗ ПРВИХ ДЕСЕТИНА 19. ВЕКА ПОМИЊЕ СЕ ДРАЖАЊ, КОЈИ ЈЕ ИМАО 1818. ГОДИНЕ 29, А 1822. Г. 34 КУЋЕ. ГОДИНЕ 1846. СЕЛО ЈЕ ИМАЛО 48 КУЋА, А ПО ПОПИСУ ИЗ 1921. ГОДИНЕ У СЕЛУ ЈЕ БИЛО 199 КУЋА СА 1320 СТАНОВНИКА.

СЕЛО СУ ОСНОВАЛИ ПРЕЦИ ДЕДИЋА (САДА РАЗНА ПРЕЗИМЕНА). ЊИХОВ ПРЕДАК ЈОВО, КОЈИ ЈЕ ДОШАО ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ, НАСТАНИО СЕ КОД „ТОЧКА“, И ТУ ОСНОВАО СЕЛО. СА ДАЋИЋИМА СУ ОД СТАРИНЕ РОД ГАЈИЋИЋА И ШВАБИЋИ (ЖИВКОВИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ). ШВАБИЋИМА СЕ ЗОВУ, ВЕЛЕ, ЗБОГ ТОГА, ШТО СУ, КАД СЕ ВРАТИЛИ ИЗ „ПРЕКА ИЗ БЕЖАНИЈЕ“ (БАНАТА) НОСИЛИ „ШВАПСКО ОДЕЛО“. СЕЛО ЈЕ ПОДИГЛО ШКОЛУ 1906. ГОДИНЕ. (ПОДАЦИ КРАЈЕМ 1921. ГОДИНЕ).

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ ДРАЖАЊ ЖИВИ 1229 ПУНОЛЕТНИХ СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 40,5 ГОДИНА (39,4 КОД МУШКАРАЦА И 41,6 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 423 ДОМАЋИНСТВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,66.


Живковац

ЖИВКОВАЦ ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 380 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 438 СТАНОВНИКА).

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ ЖИВКОВАЦ ЖИВИ 310 ПУНОЛЕТНИХ СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 41,5 ГОДИНА (41,3 КОД МУШКАРАЦА И 41,6 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 110 ДОМАЋИНСТАВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,45.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ).


Заклопача

ЗАКЛОПАЧА ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 2252 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 2197 СТАНОВНИКА).

ИСТОРИЈА

МЕСТО СЕ НАЛАЗИ ЗАПАДНО ОД ГРОЦКЕ. ЗАКЛОПАЧА НИЈЕ ОД УВЕК НА ДАНАШЊЕМ МЕСТУ. У СЕЛУ ИМА ДВА СЕЛИШТА, И ТУ ЈЕ, ПО ПРЕДАЊУ, РАНИЈЕ БИЛО СЕЛО. НА МЕСТУ ЋЕЛИЈАМА БИЛА ЈЕ НЕКАДА ЦРКВА И ТУ И ДАНАС НАЛАЗЕ НЕМАЧКИ НОВАЦ. СЕЛО ЈЕ ДОБИЛО ОВО ИМЕ, ВЕЛЕ, ПО ТОМЕ, ШТО ЈЕ СА СВИХ СТРАНА ОКРУЖЕНО БРДИМА, „ЗАКЛОПЉЕНО“. НА ДВА КИЛОМЕТАРА СЕВЕРОИСТОЧНО ОД ДАНАШЊЕГ СЕЛА БИЛО ЈЕ ПРВО НАСЕЉЕ КОЈЕ СЕ САДА ЗОВЕ СЕЛИШТЕ ИЛИ СТАРО СЕЛО. НА ТОМЕ МЕСТУ СЕ ПРИ ОРАЊУ НАЛАЗИЛИ НА ПСТАТКЕ ОД ПОСУЂА, АЛАТА, НАКИТА И Т.Д. СА ОВОГА МЕСТА СЕЛО ЈЕ ПРЕМЕШТЕНО НЕДАЛЕКО ОД ДАНАШЊЕ ЗАКЛОПАЧЕ, ЗАПАДНО, У ВОЋА, А ЗБОГ ТОГА ШТО СУ У СТАРОМ СЕЛУ БИЛИ НА УДАРУ ТУРЦИМА, КОЈИ СУ ПРОЛАЗЕЋИ ДРУМОМ ЧЕСТО НАВРАЋАЛИ У СЕЛО. СА ОВОГА СУ МЕСТА, КАКО ПРЕДАЊЕ КАЖЕ, ПРЕ СКОРО ДВА ВЕКА ПРЕШЛИ ДА ДАНАШЊЕ МЕСТО.

ПРВИ СУ ДОШЛИ И СЕЛО ОСНОВАЛИ ПРЕЦИ МАКСИМОВИЋА, КОЈИ СУ РАНИЈЕ ПРЕЗИВАЛИ УЗБЕРОВИЋИ; НЕ ЗНА СЕ ОД КУДА СУ ДОШЛИ. ПОСЛЕ ЊИХ СУ ДОШЛИ ИЗ ОКОЛИНЕ РУДНИКА ПЕЈАКОВИЋИ. ВЕЛЕ ДА СУ ОТУДА ОВДЕ ДОШЛИ ЗБОГ ГЛАДИ.

ЗАКЛОПАЧА ЈЕ ИМАЛА 1818.Г. 67 КУЋА. A 1822.Г. 75 КУЋА. ПО ПОПИСУ ИЗ 1921.Г. СЕЛО ЈЕ ИМАЛО 248 КУЋА СА 1356 СТАНОВНИКА. (ПОДАЦИ КРАЈЕМ 1921. ГОДИНЕ).

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ ЗАКЛОПАЧА ЖИВИ 1846 ПУНОЛЕТНИХ СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 41,2 ГОДИНА (40,3 КОД МУШКАРАЦА И 42,0 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 690 ДОМАЋИНСТАВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,26.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ У ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ), А У ПОСЛЕДЊА ТРИ ПОПИСА, ПРИМЕЋЕН ЈЕ ПОРАСТ У БРОЈУ СТАНОВНИКА.


Калуђерица

КАЛУЂЕРИЦА ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 22248 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 18326 СТАНОВНИКА).ДОБИЛО ЈЕ ИМЕ ПО РЕЧИ КАЛУЂЕР. БРОЈ СТАНОВНИКА ПО ЦЕНЗУСУ ИЗ 2003. ГОДИНЕ ЈЕ 22.300. КАЛУЂЕРИЦА ЈЕ У НАЈВЕЋЕМ ДЕЛУ ИЗГРАЂЕНА БЕЗ ПОТРЕБНИХ ГРАЂЕВИНСКИХ ДОЗВОЛА И КАО ТАКВО, НАЈВЕЋЕ ЈЕ ИЛЕГАЛНО НАСЕЉЕ У ЕВРОПИ.

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ КАЛУЂЕРИЦА ЖИВИ 17264 ПУНОЛЕТНА СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 35,1 ГОДИНА (34,9 КОД МУШКАРАЦА И 35,2 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 7429 ДОМАЋИНСТАВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 2,99.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ), А У ПОСЛЕДЊА ТРИ ПОПИСА, ПРИМЕЋЕН ЈЕ ПОРАСТ У БРОЈУ СТАНОВНИКА.


Камендол

КАМЕНДОЛ ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 1067 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 1372 СТАНОВНИКА).

 

ИСТОРИЈА

 

КАМЕНДОЛ ЈЕ СТАРИЈЕ НАСЕЉЕ. ПО ПРЕДАЊУ СЕЛО ЈЕ ДОБИЛО ПРВЕ СТАНОВНИКЕ КРАЈЕМ 17. ВЕКА, А ПРВЕ КУЋЕ СУ БИЛАЕ ОКО ИЗВОРИШТА ПОТОКА КАМЕНДОЛА, ОДАКЛЕ СЕ СЕЛО ПОСТЕПЕНО ШИРИЛО НИЗ ПОТОК. ПРИЧА СЕ, ДА СУ СЕ НЕКАДА, КАДА ОВДЕ НИЈЕ БИЛО НАСЕЉА, ВЕЋ ГУСТЕ ШУМЕ, СРЕЛИ НА ПУТУ ДВОЈИ СВАТОВИ, НА МЕСТУ ГДЕ ЈЕ КУЋА МИЛОЈКА ПЕТРОНИЈЕВИЋА, ПА КАКО СЕ НИСУ ЈЕДНИ ДРУГИМА ХТЕЛИ СКЛОНИТИ С ПУТА, ПОТУКУ СЕ И ИЗГИНУ. НА МЕСТУ ПОГИБИЈЕ КАМЕН, И КАКО ЈЕ КАМЕН БИО У ДОЛУ-ДОЛИНИ, ТО СЕ ПО ОВОМЕ И МЕСТО НАЗОВЕ КАМЕНДО (КАМЕНДОЛ).

 

ПРВИ ДОСЕЉЕНИЦИ БИЛИ СУ НЕКИ ВИДОСАВ, СИМА И ЛИПША. ОД ВИДОСАВА СУ ДАНАШЊИ ВИДОСАВЉЕВИЋИ (БРЗАЦИ) ОНИ ПРИЧАЈУ ДА ЈЕ ЊИХОВ ПОЕДАК ВИДОСАВ ДОШАО ИЗ ВАСОЈЕВИЋА У СТУДЕНИЦУ, А ИЗ СТУДЕНИЦЕ У КАМЕНДО. АНДРИЈЕВИЋИ (РАШИЋИ) СУ ПОТОМЦИ НЕКОГ СИМЕ КОЈИ ЈЕ СТАРИНОМ ИЗ КОРИТА, ОДАКЛЕ ЈЕ ДОШАО У СТУДЕНИЦУ, ГДЕ СА ПОРОДИЦОМ ЗАДРЖАО КРАТКО ВРЕМЕ. СИМА ЈЕ СА КАЛУЂЕРИМА НОСИО ЋИВОТ СВЕТОГ КРАЉА И СА ЊИМА ЈЕ ДОШАО У МАНАСТИР РАЈИНОВАЦ. ЂОРЂЕВИЋИ СУ ПОРЕКЛОМ ИЗ ОКОЛИНЕ ВИШЊИЦЕ КРАЈ ДУНАВА И ПРЕЗИВАЛИ СУ СЕ ГАВРИЛОВИЋ. ПОШТО СУ УЧЕСТВАЛИ 1739. ГОДИНЕ У БОРБАМА ПРОТИВ ТУРАКА, ПО ПРОПАСТИ АУСТРИЈСКИХ СНАГА И ПОНОВНОМ ДОЛАСКУ ТУРСКИХ ВЛАСТИ, У СТРАХУ ОД ОДМАЗДЕ, МЕЊАЈУ ПРЕЗИМЕ У ЂОРЂЕВИЋ И СЕЛЕ СЕ У КАМЕНДОЛ.

 

ПО АРАЧКИМ СПИСКОВИМА КАМЕНДО ЈЕ ИМАО 1818. ГОДИНЕ И 1822. Г. 12 КУЋА ГОДИНЕ 1846. СЕЛО ЈЕ ИМАЛО 29 КУЋА А ПО ПОПИСУ ИЗ 1921. ГОДИНЕ У СЕЛУ СУ БИЛЕ 162 КУЋЕ СА 1166 СТАНОВНИКА. (ПОДАЦИ КРАЈЕМ 1921. ГОДИНЕ).

 

ДЕМОГРАФИЈА

 

У НАСЕЉУ КАМЕНДОЛ ЖИВИ 862 ПУНОЛЕТНА СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 42,7 ГОДИНА (42,0 КОД МУШКАРАЦА И 43,3 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 307 ДОМАЋИНСТАВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,48.


Лештане

ЛЕШТАНЕ ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 8492 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 7109 СТАНОВНИКА).

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ ЛЕШТАНЕ ЖИВИ 6585 ПУНОЛЕТНИХ СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 35,4 ГОДИНА (34,8 КОД МУШКАРАЦА И 35,9 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 2603 ДОМАЋИНСТВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,26.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ У ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ), А У ПОСЛЕДЊА ТРИ ПОПИСА, ПРИМЕЋЕН ЈЕ ПОРАСТ У БРОЈУ СТАНОВНИКА.


Пударци

НАСЕЉЕНО МЕСТО ПУДАРЦИ СЕ НАЛАЗИ ЈУЖНО ОД ВАРОШИ ГРОЦКЕ. СЕВЕРОЗАПАДНО ОД МЕСТА ЈЕ МЕСТО КОЈЕ СЕ ЗОВЕ СТАРО СЕЛО, ГДЕ СЕ И ДАНАС ВИДИ ПО КОЈИ СПОМЕНИК БЕЗ НАТПИСА. НЕМА ПОДАТАКА А НИ ПРЕДАЊЕ НИШТА НЕ ЗНА ДА КАЖЕ О ПОСТАНКУ ОВОГА СЕЛА. У АРАЧКИМ СПИСКОВИМА ИЗ ПРВИХ ДЕСЕТИНА 19. ВЕКА ПОМИЊУ СЕ ПУДАРЦИ КАО СЕЛО КОЈЕ ЈЕ ИМАЛО 1818. ГОДИНЕ 22 КУЋЕ, А ПО ПОПИСУ ИЗ 1922. ГОДИНЕ СЕЛО ЈЕ ИМАЛО 204 КУЋЕ СА 1126 СТАНОВНИКА.

КАКО СУ СТАНОВНИЦИ ОВОГ СЕЛА ПРЕ МНОГО ГОДИНА НАДНИЧИЛИ КОД ГРОЧАНСКИХ ВИНОГРАДАРА,ЧУВАЛИ ИЛМ ВИНОГРАДЕ ОД ЛОПОВА, ТЈ. ПУДАРИЛИ ,ВЕРУЈЕ СЕ ДА ЈЕ ОД ТОГА СЕЛО ДОБИЛО СВОЈЕ ИМЕ-ПУДАРЦИ. А МОЖДА ЈЕ ИМЕ НАСТАЛО И ‘ПО УДАРЦИМА’ (ГРОМОВА,ВЕТРОВА,ИЛИ НЕЧЕГ ДРУГОГ), ШТО СЕ ВРЕМЕНОМ СТОПИЛО У –ПУДАРЦИ, И ОСТАЛО КАО НАЗИВ СЕЛА. СЕЛО СЕ НАЛАЗИ НА РИПАЊСКОЈ ПОВРШИ, А КУЋЕ СУ ГРУПИСАНЕ ПОРЕД ПУТЕВА КОЈИ ОД ГРОЦКЕ ВОДЕ ЗА МЛАДЕНОВАЦ И УМЧАРЕ, И ПОРЕД СЕОСКИХ УЛИЦА КОЈЕ СУ ОВДЕ РАНО ПОЧЕЛЕ ДА СЕ ИЗГРАЂУЈУ И ОДРЖАВАЈУ.

НАЈСТАРИЈИ ДОСЕЉЕНИЦИ У ПУДАРЦИМА СУ ЂОРЂЕВИЋИ, АЛИ ИМ СЕ НЕ ЗНА ПОРЕКЛО. ОНИ СУ СЕ НАСТАНИЛИ У ДОЛИНИ ПОТОКА, ГДЕ ЈЕ СЕЛО БИЛО СВЕ ДО 1815.ГОДИНЕ, А ПОСЛЕ ТОГА СЕ ИСЕЉАВАЈУ ИЗ ДОЛИНЕ, И НАСТАЊУЈУ НА МЕСТА ГДЕ ЈЕ СЕЛО ДАНАС. У ДОЛИНИ ЈЕ ОСТАЛА ШКОЛА И НЕКОЛИКО КУЋА. СЕЛО ПУДАРЦИ ИМАЈУ СВОЈУ ШКОЛУ ОД 1893.ГОДИНЕ. (ПОДАЦИ КРАЈЕМ 1921).

СТАРЕ СУ ПОРОДИЦЕ МАРИНКОВИЋИ,МАТЕЈИЋИ ,МАТОРЧЕВИЋИ И ПАНТЕЛИЋИ.НАСТАНАК ПОРОДИЦА МАТЕЈИЋ,МАРИНКОВИЋ И МАТОРЧЕВИЋ,ЈЕ ПО ЈЕДНОЈ ЛЕГЕНДИ,ЗАНИМЉИВ.НАИМЕ,КАД СУ СЕ ДОСЕЛИЛА НЕКА ТРИ БРАТА У ПУДАРЦЕ,МАТЕЈА,МАТОРИ И МАРИНКО РЕШИЛИ СУ ДА ОФОРМЕ СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ РАЗЛИЧИТО И ОТУДА ПРЕЗИМЕНА;МАТОРИ-МАТОРЧЕВИЋ,МАТЕЈА-МАТЕЈИЋ,МАРИНКО-МАРИНКОВИЋ.

СМАТРА СЕ ДА СУ ОВЕ ТРИ ФАМИЛИЈЕ У СРОДСТВУ.ТАКОЂЕ,СИЛОМ ПРИЛИКА,ЗА МАТОРЧЕВИЋЕ ЈЕ КАРАКТЕРИСТИЧНО ТО ШТО ЈЕ ПРЕЗИМЕ УНИКАТНО,ТАЧНИЈЕ СВИ МАТОРЧЕВИЋИ СУ ИЗ ПУДАРАЦА.ПРЕЗИМЕ НЕ ПОСТОЈИ У ДРУГИМ МЕСТИМА(ОСИМ АКО НИСУ СЕ ПРЕСЕЛИЛИ,АЛИ КОРЕН ИМ ЈЕ ИЗ ПУДАРАЦА).


Ритопек

РИТОПЕК ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 2284 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 2163 СТАНОВНИКА).

 

ИСТОРИЈА

СЕЛО ЛЕЖИ СЕВЕРОЗАПАДНО ОД ГРОЦКЕ, НА ДУНАВУ. РИТОПЕК ЈЕ СТАРО НАСЕЉЕ . ИМА ДОСТА ТРАГОВА КОЈИ ПОТВРЂУЈУ ДА ЈЕ ОВДЕ ВРЛО РАНО ПОСТОЈАЛО НАСЕЉЕ. У РИТОПЕЧКОМ АТАРУ ПОСТОЈИ МЕСТО „ЦРКВИШТЕ“, ГДЕ ЈЕ СВАКАКО НЕКАДА БИЛА ЦРКВА. СТАРИНСКИ НОВАЦ И ДРУГЕ СТВАРИ НАЛАЗИЛИ СЕ У ВОДИЦАМА, У ПЛАВИНЦУ И НА ДРУГИМ МЕСТИМА.

НА КАРТАМА ИЗ 18.ВЕКА ОВО НАСЕЉЕ ЗАБЕЛЕЖЕНО ПОД ИМЕНОМ RIDOPECK, RIDEBECK.

ГОДИНЕ 1782. РИТОПЕК ЈЕ ИМАО 30 ДОМОВА И ПРИПАДАО ГРОЧАНСКОМ ДИСТРИКТУ (СРЕЗУ). У ПРВИМ ДЕСЕТИНАМА 19.ВЕКА ПОМИЊЕ СЕ РИТОПЕК У АРАЧКИМ СПИСКОВИМА И ИМАО ЈЕ 1818.Г. 80 А 1822.Г. 86 КУЋА . ПО ПОПИСУ ИЗ 1921.Г. РИТОПЕК ЈЕ ИМАО 211 КУЋА СА 1361 СТАНОВНИКОМ.

СЕЛО НИЈЕ ОДУВЕК НА ДАНАШЊЕМ ПОЛОЖАЈУ. ПРЕДАЊЕ НАМ КАЖЕ ДА ЈЕ ПРОМЕНИЛО ТРИ ПОЛОЖАЈА. ПРВО ЈЕ БИЛО НА ДУГАЧКИМ ЊИВАМА, ЗАТИМ КОД ВОДИЦА ПА КОД ПЛАВИНАЧКОГ ПОТОКА. ЗА НАЈСТАРИЈУ ПОРОДИЦУ СМАТРАЈУ СЕ ПУТНИКОВИЋИ, ЗА КОЈЕ ПРИЧАЈУ ДА СУ ИХ ЗАДИРКИВАЛИ ДА СУ ЛАТИНИ. СТАРЕ СУ ПОРОДИЦЕ БИЛЕ И ЈОВЕ ПАЛАМИГЕ И ЧЕЛИКОВИЋИ, ОД КОЈИХ ДАНАС НЕМА ПОТОМАКА. СТАРЕ СУ ПОРОДИЦЕ И МИЛОШЕВИЋИ, УРОШЕВИЋИ, КАЛДИШИЋИ, И ШИЉАНИ. ЗНАТАН ДЕО ДОСЕЉЕНИКА ЈЕ ДОШАО ИЗ „ПРЕКА“ (БАНАТА) (ИЗ СТАРЧЕВА, ДОЛОВА, БАВАНИШТА, ЦРЕПАЈЕ И ОПОВА). ИМА ДОСТА ДОСЕЉЕНИКА ИЗ СУСЕДНИХ СЕЛА И ИЗ БАРАЈЕВА, БЕГАЉИЦЕ МАЛОГ ПОЖАРЕВЦА, ИВАНЧЕ, ЛАНДОЛА, ЗАТИМ ИЗ БЕЛОГ ПОТОКА, СЛАНАЦА, ГРОЦКЕ И МИРИЈЕВА).

ЗЉА ВРЕМЕ ПРОПАСТИ ( 1813.Г.) БЕЖАЛИ „ПРЕКО“ И КАД СЕ СУ СЕ КАСНИЈЕ ВРАТИЛИ, ЗАТЕКЛИ СУ СВЕ КУЋЕ ПОПАЉЕНЕ. . (ПОДАЦИ КРАЈЕМ 1921. ГОДИНЕ).

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ РИТОПЕК ЖИВИ 1901 ПУНОЛЕТНИ СТАНОВНИК, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 42,2 ГОДИНА (41,2 КОД МУШКАРАЦА И 43,3 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 653 ДОМАЋИНСТВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,49.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ У ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ), А У ПОСЛЕДЊА ТРИ ПОПИСА, ПРИМЕЋЕН ЈЕ ПОРАСТ У БРОЈУ СТАНОВНИКА.


Умчари

УМЧАРИ ЈЕ НАСЕЉЕ У ОПШТИНИ ГРОЦКА У ГРАДУ БЕОГРАДУ. ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. БИЛО ЈЕ 2880 СТАНОВНИКА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 1991. БИЛО ЈЕ 3487 СТАНОВНИКА).

ИСТОРИЈА

ВАРОШ СЕ НАЛАЗИ ЈУЖНО ОД ГРОЦКЕ, У ДОЛИНИ РЕКЕ РАЉЕ. ТОПОГРАФСКИ НАЗИВИ ЦРКВИНЕ, МАНАСТИРСКО, КУЋЕРИНЕ, СЕЛИШТЕ И ДР. ДОКАЗ СУ ДА ЈЕ ОВДЕ ПОСТОЈАЛО НЕКО СТАРО НАСЕЉЕ. НА МЕСТУ ЦРКВИНЕ И ДАНАС СЕ НАЛАЗЕ ОСТАЦИ НЕКАКВИХ ЗГРАДА, КОЈЕ СУ БИЛЕ ПОПЛОЧАНЕ ОПЕКОМ. НА НЕКАДАШЊЕМ ИМАЊУ МИХАЛОВИЋА БИЛО ЈЕ ТРАГОВА СТАРОГ ГРОБЉА КОЈЕ СЕ ЗОВЕ „МАЏАРСКО ГРОБЉЕ“.

ПРВЕ ПИСАНЕ ПОМЕНЕ О ОВОЈ ВАРОШИЦИ ИМАМО ИЗ ПРВИХ ДЕЦЕНИЈА 18. ВЕКА. НА КАРТИ ИЗ ДОБА АУСТРИЈСКЕ ВЛАДАВИНЕ (1718.-39.Г.) ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕНО ПОД ИМЕНОМ UMSCHARI. ГОДИНЕ 1732. ПОМИЊУ СЕ УМЧАРИ И У ЊИМА ОБР’КЊАЗ ЛАЗА. УМЧАРИ СУ У ОВО ВРЕМЕ ПРИПАДАЛИ НУРИЈИ (ПАРОХИЈИ) МАНАСТИРА РАЈИНОВЦА И ИМАЛИ СУ 22 КУЋЕ (ДОМОВА-ХЛЕБОВА). КАСНИЈЕ, У ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА 19.ВЕКА ПОМИЊУ СЕ УМЧАРИ У АРАЧКИМ СПИСКОВИМА, И 1818.Г. 66 КУЋА. ГОДИНЕ 1846.ВАРОШИЦА ЈЕ ИМАЛА 96 КУЋА, А ПО ПОПИСУ ИЗ 1921.Г. У ВАРОШИЦИ ЈЕ БИЛО 413 КУЋА СА 2424 СТАНОВНИКА.

ПО ПРЕДАЊУ МЕСТО ЈЕ БИЛО НАЈПРЕ НА ДЕСНОЈ ОБАЛИ РЕКЕ РАЉЕ, НА МЕСТУ КОЈЕ СЕ ЗОВЕ „КУЋЕРИНЕ“ , ОДАКЛЕ СУ СЕ У ТОКУ ВРЕМЕНА СПУСТИЛИ БЛИЖЕ РЕЦИ РАЉИ, КОД ИЗВОРА СЕЛИШТЕ.КАСНИЈЕ ЈЕ СЕЛО ПРЕМЕШТЕНО НА ЛЕВУ ОБАЛУ РАЉЕ И НА ТОЈ СУ СТРАНИ ПРВЕ КУЋЕ БИЛЕ У ПОДНОЖЈУ САДОВА, У ДОЛИНИ ПОТОКА ЛИПОВНИКА.

ОДАТЛЕ СЕ ОВО НАСЕЉЕ ШИРИЛО И РАЗВИЈАЛО У РАЗНИМ ПРАВЦИМА. ПОЧЕТКОМ 20.ВЕКА НЕКОЛИКО ПОРОДИЦА ЈЕ ОТИШЛО У ЖИРОВЉИН, ГДЕ СУ БИЛА ТРЛА, И ЗАСНОВАЛИ СУ ЗАСЕЛАК, КОЈИ ПО КНЕЗУ ЖИВКУ ДОБИО ЖИВКОВАЦ. ПО ПРЕДАЊУ, КОЈЕ ЈЕ ДВОЈАКО, ОВО ЈЕ НАСЕЉЕ ДОБИЛО ИМЕ ПО УМКАМА КОЈЕ СУ СЛУЖИЛЕ КАО ГРАНИЦА ИЗМЕЂУ БЕОГРАДСКОГ И СМЕДЕРЕВСКОГ ПАШАЛУКА, А ПО ДРУГОМ ПРЕДАЊУ ИМЕ ЈЕ ДОШЛО ПО ЗЕМЉИ УМЊАЧИ-УМИ КОЈЕ ИМА НА МНОГО МЕСТА.

ЗА НАЈСТАРИЈУ ПОРОДИЦУ СМАТРАЈУ СЕ МИХАЛОВИЋИ (ЈОВАНОВИЋИ, ПАНТЕЛИЋИ). ЊИХОВ ЧУКУНДЕД ЈОВАН, КОЈИ ЈЕ ДОШАО ОД БЈЕЛОГ ПОЉА, „УДАРИО ЈЕ КОЛАЦ ОВОМЕ НАСЕЉУ“ КАД ЈЕ ДОШАО ОВДЕ, ЗАТЕКАО ЈЕ ГУСТУ И НЕПРОХОДНУ ШУМУ. (ПОДАЦИ КРАЈЕМ 1921. ГОДИНЕ).

ДЕМОГРАФИЈА

У НАСЕЉУ УМЧАРИ ЖИВИ 2316 ПУНОЛЕТНИХ СТАНОВНИКА, А ПРОСЕЧНА СТАРОСТ СТАНОВНИШТВА ИЗНОСИ 41,0 ГОДИНА (39,3 КОД МУШКАРАЦА И 42,6 КОД ЖЕНА). У НАСЕЉУ ИМА 895 ДОМАЋИНСТАВА, А ПРОСЕЧАН БРОЈ ЧЛАНОВА ПО ДОМАЋИНСТВУ ЈЕ 3,21.

ОВО НАСЕЉЕ ЈЕ У ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ НАСЕЉЕНО СРБИМА (ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2002. ГОДИНЕ).