ОПИПАЈ, ОМИРИШИ, ЗАГРЕБУЦКАЈ Пипачи хлеба унапредили су своје технике и нико НЕ МОЖЕ ДА ИМ СТАНЕ НА ПУТ | Жиг Инфо

ОПИПАЈ, ОМИРИШИ, ЗАГРЕБУЦКАЈ Пипачи хлеба унапредили су своје технике и нико НЕ МОЖЕ ДА ИМ СТАНЕ НА ПУТ

Како изабрати идеалну векну хлеба, најсочнији парадајз или јабуку савшене текстуре, ако пре тога дооообро не опипате? Никако, гласио би одговор оних који без пипања, и то онако голим рукама, једноставно не умеју да купују.

Још се сећамо култног видеа двојице оригиналних момака – Душана Шапоње и Душана Чавића, аурора два невереоватно популарна медијска пројекта „Циклотрон“ и „Марка жвака“, под једноставим називом: „Пипачи хлеба“.

 

Како би дочарали колико „човек озбиљно схвата куповину хлеба“ са све камером кренули су директно у продавницу. Оно што су тамо снимили потврђује њихову тезу колико је за српског потрошача важно да изабере ону праву, савршену векну хлеба. Наравно, ништа без пипања.

Од тада је прошло много година, продавци су делимично успели да спасу неке векне од бесомучног пипања тако што их бар до пола спакују у папирне кесе (мада се неки по навици ипак хватају за онај „огољени“ део) или их продају затворене у пластичне вреће.

Иако се чини да хлеб у овој суровој потрошачкој причи највише испашта, истина је да ни воће ни поврће не пролази много боље.

 

Недавно смо у једном маркету затекли следећи призор: Господин је меркао парадајз, а затим је полако кренуо у испипавање. Од оних најближиш до оних најудаљенијих. Одабрао је три. Лагано их је као жонглер лоптице промувао кроз шаке. Није био сигуран у избор, па је употребио и чуло мириса. Прислонио је поврће на своје лице. Како ни та метода није била успешна, господин је ноктом загребао по кожици парадајза и поново га помирисао. А онда их је све вратио.

Згоржени призором други потенцијални купци парадајза, одустали су.

Продавци не смеју ништа да им замере

Продавци у београдским маркетима кажу да не могу да се боре против пипача и да тој групи обично припадају старији грађани, који су свадљиви ако им се скрене пажња да то не раде.

– Осим што хоће да се брецну ако им укажете на то да такво понашање није у реду, генерално рачунају и на то да их нико неће прекорити јер су у годинама – рекла је једна продавачица која је желела да остане анонимна.

 

Да ли је ово социлошки феномен карактеристичан за наше поднебље или је нешто друго у питању, питали смо и стручњаке. Ево шта о томе каже наш угледни социлог Ратко Божовић.

Ствар личног стила и васпитања

– За ову појаву нема социолошког објашњења, јер није социолошко питање, већ ствар личног стила и васпитања. Оваквим понашањем се открива својеврстан егоизам и анимализам, јер показујете да немате обзира према другоме. Само сам код нас видео да се људи тако понашају – објаснио је Божовић.

Он чак има и реч за ову појаву – пипоманија!

– Говорим и из угла потрошача. Не волим кад хлеб стављају у целофан, он ипак треба да дише, али апсолутно разумем зашто су коначно то почели да раде. Ипак је то ствар хигијене, а људи се понашају врло несмотрено и безобзирно према другима – дођу из трамваја, с улице, а онда додирну сваки појединачан производ. У таквим ситуацијама се човек ода колико је култивисан, културан и еманципован – додао је Божовић.

 

Они који без пипања ипак не могу, имају другачије објашњење за своје нехигијенско понашање.

– Изгубио сам поверење у квалитет и желим да се уверим да ли је хлеб свеж, јер ми се догађало да ми продавци „увале“ бајат. Када стиснете средину, а векна се врати у почетну форму, значи да је свеж. А вероватно има и оних којима је битно да ли је хлеб реш, хрскав или нешто треће, укуси се разликују и свако има право да купи оно што му одговара – објаснио нам је један купац.

Уколико вам је одбојна ова појава, за коју нема наде да ће се искоренити, једно од решења јесте да купујете воће и поврће у целофанским паковањима. Што се тиче хлеба, „најсигурнији“ је онај у пекарама, где стоје иза пулта, недостижан додиру просечног пипача или онај који се продаје упакован у целофан.

Маша Милојковић   Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо