недеља, 07 март 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Случај Јовановић – хроника једног процеса

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Првостепену пресуду бившем председнику општине Гроцка Драгољубу Симоновићу и још двојици оптужених да су организовано учествовали у паљењу куће новинара Милана Јовановића, судија Славко Жугић саопштиће у уторак, 23. фебруара у 9 сати у згради Палате правде.

 

Подсећамо шта је све пратило и који су обрти обележили овај судски процес, чији епилог долази две године и два месеца после овог злочина.

Новинару грочанског портала Жиг инфо, пензионисаном полицајцу Милану Јовановићу и његовој супрузи Јели Дељанин, 12. децембра 2018. године, „Молотовљевим“ коктелом који је убачен кроз разбијен прозор гараже где се налазио аутомобил, запаљена је кућа у Врчину, а срећном околношћу камере комшијске куће забележиле су шта се те зимске ноћи десило.

Срећа је и што се те ноћи супруга новинара, која је цео радни век била медицинска сестра, чувши прасак пробудила и у папучама и пиџами полуонесвешћеног Јовановића извукла из густог дима и ватре која се из гараже у приземљу увелико ширила на читаву кућу. Јовановић је хоспитализован због тровања димом, а на згаришту су нађене и чауре. Како је знао да се писањем о локалној корупцији замерио тада челнику градске општине, новинар није имао сумње да Драгољуб Симоновић стоји иза подметнутог пожара.

Додатну сумњу да некоме сметају текстови на Жиг инфу о малверзацијама у грочанској општини, био је и физички напад на уредника тог портала Жељка Маторчевића који се десио само два месеца пре паљења куће. Маторчевић је у сред дана, на путу до посла у Лештанимa, тешко претучен, а до данас се не зна ко је починилац. Овај напад био је увертира у организовани план за паљење куће новинара Јовановића, изјавио је тужилац на последњем рочишту.

Милан Јовановић и Жељко Маторчевић испред зграде Палате правде (фото: УНС)

На оптуженичкој клупи од априла 2019. године су Драгољуб Симоновић, који је у међувремену поднео оставку на место председника општине, Владимир Михаиловић, сада бивши полицајац из Гроцке, Игор Новаковић, док је Александар Маринковић у бекству више од годину дана. Почетак овог судског поступка, остаће упамћен по рочишту на којем је читана оптужница, када је испред суднице тридесетак присталица Симоновића аплаудирало свом лидеру. 

Убрзо после кобне ноћи, певачица Бојана Цветковић Шијачки склопила је споразум о признању кривице са тужилаштвом да је осумчињеног Маринковића, који се терети да је непосредни извршилац, довезла до куће Јовановића, те је осуђена на казну од шест месеци кућног притвора и 50.000 динара.

У самој завршници суђења, поступак против оптуженог за саучесништво Игора Новаковића средином јануара ове године је раздвојен од осталих, након што се његов адвокат на рочишту није појавио а није послао ни замену, те у уторак неће бити донета пресуда у односу на њега, који се готово током читавог процеса бранио са осталим оптуженима.

Милан Јовановић је, иначе, под сталном полицијском пратњом од марта 2019. године, која је са њим била и на суђењима, а тиме се и он осећа безбедније јер су, како је казао, они који су наложили да му се запали кућа „ту, у близини“. Његови уници, пак, из страха не желе да долазе у кућу у Врчину која се још обнавља, а у којој поново живе новинар и његова супруга.

Под сталним страхом је и супруга Јовановића на коју је кобна ноћ оставила немерљиве последице по здравље. Како и сама каже, некада је била здрава и срећна жена а сада не спава ни уз лекове, те јој је понекад и лакше иако трауматично, да долази на суђења него да код куће стрепи шта се на том рочишту дешава.

Драгољубу Симоновићу, оптуженомом за кривично дело „тешко дело против опште сигурности”, прети максимална казна затвора од осам година, како је тражило тужилаштво, потом шест година Александру Маринковићу и пет година Владимиру Михаиловићу, али одбрана која је у потпуности негирала њихову кривицу очекује ослобађајуће пресуде.

Жртвовање

Да су Милан Јовановић и Јела Дељанин били под сталном паљбом адвоката одбране током суђења, који су без трунке емпатије спроводили мучна испитивањa, оценили су и адвокатица оштећених и тужилац који су рекли да је овакав малтретман заправо секундарна виктимизација жртви. Овакав утисак оставила су и питања ових адвоката на која је Јела Дељанин током сведочења морала да одговара - колико је имала гоблена, зашто је у кући имала више завеса него прозора и како се одлучила за куповину телевизора пред само паљење куће.

Одбрана, међутим, одбацила је да је малтретирања жртви било, те да су њихови аргументи, који су се у великој мери темељили на умањивању штете која је после пожара на кући настала, били због „елемената кривичног дела које је тужилаштво ставило на терет оптуженима“.

Драгољуб Симоновић (фото: УНС) Драгољуб Симоновић (фото: УНС)

Тужилаштво је, у међувремену, променило оптужницу, па уместо да у том акту пише прецизан износ штете имовине, у оптужном предлогу сада се каже да она „прелази четири милиона динара“. Али ни то адвоката Симоновића није спречило да се и у завршним речима поново осврне на спаљену кућу и изјави да се на фотографијама јасно види да чак ни тоалет папир није у целости изгорео, већ само нагорео, што би требало да значи да је мања штета куће него што се тврди.

Адвокат Симоновића, такође, је у завршним речима изнео да супруга није Милана Јовановића полуживог извлачила из приземља куће, већ да постоји доказ да је он у том тренутку телефоном звао ватрогасце из куће, као и да све чињенице указују да је заправо Јовановић те ноћи пуцао на директног нападача. А за ову клевету да је пуцао кобне ноћи, одвојено од овог кривичног поступка, Јовановић је поднео тужбу против овог адвоката.

Кумство

Епилог овог судског процеса у односу на оптуженог Драгољуба Симоновића, зависиће и од тога да ли ће суд ценити да су текстови о локалној корупцији били главни разлог за дело које му се ставља на терет, као и да ли је наложио другооптуженом Михаиловићу да то уради или је то био план Михаиловића, без знања Симоновића.

Оптужени Симоновић, наиме, терети се да је наложио паљења куће новинара Милана Јовановића и то тако што је у ресторану Мировица, на породичном ручку подстрекивао тада полицајца Владимира Михаиловића да пронађе особу од поверења да се у виду опомене запали аутомобил Јовановићу, а да ће му заузврат дати новац. Као главни мотив тужилаштво је навело истраживачке текстове новинара.

На суђењу је, међутим, другооптужени Михаиловић променио свој првобитни исказ дат у полицији да му је Симоновић обећао новац да запали аутомобил новинару, те је на суђењу настао обрт, и то у корист бившег председника општине Гроцка. Михаиловић је потом казао да је разговарао са Игором Новаковићем коме је рекао да има проблема са „једним дрипцем“, те да је од њега је тражио само да оштети аутомобил новинара.

Овај бивши полицајац изјавио је да су га високи званичници МУП-а натерали да оптужи Симоновића као главног налогодавца, али да то заправо није тачно. Он је сам одлучио, навео је, да оштети аутомобил зато што је био сигуран да ће то Симоновић знати да цени, како би заузврат његова супруга, запослена у општини напредовала на послу, истичући да о овом плану Симоновић ништа није знао.

Током суђења, и Симоновић и Михаиловић су тврдили да нису у блиским односима, али је адвокатица оштећених у завршним речи тврдила супротно. „Не смемо заборавити да су блиски пријатељи, да је Симоновићева ћерка кума са Михаиловићима, а што се каже у народу 'кум није дугме’. Кад старији кум затражи да му млађи кум у нечему помогне, ко то може да одбије. Нарочито ако је старији кум председник општине и послодавац кумице, а млађи кум припадник елитне интервентне бригаде МУП-а“, рекла је она.

Дилеме професије

Оно што су адвокати Симоновића током целог судског поступка наводили како би побили тврдњу да је разлог да наложи напад на кућу је то да Милан Јовановић није новинар, да нема факултетско образовање усмерено ка новинарству, нити професионалних вештина, те да се не може признати да је он новинар. За Жиг инфо, такође, говорили су да није медиј, јер није регистрован, па се у правном смислу не може дефинисанити на тај начин.

Оно што је, међутим, чињеница је да је Милан Јовановић члан два највећа новинарска удружења у Србији, те да не постоје лиценце за новинаре, а да га је стручна домаћа и међународна заједница, за разлику од адвоката, признала за новинара, као и да се на свим медијским листама овај случај налази као први и прави пример гушења слободног новинарства у Србији.

 На фотографији екипа Жиг инфа – Зоран Лалић, Жељко Маторчевић и Милан Јовановић На фотографији екипа Жиг инфа – Зоран Лалић, Жељко Маторчевић и Милан Јовановић

Оно што је обележило суђењу су и бројна одлагања рочишта због непојављивање адвоката одбране и оптужених, који су за разлоге наводили вирус корона, самоизолацију, па чак и зубобољу, али и њихови захтеви за изузеће судије Славка Жугића из овог процеса којег су оптуживали за пристрасност. За одбрану је и медијско извештавање о овом случају било пристрасно, кршена је презумпција невиности, вођена хајка, а адвокати одбране су критиковали и јавно изношење ставова председника државе, опозиције, као и председника Комисије за истраживање убистава новинара Верана Матића о овом случају.

Овакави кораци одбране, у највећој мери допринили су утиску да она опструише ово суђење, те да процес делује споро и неефикасно, иако је судија скоро сваког месеца заказивао рочишта. У уторак ћемо сазнати каква ће пресуда, после око 700 дана од почетка суђења, бити за најтежи напад на новинара у новијој историји, али је сигурно да ни правична пресуда неће надокнадити штету нанету физичком и душевном здрављу Милану Јовановићу и Јели Дељанин.

 

Ј. Пешић, УНС

Промо

Bg

Најчитаније