уторак, 19 октобар 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

НУНС: Живео је од истине

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Туга и бол испуњавају данас све новинаре - професионалце у Србији: умро је Милош Миша Васић, један од најбољих у нашем послу откад се на овим просторима завртела ротација.

 

Након деценија писања и говорења за различите медије, извесно је то да је Миша живео од новинарства и да је његов једини послодавац била истина.

Она истина коју је често пласирао кроз стилске бравуре и бујице властите ерудиције.

На страни истине, увек је био против гушења слободе, бахате демонстрације силе, против самовлашћа моћника. Сврставајући се тако међу често медијски нападане и прогањане мислеће људе.

Након петнаестогодишњег писања за НИН постаје један од оснивача Времена, првог независног србијанског недељника, у којем ће досегнути професионалне врхове у нашем послу. Анализама војнополитичких и полицијских тема које су доминирале тадашњим друштвом, извештавањем са ратом захваћених подручја бивше Југославије, из Хрватске и потом Босне и Херцеговине, из опседнутог Сарајева.

Из Мишиних написа читатељство је сазнавало болне истине о крвавом распаду бивше Југославије и - веровало у то што пише.

Новине су се тих година куповале и због Мише Васића.

Никад није с разлогом демантован, никад није изгубио судски спор.

И када би у Времену осванула његова анализа, својеврсни васићевски жанр, чланак без саговорника, стицао се утисак да је добро саслушао уистину информисане људе, блиске истрагама или врху власти. О њима није говорио.

Оставио нам је и непогрешиви подсетник на убиство премијера Ђинђића, текстовима у Времену и књигом Атентат на Зорана.

Даровао нам је, за предах од тачних лоших вести, свежањ цртица у рубрици Време уживања. Стилске бравуре и мудрости о гласању, реваншизму, писмености, моћи, музици, махмурлуку, Индексима.

И колумне под заједничким насловом Мој мушки живот.

Председник Независног удружења новинара Србије био је од 1997. до 1999. У време примене гиљотина Закона о информисању, прогона слободних медија, убиства Славка Ћурувије.

Увек добар саговорник за своје теме, био је отворен и за помоћ млађим колегама. Многи од њих приписаће му и кључне заслуге за своје успешне каријере.

Они који су га познавали и имали прилику и задовољство да бораве у његовом друштву, памтиће га као духовитог и отвореног човека, ненаметљивог искусног зналца, спремног да слуша и покаже разумевање.

Као пријатеља који заувек обележи живот.

Промо

Bg

Најчитаније