среда, 26 фебруар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ДАЈ ПАТКУ ЕРДОГАНУ Турска „Обојена револуција“

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 
Готово да протекле две – три године, од појаве најновијих „Обојених револуција“ у Египту, Сирији и Украјини, нема ни једног аутора који „Држи до себе“ а да није поменуо злокобну реченицу „Турска је следећа“ тако да избијање озбиљних унутрашњих сукоба у Турској и није нека претерана сензација . Ипак, Турска је важила за „Земљу пучева“ у којој се војска, налази позвана, да на „Озбиљан позив народа“ са оружјем у рукама „Среди ствари“ односно успостави уставни поредак . Турска је, иако са већинским муслиманским становништвом, ипак секуларна земља, са јасним подвајањем цркве и државе. За овакво стање, најзаслужнији је „Отац Нације“ Кемал Мустафа, од милоште прозван Кемал Ата – турк / Отац турске / .Поменути је, како историја сведочи, између осталих пророчких речи изговорио следеће : Од сутра скидамо бурнусе и кафтане – облачимо одела и фракове, скидамо фесове – носимо шешире и цилиндре, пишемо латиницом – са турском ортографијом, рачунамо по грегоријанском времену, матичар води регистар грађанских стања, венчава и разводи и КРАЈ ПРИЧЕ . Нема али . . . Турска је од оријенталне деспотије закорачила у двадесети век. Турска са својих осамдесетак милиона становника, и још ко зна колико туркофилских народа у непосредном окружењу, није за потцењивање . Не заборавите . Турска је два пута била „Под Бечом“ а Хабзбуршка Монархија, ни у свом највећем напону није била „Под Стамболом“ . Турска чува „Меки трбух Русије“ односно Кавказ, као и главне траншеје за превоз сирове нафте из „Русије и Прирусије“ до Јужне Европе . Иако члан НАТО пакта Турска се због своје снаге мало осврће на горопадног „Ујка Сема“ што американце доводи до лудила . Дали је у питању кликтање Ујка Сема / Орао –симбол Америке / или тек прозаично пућпурикање Ћурке / сличан је изговор и писање на енглеском речи Ћурка и Турска / остаје да се види . Војни пучеви и државни удари нису историјски ништа ново и непознато, као и „Обојене револуције“ . Погрешно је везивати појаву „Обојених револуција“ за такозвани „Пети октобар“ у Београду .Та појава вуче дубље корене, само је обавијена велом заборава. Претече „Обојених револуција“ биле су велике турбуленције у склопу тадашњег „Источног блока“ односно Варшавског пакта, крајем четрдесетих година, у догађајима познатијим код нас као „Резолуција Информбироа“ . Истом приликом је због инсистирања на „Демократским променама“ од стране стаљинистичких марионета , у Албанији убијен је Коча Дзодзе, у Мађарској Ласло Рајк и други, у Бугарској Трајчо Костев и други , у Чехословачкој Рудолф Слански и други , сви листом руководећи државни и партијски кадрови . . .данас би ти догађаји били карактерисани као „Обојене револуције“ . У тадашњој ФНРЈ истина, у случајевима познатијим као „Изјашњавање за ИБ“ било је масовних хапшења и затварња у логоре, али смртних казни , осим у случајевима везаним за шпијунско – диверзантске акције, данас познатије као „Тероризам“ није било . Година шездесет осма, поред свих „Светских омладинских покрета“ одликовала се и масовним студенстким протестима, спонтаним и неорганизованим, у којима су студенти успели да формирају свој Парламент, а Универзитету да промене име у „Црвени Универзитет Карл Маркс“ . Мићуновић и Чавошки тада млађахни „Асистенти“ а касније лидери демократских примена деведесетих година, били су учесници демострација . . . Обојена револуција, али једна од највећих и најобимнијих везана је за догађаје краја осамдесетих година . Док је у Кини, великој и стабилној држави, проблем постојања великог броја окупљеног „Спонтаног и неорганизованог народа“ решен уз употребу тенкова, дотле је тзв „Варшавски пакт“ прошао далеко горе, а најгоре од свих бивши Совјетски Савез, који се „Распао“ на тужан и срамотан начин – без иједног испаљеног метка. Док су совјети туговали – немци су славили . И дан данас се као национални хероји славе немци, које је стаклено око камере „Овековечило“ као прве који прескачу „Берлински зид“ а да специјална полиција на њих не пуца – јер уважава реалност . Ипак, пар година пре „Пада берлинског зида“ , просторе СФРЈ потресла је тзв „Јогурт Револуција“ а недуго потом и „Жута греда“ . Не улазећи посебно у околности „Избијања“ „Јогурт револуције“ у којима с епомињу и извесне нечасне радње везане за тада готово непознту појаву – педерастију, директора једне угледне новосадске фирме, који је тобож уцењиван од стране „Службе“ да огромна средства из акумулације предузећа – тада астрономских три милиона долара, преусмерава у финансирање митинга „Догађања народа“ . Када је у томе разоткривен од стране покрајинских органа безбедности – послужио се старим триком, извођењем народа на улице, у стилу његовог бачкопаланачког партијског друга, који „Масу пали“ са речима „Кад се ја као мађар не бојим срба што их се ви срби бојите „ . Остатак догађаја је познат . Извесне одлике „Обојене револуције“ , искрено речено, на њих ме је подсетио и сличај малтретирања голобрадих турских регрута од стране „Огорченог народа“ на улицама Анкаре и Истамбула, имала је и такозвана „Интервенција“ ЈНА у запоседању државних граница, у ком подухвату су ненаоружани регрути послати у непрегледним колонама тенкова на границе са Аустријом Италијом и Мађарском / једним делом / , још увек постојеће СФРЈ. Први дан је извештавано тадашње „Јавно мнење“ да је акција у току, други дан да је пред успешним окончањем, а трећи дан, извињавам се на сарказму, али у појединим хрватским писаним медијима, јављала се парафраза рекламе словеначке „Леснине“ са текстом „Пуна кола трес, трес, Словенија лес, лес „ .Односно, број званично мртвих кретао се око пар десетина, док је на жалост, права бројка, у смислу „Тамне бројке криминалитета“ била увећана најмање неколико пута . Војници тадашње ЈНА, војск еконципиране по угледу на Аустроугарску војску, и њихови официри, па чак и највиши командни кадар, уопште нису имали представу, ни где иду, ни где су збасали, ни са ким имају посла . Многи од њих су главом платили. До дана данашњег, није „Разјашњено“ ко је дао наређење ЈНА да се умеша у унутрашњи сукоб . Истини за вољу, тадашње СР Словенија одржала је неку врсту провизоријума – изјашњавања, не обазирући се уопште на одредбе важећег Устава у коме је потребно изјашњавање већином – али у свим републикама СФРЈ . Карактер сукоба, гротескни приказ тенкова на границама, на чијим куполама голобради војници једу паштете из сувих дневних оброка, док их обилазе телевизијске екипе из „Белог света“ а када се камере искључе, посебно обучени „Територијалци“ словеначке ТО, за које не тврдим као извесни аутори, да су у питању делатници „Посебних намена“ са описом послова блиским белосветских „Војскама среће“ Блеквотеру, или Триплканопију . . .одстрељују их као тетребе . По питању турске „Обојене револуције“ која се већ дуже времена „Иза брда ваља“ и везује за учешће УСА у истој, најновије вести говоре да Турска / Ердоган / тражи од УСА изручење извесног Имама Гулина, кога сумњиче за организацију пуча . Истом приликом, Ердоган поручује, да ће „Уколико скупштина тако одлучи“ изразити своју сагласност са поновним увођењем смртне казне. Европска Унија, пак тврди да ће то значити аутоматски преких „Приступних преговора“ . . . Појава голобрадих војника, на турском асфалту, за време последњег „Пуча“ у Турској, ако је последњи, искрено се надам, који делују дезоријетисано и растројено, уопште не схватајући зашто су ту доведени . Та сцена, асоцирала ме на „Крај династије Обреновић“ у једној секвенци, у којој се Пуковник завереник, узнемиреној војсци обраћа речима : „Војници, Краљица је напала Краља око престола – ми смо дошли у помоћ краљу“ . Званичне бројке жртава, о којима је понекад неумесно дискутовати, крећу с еоко три стотине мртвих, док стварне бројке, иако не гајим претерану сумњу , ипак их са резервом узимам неколико пута увећане, вероватно никада неће бити објављене . Нема сумње, да догађаји у Турској, наизглед подсећају на руски „Бели Дом“ односно покушај свргавање са власти Бориса Јелцина, који је на крају добио трагикомичне обрисе, попут надреалних слика обојене револуције шездесет осме у Београду, у којој студенти носе слике свога Председника Тита, појајући оде радости у његову част . Шта се иза брда ваља, односно шта се иза брда ваљало, то ће, у некој блиској и далекој будућности, неки турски публицисти , љубитељи историјских „Хаш – Хаш – Бизниса“ попут Шулцбергера, Дејвида Мартина или нашег Дедијера имати прилике да јавности предоче – онда када то више политички никога не буде интересовало . Турска „Обојена револуција“ отишла је, планирано или непланирано, у црвено, боју крви . . .   Ђорђе Вишекруна

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније