недеља, 20 октобар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Једна држава Јужне Америке пропада КАО СРБИЈА '93. ГОДИНЕ

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Фотокопија највеће новчанице у оптицају кошта више од вредности саме новчанице... Не, ово није није прича о хиперинфлацији у Србији 1993. нити о Аргентини пред банкрот 2001, већ о стању које данас влада у Венецуели.

Како пише "Волстрит џурнал", из земаља широм света у неколико десетина летова теретних "боинга 747" последњих месеци су стизале свеже одштампане новчанице венецуеланске влауте. Судећи по томе, за разлику од режима Слободана Милошевића који је почетком 90-их година прошлог века апоене мерене милијардама динара умео да штампа и без сигурносних обележја, чавистичка власт председника Николаса Мадура нема могућности да сама штампа новац, већ га увози.

Новчаница од 100 боливара на црном тржишту вреди око десет америчких центи, а за арепу, неку врсту венецуеланског сомуна од кукурузног брашна, пуњеног сиром, на улици треба дати 1.000 боливара.

Ове испоруке биле су део увоза од најмање пет милијарди комада венецуеланских новчаница које је Мадурова власт у другој половини прошле године наручила да би повећала оптицај све мање вредних боливара. То тврди седам особа блиских овом послу који су причали за амерички пословни лист.

Према истом извору, Централна банка Венецуеле у децембру прошле године је покренула тајне преговоре за набавку још десет милијарди комада новчаница боливара, чиме ће практично бити дуплиран број новчаница у оптицају. Поређења ради, америчке федералне резерве и Европска централна банка сваке године одштампају осам милијарди новчаница долара и евра које се, за разлику од боливара, потом користе у целом свету.

У последњој наруџбини Централна банка Венецуеле тражила је искључиво банкноте од 100 и 50 боливара, а извори "Волстрит џурнала" тврде да је то зато што апоени од два до 20 боливара вреде мање од трошкова њихове производње.

Nikolas Maduro

Николас Мадуро

Председник Мадуро, који је руковођење Венецуелом преузео у пролеће 2013. након смрти Уга Чавеса, најистакнутије фигуре јужноамеричког модела социјализма, галопирајућу инфлацију у тој земљи сматра капиталистичком завером са циљем дестабилисања његове власти.

Он је у децембру променио закон како би Централну банку Венецуеле ставио под своју контролу и ван домета тамошње Националне скупштине, након што је опозиција на изборима прошле јесени освојила већину по први пут за последњих 17 година. Економисти оцењују да би набавка новчаница могла да погорша економски суноврат Венецуеле, пошто би убризгавање огромне количине свеже одштампаних новчаница могло додатно да подстакне инфлацију. Према проценама ММФ, овогодишња инфлација у Венецуели могла би да достигне 720 одсто и била би највиша у свету.

По Стиву Ханкеу, стручњаку за проблематичне валуте с Универзитета Џонс Хопкинс, изгледа да за 30 милиона Венецуеланаца кеша никада није доста.

- Људи желе готовину како би је се што пре ослободили - сматра Ханке.

Банкомати не дају више од 6 долара дневно

Red ispred bankomata

Ред испред банкомата

На неким банкоматима подизање готовине ограничено је на око 6.000 боливара дневно, што је мање од шест долара код дилера, али и поред тога, банкомати брзо остају без кеша. То није чудно пошто је за куповину свакаквих ствари на црном тржишту, од беби пелена до ато гума, потребна готовина.

Према Рикарду Хаусману, директору Центра за међународни развој на Универзитету Харвард , оваква ситуација у Венецуели неизоставно води у банкрот размера какве су до сада виђене само у Аргентини. Хаусман је у тексту за "Фајненшел тајмс" навео да би се на домаћем плану Венецуела суочила са тренутним привредним колапсом и хуманитарном кризом, док би на међународном плану ово био највећи и најгори банкрот неког тржишта у убрзаном развоју од 2001. године и аргентинске кризе.

Он поставља питање зашто се ово догађа башу Венецуели и као одговор сам наводи да је првобитни разлог то што је већина извозника нафте део зараде током периода њене високе цене остављала по страни, Фирст, док је Чавес уместо тога четири пута увећао међународни дуг.

Према тврдњи Хаусмана, Чавес је трошио као да је цена барела нафте била 197 долара у 2012, иако је заправо била 111 долара. Када је цена нафте почела да пада, држава се нашла у безизлазној ситуацији.

Ако цена остане на нивоу из јануара ове године, венецуелански извоз у 2016. биће вредан мање од 18 милијарди долара, док ће сервисирање дугова коштати више од десет милијарди долара. Тако Мадуру остаје мање од осам милијарди долара за плаћење увоза, што је делић вредности венецуеланског увоза из 2015. која је износила 37 милијарди долара. Укупне девизне резерве Венецуеле, по Хаусману, износе мање од десет милијарди долара.

Н. В.   Блиц

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније