ПАКАО ЗБОГ ЗАОСТАЛИХ РАТА Како утеривачи дугова прете и плаше људе | Жиг Инфо

ПАКАО ЗБОГ ЗАОСТАЛИХ РАТА Како утеривачи дугова прете и плаше људе

kako-uterivaci-dugova-prete-i-plase-ljude-nalosovna

Ђорђе М., некадашњи радник једне приватне агенције за наплату потраживања, поднео је кривичне пријаве против бившег послодавца и 14 банака којима их оптужује да су незаконито изнуђивали новац од грађана.

– У агенцији сам почео да радим маја ове године. Издржао сам до септембра. Прво сам прошао обуку од неколико сати: како да притискам грађане који дугују новац банкама које су ангажовале агенцију. Говорили су нам: „Морате да газите дужнике!“ Речено нам је тачно које лажи да говоримо, како да претимо и притискамо. Правник сам и знам да то није по закону и зато сам поднео пријаве – прича Ђорђе.

Нисмо били једини

Додаје да им је било строго забрањено да кажу да зову из агенције, већ су говорили: „Зовемо из банке“ или „Зовемо у име банке“.

– Рекли су нам да ћемо добити отказ ако грађанима кажемо да зовемо из агенције. С друге стране, оператери који су највише злостављали грађане добијали су бонусе и могућност да напредују и постану тим лидери – каже Ђорђе.

Обратио сам се, после неког времена, послодавцу и указао му на неправилности и незаконитости у обуци и раду. То није имало никаквог ефекта, јер сам схватио да је то систем рада целе фирме, а не само мог надређеног. Касније сам открио да је то пракса бројних приватних агенција које банке ангажују за наплату потраживања – прича Ђорђе.

Регистар података

Он каже да су запослени у агенцији имали приступ тајној рачунарској бази података где су била имена свих грађана који дугују банци, и то са различитим подацима о њима самима, али и о члановима њихове породице, пријатељима, колегама са посла, комшијама, имовинском стању, породичним приликама, здрављу…

– То је јединствена база података коју користе и друге агенције за наплату потраживања. Ту је било пописане имовине оних који дугују, али и њихових пријатеља, чланова породице и колега. Сви оператери који зову клијенте били су задужени да прикупљају податке. На пример, од чега је неко болестан и где се лечи. Сви подаци се користе за притисак не само директно на дужника већ и на његову породицу, пријатеље, колеге, комшије… Подаци који се прикупе се централизују и користе се и за нове случајеве. Све те податке смо предавали банкама. У агенцији где сам радио има око 80 запослених. Сваки запослени са укуцавањем имена и презимена дужника може да приступи свим подацима прикупљеним о њему. Тако је и у свим другим приватним агенцијама за наплату потраживања – наводи Ђорђе.

Он каже да утеривачи варају дужнике када им кажу да ће им банка опростити део дуга ако одмах уплате нешто.

– Банка о томе одлучује тек када се уплати и често одбије да умањи дуг – наводи Ђорђе и додаје да је у пракси било да се клијенти гоне за дуговања која су већ платили, као и да су дуговања знатно увећана од стварних.

kako-uterivaci-dugova-prete-i-plase-ljude
Фото: РАС / РАС Србија

Притисак учесталим позивима

Он истиче и да су имали и посебан рачунарски програм који је контролисао учесталост позива грађана који дугују новац банкама.

– Осим претњама, клијенти су злостављани учесталим позивима. Максимални размак између два позива је био пет дана. Надређени су захтевали да буде три дана, а јако често и један дан. Неке дужнике смо звали и више пута дневно. Када се неко сломи и почне да плаче, имали смо посебно упутство да појачамо притисак. Правило је било да се зове највише седам пута дневно, али је и то кршено, па су неки позивани и више од тога. Притискан је не само дужник него и његова породица, пријатељи, колеге, комшије. Тамо где се процени да је најосетљивији. Када оператер не може да ступи у контакт са дужником, позивају се суседи, родбина, пријатељи, колеге на послу, било ко. Они се исто злостављају, са претњама да ће се то наставити ако не дају дужников број телефона и не кажу где је и траже да му пренесу претње – наводи Ђорђе и додаје да се сви разговори снимају, а да се позвани грађани о томе не обавештавају.

Он објашњава да је агенција имала велики број мобилних бројева да клијенти не би препознавали бројеве са којих их зову и да би се јављали на непознат позив.

Најбоља одбрана од претњи

– Уколико клијент направи велику гужву и побуни се и поднесе пријаву за узнемиравање, он се брише из јединственог система – објашњава Ђорђе М.

Он додаје да је најбоље одмах тако реаговати јер вас у тајни рачунарски систем дужника уписују и ако касните један дан у отплати. Он каже да он није пристао да прети дужницима и да сада жели да помогне свакоме ко је угрожен.

– Као правник, желим да пружим бесплатну правну помоћ свакоме ко жели да поднесе пријаву против агенције или банке. Нека пишу на мејл: твоја.права@гмаил.цом – каже Ђорђе.

Извор: Блиц

Коментари

Коментари

Препоручујемо