ПЧЕЛАРСКО УДРУЖЕЊЕ ЗА ПРИМЕР Багремов мед је данас главни и најзаступљенији извор нектара на подручју Гроцке | Жиг Инфо

ПЧЕЛАРСКО УДРУЖЕЊЕ ЗА ПРИМЕР Багремов мед је данас главни и најзаступљенији извор нектара на подручју Гроцке

6c37daa18e07dfc2ae8aa5bc3672232b_l

Подручје општине Гроцка, одувек је било идеално станиште пчела. Заталасани, северни огранак Шумадије, који излази на Дунав, обиловао је листопадним шумама и плодним обрадивим земљиштем и пашњацима на југу, као и обиљем воде,поречним биљним врстама на северу.

Обиље полена и нектара су обезбедјивале, с једне стране, хидрагеничне врсте дунавског приобаља, као и шуме леске, кестена, глога, дрена и липе. Уназад двестотинак година, примат над осталим шумским врстама, заузео је багрем, као доминантна врста шумског растиња. Багремов мед је данас главни и најзаступљенији извор нектара на подручју Гроцке. Постоје основане научне претпоставке, да је у Винчи, пре око седам хиљада година, мед коришћен у исхрани и као засладјивач јечма у технологији припремања пива. Истразивања на локалитету Бело Брдо у Винчи , довела су до оваквих закљуцака. Урбанизација подручја Гроцке, убрзано се одвија у двадесетом веку, а ово подручје постаје најрепрезентативнији воћарски крај Србије.

Плантажно гајење јабуке, брескве, крушке и кајсије је обезбеђивало додатни избор хране за пчелиње заједнице, а истовремено потребу држања и гајења пчела,на нивоу плантажних потреба, ради опрашивања воћа и повећавања рода.Значајни су и засади вишње и трешње, а распрострањене су и шљиве. Ритопек, не без разлога, често називају, светском престоницом трешње. Прво грађанско удружење пчелара, основано је 30.08.1986. године, од стране, тада већ истакнутих, дугогодишњих пчелара са дугом породичном традицијом. Од тада, па до данас, Удружење послује под именом “Пчела-Гроцка” и поносни смо настављачи континуитета овог удружења. Значајан помак у развоју пчеларства на подручју Гроцке, дешава се уназад неколико година, појавом све већег броја младих и образованих пчелара, који своју перспективу виде у професионалном и надасве озбиљном бављењу пчеларством, уз примену хуманих, еколошких и научних знања из ове области, а најзнацајнији помак у развоју је направљем у последњих годину дана променом дотадасњег руководства и доласком на цело руководства младих, образованих и амбициозних људи. Организација руковођења Удружења је на завидном нивоу и углавном њу чине најамбициознији и најспособнији а уједно и најактивнији цланови. Удрузење тренутно броји око 50- ак чланова и око 2000 пчелињих заједница,старосна структура је шарена и у последње време јавља се све више интересовања од стране младих људи за бављење овом врстом сточарства како из љубави према природи тако и из економских разлога Међудобна посета пчелињацима итекако је квалитетно побољшала сарадњу између чланова и пробудила свест о савременом и квалитетнијем начињу пчеларења што до сада није била пракса.

Цена чланарине је 1200 динара што је просек висине чланарине пчеларских Удружења у нашој земљи и од тог новца се углавном подмирују троскови предавања и осталих издатака неопходних за нормалан рад Удружења јер других прихода нема. Удруђење се стара, да се знања стално и континуирано унапређују, ангажовањем најеминентнијих предавача и инструктора. Веома је значајно ангажовање на набавци квалитетних пчелињих друштава, пратеће пчеларске опреме и средстава.Удружење одржава квалитетну комуникацију са органима локалне самоуправе Градске општине Гроцка и члан је Савеза Удружења пчелара Републике Србије – СПОС. Али ће нам њихова помоћ у сваком смислу бити све више потребна како би могли и да пратимо нове тенденције, више се усавршавамо и едукујемо како би умапредили пчеларство на нашој Општини.

Заинтересованос за учлањење расте све више у последње време а то показује тродупло већи број чланова ове године у односу на прошлу Састанци Удружења, одржавају се у просторијама Месне заједнице Болеч и то једном до два пута месечно, а по потреби и жељи чланова. Удружење је увек отворено за приступ нових чланова и у том смислу су добродошли не само пчелари него и љубитељи пчела и природе.

 

(agropress)

Коментари

Коментари


Препоручујемо